Decembarski vašari još od cara Albrehta

Subotica – Pred novogodišnje i božićne praznike verovatno nema mesta u kom se ne organizuje neka vrsta vašara. Nije to nikakav izum savremenog potrošačkog društva, još 1296. godine car Albreht dozvolio je bečkim trgovcima i zanatlijama da organizuju decembarski vašar, objašnjava za „Politiku” dr Leda Šiling, etnolog i antropolog iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ova dozvola preteča je onoga što danas poznajemo kao božićne vašare.

I dok su to sada uglavnom mesta globalne, uniformisane ponude na kojima se kupuje i ono što nismo znali da nam nedostaje, nekada nije bilo tako. Leda Šiling stekla je doktorat iz etnologije upravo na temu vašarišta u Bačkoj, a njihov nastanak i razvoj pratila je kroz primer tri slobodna kraljevska grada, Novog Sada, koji ovaj status dobija 1748. godine, Sombora, koji status stiče godinu dana kasnije i Subotice koja je slobodni kraljevski grad od 1779. godine.

– Povelja o statusu slobodnog kraljevskog grada je bila važna za razvoj vašara jer prihod od njih odlazi gradu, a određeno je da mogu da se održavaju tri do četiri puta godišnje. Pomoću vašarskih i drugih privilegija ova tri grada postaju najznačajniji u Bačkoj – objašnjava Šiling.

Međutim, održavanje vašara datira mnogo dublje u prošlost i prvi podatak o tome je dozvola za održavanje vašara na današnjoj teritoriji Bačke je iz 1010. godine. U tom periodu vašari su se održavali nedeljom, i bili su smešteni obično uz crkvu. Najstariji pisani pomen o nekom vašarištu u Bačkoj beleži istoričar Ištvan Ivanji – 1433. godine jedan trgovac plaćao je falsifikovanim novcem na vašaru u Baču.

– Održavanje vašara bila je prilika da ljudi na jednom mestu pronađu i kupe sve ono što im je potrebno za domaćinstvo. Vašarišta su imala svoj zanatski deo i deo za prodaju stoke. Šta se izlagalo možemo da pratimo i po nazivima ulica, kao liciderska, kujundžijska, papučarska, u kojima su se koncentrisale pojedine zanatlije. Vreme njihovog održavanja bilo je tačno utvrđeno, pa se zato i vreme meri od vašara do vašara, a recimo i plata služinčadi ponekad se uređivala tako da je osim novčanog izraza podrazumevala i da im se kupi neki odevni predmet. O obimu trgovine na ovim vašarima govori i da je više stotina stočnih grla promenilo vlasnika – iznosi Leda Šiling.

Po današnjim merilima, bili su to pravi šoping molovi gde se moglo naći sve, od liciderskih srca do laboški, papuča, odela do krave sa teletom. Vašari doživljavaju svoj procvat krajem 19. i početkom 20. veka. U Bunjevačkom kalendaru s kraja 19. veka pominje se oko 200 vašarišta. Način održavanja vašara bio je precizno određen, jer Austrougarska monarhija ništa nije prepuštala slučaju, pa je 1874. godine posebnim zakonom propisala da u stočnom delu moraju biti odvojene životinje iz mesta i one koje se dovode sa strane. Određena je visina ograde, obavezno prisustvo veterinara, a „ako ne postoji, neka se zaposli lekar”.

Nisu samo kupci i prodavci voleli vašare, isto toliko radovale su im se i gradske uprave, jer plaćao se zakup vašarskog mesta, nadoknada za svako grlo stoke izvedeno na vašar, a na „trošarinama” se naplaćivao ulazak u grad. Šiling objašnjava da te takse nisu bile visoke, ali je grad zarađivao pošto su vašari značili i veliki promet ljudi i robe.

Osim ekonomske strane, kao mesta masovnog okupljanja, vašari su imali i značajnu ulogu u društvenom životu.

– U Somboru, među bunjevačkim življem postojao je običaj „devojačkog vašara” kada bi oni koji su živeli na razbacanim salašima dolazili da upoznaju devojke za udaju. Vašari su bili mesta i na kojima su se prikazivali i širili novi upotrebni predmeti, ali i gde je mogla da se kupi knjiga kao prvi pisani materijal koji stiže u domaćinstva – objašnjava Leda Šiling.

Vašari su odavno izgubili svoje prestižno mesto i u ekonomskom i društvenom životu zajednice. Danas samo retki opstaju, poput vašara u Bačkoj Topoli svake druge sedmice u mesecu, u Debeljači šest puta godišnje i uvek petkom, ili u Rumi svakog trećeg u mesecu. Poneki vašari prerasli su u međunarodne manifestacije, poput novosadskog Poljoprivrednog sajma koji koren vuče upravo iz nekadašnjeg vašara na kraju Futoške ulice. Umesto vašara, danas postoje razne festivalske manifestacije, poput onog u Guči, kobasicijada u Turiji ili Dani ludaje u Kikindi.