Ekološka panika u Kini

Od Italije, preko Balkana, sve do Indije i Kine – ovih dana je bezmalo svejedno kuda se šetate. Koliko god Milano bio različit od Pekinga, a Sarajevo od Delhija, mnogi veliki gradovi u tim državama potpuno su prekriveni smogom.

Nekih razlika ipak ima. Zavisno od toga šta je izvor zagađenja, saobraćaj ili industrija, te kojim se tačno hemikalijama barata po fabrikama, razlikuje se boja smoga koji je obavio kineske gradove. Kinezi sarkastično diskutuju da li je za oko lepši i za pluća ugodniji purpurni zastor nad Nanđingom ili klasični sivi koji guši Peking.

Smog na ovako širokom potezu kao da još jednom upozorava na značaj nedavno završenog samita u Parizu, gde se 195 država sveta sporazumelo o merama kojima valja suzbijati klimatske promene. Prvi put je postignut tako širok međunarodni konsenzus o obuzdavanju zagađenja gasovima staklene bašte. Međutim, ključne mere na tom planu države će sprovoditi bez pravne obaveze da ih isteraju do kraja i bez pritiska nekog međunarodnog tela koje bi kontrolisalo da li su se tog posla ozbiljno prihvatile. A gasovi staklene bašte nisu ni sva zagađujuća isparenja koja truju vazduh i stanovnike ove planete.

Kina je propustila da na vreme razvija ekološku svest i zato se sada suočava s ekološkom panikom. Materijalno situirani Kinezi masovno kupuju kućne sisteme za prečišćavanje vazduha, želeći da makar u svojim domovima budu van domašaja teškog zagađenja. Oni koji mogu da biraju posao odlučuju se za radna mesta na kojima postoje takvi filteri. Na ulici pomoći nema. Naročito ovih dana u 50 velikih gradova i industrijskih centara potpuno zastrtih neprobojnim pokrovom smoga, zbog čega su škole pozatvarane, a njihovim žiteljima preporučeno da ne izlaze iz kuće bez preke potrebe.

Iz prodavnica, bez obzira na njihovu cenu, sve lakše nestaju i kućni sistemi za prečišćavanje vode. Naveliko se traže i flaširana voda, uvozno voće i, uopšte, hrana jer se Kinezi brinu i da su zemljište i reke u njihovoj domovini previše zagađene da bi se jelo išta što je na njima uspevalo.

Taj strah je dokumentarac „Pod kupolom”, posvećen kineskoj ekološkoj mori, pretvorio u hit na internetu, gde je postavljen i potom preuzet za gledanje u više od stotinu miliona navrata. Nakon toga je misteriozno nestao s mreže, što je stavljeno na teret hakerima u službi kineskih vlasti.

Peking je već dugo pod optužbama da ignoriše uništenje životne sredine kako ne bi obuzdavao industriju i ugrozio izrastanje u globalnu privrednu velesilu. Taj cilj je dostignut, ali je Kina platila visoku cenu, postavši najveći svetski emiter štetnih gasova staklene bašte. Stanovnici metropola neće da kroče napolje bez maske preko lica, a sumnja se i da zagađen vazduh ubija i po 4.000 osoba dnevno.

Mada joj se prebacuje da malo šta preduzima, osim što zatvara fabrike i zaustavlja saobraćaj u Pekingu za velike smotre, poput proslave pobede u Drugom svetskom ratu jesenas, Kina ne ignoriše ovaj problem potpuno. Obećala je da će nakon 2030. godine početi da smanjuje količine gasova staklene bašte koje ispušta u atmosferu. Podigla je porez na gorivo, na pojedina postrojenja je stavila katanac a postala je i svetski šampion po ulaganjima u ekološke izvore energije, kakva je solarna. Ali, dve trećine energije Kina i dalje dobija iz uglja.

Da više ne namerava da skreće pogled pred ekološkom katastrofom – veruje se da su lokalni zvaničnici, neometani prekorima s vrha, do sada često sprečavali sudove da gone zagađivače – Peking pokazuje i time što su pre nekoliko dana tužioci u istočnom delu zemlje, koji je među najpogođenijima zagađenjem, pokrenuli postupak protiv jednog od okružnih nadzornih tela za ekologiju, osumnjičenog da nije sprovodilo svoju dužnost. To je presedan ne samo u oblasti životne sredine, pošto nikada ranije nije država tužila sopstveno telo u ime javnog interesa. Ako dokažu da je on ugrožen, ekološke grupe od januara, na osnovu odluke kineskog vrhovnog suda, imaju pravo da podnose tužbe i pre nego što se zagađenje dogodi, pod uslovom da ima dovoljno indicija da ono sledi.

