Dva Božića

Srećne praznike želim iz svog doma u beogradskom Starom gradu, gde imam sreću da slavim dva Božića i dve Nove godine. Sećam se jednog razgovora s mojim dragim prijateljem Irinejom, srpskim episkopom za Australiju i Novi Zeland, kada sam ga pitao koja je glavna razlika između Anglikanske crkve i Srpske pravoslavne. „O, Džulijane”, odgovorio je, „iznenađen sam da neko tvoje inteligencije postavlja tako prosto pitanje. Razlika je u tome što, kad se ti moliš Bogu, to je međugradski poziv, a mi kad se molimo lokalni.”

Dozvolite mi da počnem sa dve božićne priče, koje ilustruju značaj duhovnosti i kako sam je nalazio u vrlo različitim periodima svog života.

Zamislite da ste sedmogodišnje dete u internatu. U 8.30 uveče mali hor dečaka odlazi na spavanje, a onda se odjednom svetla u spavaonici pale i pojavljuje se direktor.

„Oblačite mantile i papuče i pratite me.” Četrdeset dečaka odlazi iskričavom zimskom stazom do manastira Kenterberijske katedrale, na uobičajeno mesto za hor. Unutra je mračno, osim svetla kod orgulja. Za njima je sedeo samo jedan stariji čovek sa snežnobelom kosom i dugim brkovima i čekao da zasvira. Muzika nas je obuzela. Bah, „Tokata i fuga”, možda najmoćnije delo za orgulje. Starac sa brkovima je bio filozof, teolog, nobelovac Albert Švajcer, a njegova jedina publika 40 dečaka koji će do kraja života pamtiti svaki trenutak te večeri. Božićni poklon od veoma pametnog direktora.

Moja druga priča dešava se 13. decembra 1995. u Zagrebu, u kafeteriji Unprofora u vreme doručka. Mračno i vlažno jutro, kafeterija je puna. Muškarci i žene trideset ili četrdeset različitih nacionalnosti nalaze utehu u društvu i toploj hrani. Demoralisana grupa za koju svet u tom trenutku smatra da je zakazala u svom zadatku „služenja miru”. Svedoci strašne nehumanosti čoveka prema čoveku, gde god je - ili se tako činilo - sila pobedila pravo…

Odjednom se svetlo priguši i uđoše mlade žene i muškarci u belom, sa svećama, u pratnji plavuše Svete Lucije, koja je na glavi nosila venac sa svećama i pevala:

U našu mračnu kuću dolazi,

Noseći upaljene sveće,

Sveta Lucija, Sveta Lucija.

Na poslužavnicima je bilo rolnica s cimetom i keksa s đumbirom, a kad se svetlo upalilo, prepoznali smo među „anđelima” lica švedskih vojnih policajaca. Nema kome nije pošla suza.

Mi prijatelji iz drugih zemalja radujemo se početku Nove godine za Srbiju i njen narod. Zahvalan sam što oni za mene nisu stranci, već najvelikodušniji domaćini i najvatreniji prijatelji sa iskrenim i snažnim instinktom za gostoprimstvo. Od srca hvala od vašeg zeta stranca za ovaj dar prijateljstva i gostoprimstva i što ste mi dozvolili da mi dom bude u mojoj voljenoj Srbiji.

U tom duhu su neke novogodišnje odluke za moje domaćine, imajući, naravno, na umu zapovest Oskara Vajlda da su „dobre odluke samo beskorisni pokušaji mešanja u zakona nauke”.

A sada moji skromni predlozi.

Poznata je istina da Srbi „ne propuštaju priliku da propuste priliku”. Molim vas da ove godine ipak propustite koju.

• Srpski lideri treba da uče strategiju, a ne taktiku. Treba da gledaju napred, a ne nazad, i pre svega treba da nastave da uključuju većinu stanovništva koje je izgleda napokon počelo da se uključuje u stvarne političke procese.

• Prestanite da jurite kroz crveno… posebno u trideset godina starim „jugićima” natovarenim sa 400 kg paprika.

• Ne pušite u restoranima, barem ne između zalogaja.

• Prestanite da mi objašnjavate slavu. Jednostavno ne kapiram!

• Ponovite još jednu sjajnu godinu u sportu i rešite endemske probleme u fudbalu.

• Prestanite da se rugate Crnogorcima da su lenji i spori i upamtite da su Šveđani tako govorili za Norvežane dok jednog dana nisu shvatili da Norvežani hoće da kupe „volvo” za keš.

• Dnevnik RTS-a molim za manje slika ljudi koji sede na sastancima, strašno su dosadni; i više vremenskih prognoza, one nisu!

• Setite se izbeglica iz 2015. godine i pamtite s ponosom neverovatan humanitarni uspeh Srbije koja se njima bavila.

• Prestane da pričate i pišete o ulasku u EU i shvatite da je proces taj koji će od Srbije napraviti bolje i srećnije mesto.

I prestanite da slušate samozadovoljne i iritirajuće goste iz Brisela koji obećavaju ovo ili ono poglavlje. Ne zaboravite da vi kontrolišete brzinu i sadržaj procesa, a ne oni.

A sebi ovo: da sa većim zadovoljstvom tolerišem budale, pod uslovom da ih to ne ohrabri da mi uzmu još više vremena.

Moja glavna molitva za 2016: „Dragi Bože, daj mi debeli bankovni račun i tanko telo. Molim te da to ne pomešaš kao ove godine.”

I na kraju moja omiljena parola za 2015: „Molim te, prestani da praviš glupe ljude slavnim.”

Bivši pomoćnik generalnog sekretara UN