Put od 25 kilometara dugačak 13 godina

Kragujevac – Nije džabe Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, išla kod predsednika Tomislava Nikolića. Put Kragujevac–Batočina biće završen za godinu i po dana, izjavio je nedavno državni sekretar u pomenutom ministarstvu Dejan Trifunović.

Uticaj predsednika Nikolića, Kragujevčanina, bio je, izgleda, presudan da se pokrenu zaustavljeni radovi na putu koji je počeo da se gradi još 2004. godine. Ako se bude poštovao rok koji je pomenuo sekretar Trifunović, ispašće da je put od svega 25 kilometara, dugačak zapravo 13 godina.

„U narednih godinu i po dana završićemo konačno put Kragujevac–Batočina”, rekao je Trifunović na Sajmu automobila u Kragujevcu, navodeći da su sredstva obezbeđena i da će Kragujevčani od leta 2017. imati „bržu vožnju” do Koridora 10 – Beograda, Niša, Novog Sada.

Taj magistralni pravac sa četiri kolovozne trake, označen kao put M1-11, važan je i za „Fijat”. Osim prugom, Italijani će i putem Kragujevac–Batočina, koji delom zalazi i na teritoriju Lapova, moći lakše da transportuje svoja vozila. Izgradnja ove saobraćajnice dogovorena je odavno sa našom državom koja u kragujevačkoj fabrici automobila ima 33 odsto udela.

Pre ovog važnog pravca, u Kragujevcu bi trebalo da bude završena i Petrovačka magistrala, takođe važna saobraćajnica koja, povezujući put ka Batočini i Lapovu sa izlazom iz grada prema Topoli, čini važan deo zamišljene severne obilaznice. Petrovačka magistrala, prema rečima zamenika gradonačelnika Kragujevca Nebojše Zdravkovića, biće gotova 2016.

„Sa završetkom Petrovačke magistrale, Kragujevac će naredne godine dobiti i novu zaokruženu industrijsku zonu površine 40 hektara na potesu Centra za strna žita”, rekao je ovaj gradski funkcioner, najavljujući tako da bi i problemi pomenutog preduzeća, koje baštini tradiciju najstarije naučne ustanove iz oblasti poljoprivrede u našoj zemlji, konačno mogli biti rešeni.

I Petrovačka magistrala se gradi godinama, zastala je na pola puta kod gradske deponije koju treba rekultivisati kako bi čitav prostor oko Centra za strna žita mogao da bude ponuđen investitorima.

Završetak Petrovačke magistrale kasni zbog nerešenih imovinskih odnosa koji su „ukočili” radove na ovoj saobraćajnici dugačkoj oko dva kilometra. Ovaj pravac, doduše, može dobiti svoj puni značaj tek kada, i ako, bude izgrađena severna obilaznica koja je, kao i južna, predviđena za izmeštanje teškog industrijskog saobraćaja iz centra grada. Obe obilaznice su predmet ugovora Vlade Srbije sa „Fijatom”.