„Obaveštajni podaci" iz beogradske štampe

Srpska vlada naredila je policiji da ne interveniše dok su demonstranti prošle nedelje palili ambasade stranih zemalja u Beogradu, izveštava juče „Glas Amerike” pozivajući se na izjavu direktora nacionalnih obaveštajnih poslova SAD Majkla Mekonela. Mekonelova izjava predstavlja promenu ugla iz kog američka administracija posmatra događaje u Beogradu od 21. februara. Prethodno je državna sekretarka Kondoliza Rajs rekla da je srpska vlast odgovorna za napade na ambasadu SAD. Za razliku od nje, Mekonel tvrdi da beogradske vlasti ne samo da su odgovorne, nego da sa umišljajem nisu učinile ništa da spreče nasilje na beogradskim ulicama.

Mekonel je ovakav stav izneo pred Odborom za oružane snage u Senatu.

– Posedujemo informacije o tome da je srpska vlada, kada su ambasade SAD, Velike Britanije i druge bile napadnute, odlučila da povuče policiju i dozvoli da ona (policija) bude napadnuta, kao i da se spale ambasade – rekao je Mekonel.

Međutim, poznati novinar „Vašington posta” Valter Pinkus zatražio je od Mekonelove organizacije da potkrepi ove tvrdnje. U jučerašnjem tekstu u ovom listu Pinkus piše da Mekonel nije govorio na osnovu obaveštajnih činjenica. Mekonelova portparolka Ros Fejnštajn je za „Post” rekla da je Mekonel izjavu dao na „osnovu onoga što znamo od svedoka” koji su govorili – za beogradski dnevnik „Danas”.

Rekla je i da izjave svedoka nisu jedina stvar na osnovu koje je direktor izneo pomenute stavove, ali nije mogla da pruži informacije o tim stvarima.

Kako dani prolaze, stiče se utisak da se američka administracija sve više fokusira na napad na ambasadu, i sve više zaoštrava retoriku. 

Posle prvog napada na američku ambasadu 17.februara, prve reakcije iz Vašingtona bile su usmerene na osudu „huligana”, a ne na vlasti u Beogradu. Na dan napada na ambasadu Šon Mekormak, portparol Stejt departmenta, izjavio je da je Vašington na liniji sa Beogradom kako bi se SAD uverile da će Srbija raditi sve da se izbori sa „situacijom”. Dan kasnije iz Bele kuće stigle su ocene da su napadi delo „huligana i bandi” i da Vašington veruje da to nije lice koje Srbija želi da pokaže svetu. Stiče se utisak da koliko god puta Beograd ponovi da su SAD prekršile međunarodno pravo time što su priznale nezavisnost Kosova, toliko puta će Vašington ponoviti da je Srbija prekršila svoje međunarodne obaveze time što nije zaštitila američku ambasadu.

J. S.

-----------------------------------------------------------

Nasilje bez kontrole

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. februara – Rasprava u senatskom Komitetu za oružane snage o Srbiji sadržala je i akcente koji nisu stali u izveštaj „Vašington posta”. Kako se doznaje, ovdašnji „obaveštajni car” viceadmiral Majk Mekonel je, osim optužbi na račun Beograda povodom napada grupe demonstranata na ambasadu SAD, izrazio i – izvesno podozrenje prema budućim potezima vlasti Srbije.„Snage koje su sada tamo (verovatno je mislio na one za obezbeđenje ambasade) mogu da zaustave nasilje niskog nivoa, ali ako bi se ono proširilo verovatno bi bilo izvan njihove kontrole”, ocenio je. I dodao: „Dakle, pitanje je – koliko je odlučno rukovodstvo Srbije i da li će podstaći mnogo veći stepen nasilja od onog koji smo već videli?”

Direktor svih 16 obaveštajnih službi SAD nije naveo – na osnovu čega je zadržao taj stepen podozrenja.

Senatora Mela Martinesa, iz Floride, zanimalo je i „kakva je procena situacije na Kosovu, kao i sposobnosti tamošnjih snaga NATO-a da odgovore na nasilje, i da li su one dovoljne za tamošnje potrebe”? Na to pitanje je odgovorio šef vojne obaveštajne službe general-pukovnik Majkl Mejpls. „Najveća nam je briga u zoni Mitrovice, severno od reke Ibar, gde je najveća enklava Srba na severu Kosova”, rekao je, uz ostalo. „Kfor je vrlo angažovan”, preneo je, uz napomenu da „sadašnji nivo snaga na Kosovu još uvek može da osigura bezbednost”.

A „kakva je uloga Rusije u tome, da li su od pomoći ili doprinose nasilju”? – pitao je Martines. „Mogla bi biti od veće pomoći nego što je”, odgovorio je Mekonel.

M. P.