Svi mladi u majstore

Ko kaže da za mlade nema posla? Ima, na primer, u građevinarstvu ako su vični zidanju, tesarskom, armiračkom ili kakvom drugom majstorskom umeću i dovoljno hrabri da rade na visini, penjući se po skelama. Dobar vodoinstalater, moler, keramičar ne treba da brine za uposlenje: biće svaki svuda tražen i ako radi privatno. Za livce, topioničare, varioce i druge spremne da rade u posebnim (nezdravim) uslovima – nema zime.

Nedavno se sedam drvoprerađivačkih fabrika iz užičkog kraja ujedinilo oko jedne namere: nedostaje im stručnog kadra u proizvodnji, pa u saradnji s Ministarstvom prosvete i švajcarskim projektom žele da se pokrene takav obrazovni profil u ovdašnjoj Tehničkoj školi. Hoće da stvore stručnjake koji će znati da rade više srodnih poslova u industriji nameštaja, pa da ih posle završene srednje škole odmah zaposle. Spremni su da za tridesetak takvih, celo odeljenje, obezbede radna mesta. Ministar prosvete Srđan Verbić, koji je prisustvovao predstavljanju te namere u fabrici nameštaja „Atlas” u Sevojnu, podržao je otvaranje tog odeljenja u Tehničkoj školi već od naredne jeseni, pa ovih sedam zainteresovanih firmi pohvalio kao društveno odgovorne.

Ima nade, takođe, i za one koji bi poljoprivredom da se bave: malinarstvom, pčelarstvom, lekovitim biljem. Pisali smo da je švajcarski PSD program u jugozapadnoj Srbiji u gajenju malina uposlio na stotine mladih, preko hladnjača im obezbeđujući repromaterijal i opremu, savetodavca i izvozno tržište. Zainteresovanima za pčelarenje su date košnice, rojevi, stručni saveti, osiguran plasman meda. Neki mladi sami uviđaju da od gajenja žalfije, heljde, oraha, šumskih jagoda može biti vajde, pa na seoskim imanjima kreću u te poslove svesni neizvesnosti posla u struci.

I dok tako oni sa srednjom stručnom spremom i majstorskim zvanjima lakše dolaze do posla, fakultetska diploma u ovo vreme ne nudi posebne šanse. Na stotine pravnika, lekara, učitelja, ekonomista godinama čeka na birou u ovom kraju. Govorili su im nekad roditelji: „Uči da bolje živiš i lakše dođeš do posla“, a kad su ti najbolji đaci studije završili i visoka zvanja stekli, sada gledaju kako mnogo lakše do posla i para dolaze oni kojima je dvojka bila važnija od petice.

U bezizlazu sistema naročito su se našli „društvenjaci“: sa završenim gimnazijama, pedagoškim školama, društvenim fakultetima. Mnogi mladi ih i u ovo vreme upisuju i završavaju, a perspektiva za posao im nije ružičasta. Tako se jedan mladi Užičanin sa završenim učiteljskim fakultetom i dugim stažom na birou rada prihvatio pčelarenja, diplomirani agronom iz Arilja gajenja malina, a šumarski inženjer i profesor engleskog jezika rade kao trgovci u jednoj užičkoj trgovini.

Zato smo u „Atlasu“ u Sevojnu, pozdravljajući stvaranje uslova za upošljavanje mladih majstora, ministra prosvete Srđana Verbića podsetili i na one druge kadrove, koje privreda neće. Kako da ovakve dobre ideje proširimo i na društvene delatnosti, pitali smo ministra koji, očigledno, ovakvo pitanje nije očekivao: – Društvene delatnosti su, takođe, interesovanja naših đaka i one nisu toliko orijentisane prema stručnom obrazovanju, prema proizvodnji. Za njih treba naći neku drugu vrstu prakse – kratko je odgovorio Verbić.