Delhi se „davi”, vlasti tvrde da je krivac slama

Nju Delhi se davi. Stanovnici indijske prestonice otežano dišu, muči ih peckanje u očima... Kroz žuto-siv vazduh sunce nikako ne uspeva da se probije. Smog je ovog decembra baš ozbiljno nalegao na indijsku metropolu.

Saobraćaj malo-malo pa zastane, nervozni vozači besomučno pritiskaju sirene, ali ogromne gužve i zastoji nisu posledica nekih ograničenja koje su vlasti propisale kako bi ublažile količine smoga u vazduhu. To je u Delhiju normalna svakodnevica.

Indijske vlasti zasad odbijaju da se ozbiljnije suoče sa ovim problemom i ne žele da priznaju da je možda automobilska lavina najveći krivac za katastrofalno stanje vazduha. Statistika potvrđuje takav zaključak: dnevno se u Nju Delhiju registruje po hiljadu novih automobila.

Bez obzira na ovo okretanje glave u stranu, činjenice su neumoljive. U poslednjih deset godina, tvrde stručnjaci, koncentracija fine prašine u vazduhu povećana je za čak 50 odsto.

Na sve kritike vlasti odgovaraju da je Indija još daleko od statistike koja bi govorila o prevelikom broju automobila. U razvijenom, zapadnom svetu, na hiljadu stanovnika ima između 600 i 800 vozila – u Indiji tek sedam automobila na sto stanovnika.

U nedostatku pravih argumenata kojima bi objasnili veliko zagušenje u Delhiju vlasti nalaze zanimljiva objašnjenja. Najviše se govori o tome da su glavni krivci za decembarsko „davljenje” prestonice – seljaci. Vlasti tvrde da oni, u okolini glavnog grada, besomučno pale đubre i slamu i tako guše prestonicu Indije.                Ž. R.

Sarajevski smog ne jenjava tri nedelje

Sarajevo – Najduži period magle i smoga u poslednjih nekoliko godina u Sarajevu, koji traje već treću sedmicu (sa prekidom od dva dana), beleži se i ove zime. Koncentracija zagađujućih čestica u vazduhu povećana je iznad dozvoljenih vrednosti i u Zenici, Lukavcu i Tuzli, za koju se govori da je jedan od najzagađenijih gradova u Evropi. Kraj ovog talasa se još ne nazire, jer meteorolozi tvrde da do početka sledeće godine neće biti promene vremena koja bi mogla da pročisti vazduh i smanji štetne posledice na zdravlje ljudi. Vlasti Kantona Sarajevo odlučile su zbog toga da do daljeg zatvore škole, a upozorenja koja su na snazi podrazumevaju nošenje zaštitnih maski i što kraće zadržavanje napolju, manju upotrebu automobila, isključenje iz saobraćaja za vozila sa motorom ispod standarda „evro tri” i kontrolu kotlarnica. Mali broj građana se, međutim, pridržava tih preporuka. 

Prema tvrdnjama nadležnih, merni uređaji pokazuju da su svi zagađivači u granicama dozvoljenih vrednosti osim jednog, lekari i ekolozi kažu najopasnijeg. To su čestice PM10 (smeša dima, čađi, prašine, soli, metala) čijem dugom zadržavanju u atmosferi pogoduje magla, a ona je opet neizbežna, jer je u slučaju prestonice BiH reč o kotlini, sa svih strana okruženoj planinama. Iz zdravstvenih ustanova navode da je broj pacijenata uobičajen za ovo doba godine i da nije povećan zbog smoga. Međutim, pojedini lekari upozoravaju da te najsitnije čestice prodiru duboko u pluća, gde se nagomilavaju i dugoročno gledano uzrokuju opstruktivnu bolest pluća. Neki podaci pokazuju da se broj onih koji pate od te bolesti na području Kantona Sarajevo poslednjih godina uvećao.

Zagađenje vazduha u glavnom gradu BiH potiče uglavnom od automobilskih izduvnih gasova i iz dimnjaka pošto stanovništvo zbog teške ekonomske situacije koristi najjeftinije energente poput uglja lošeg kvaliteta. Koliko god za sve bilo loše što je industrija zamrla, sa stanovišta zaštite životne sredine to je srećna okolnost, jer bi zagađenje bilo još veće.      A. M.