Ovo je bila njihova godina
30. 12. 2015. 22:05
(Фото www.freeimages.com)
POZORIŠTE
Ne voli sjaj reflektora
Iza mlade glumice Jovane Stojiljković je baš dobra umetnička godina. Pozorišna publika imala je priliku da je vidi nedavno u liku Vesele Kraj, u premijeri predstave „Klaustrofobična komedija” Dušana Kovačevića, u režiji Darka Bajića, na sceni „Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu. Pozorišna publika uživa i u drugim njenim scenskim kreacijama, kako u ulozi Marie u nagrađivanoj predstavi „Kazimir i Karolina” Ateljea 212, tako i u predstavama „Tango”, „Ćelava pevačica”, „San letnje noći”… Uporedo sa pozorišnom Jovana Stojiljković uspešno korača i filmskom stazom.Darovita glumica, kojoj su umetnički uzori Anita Mančić i Nebojša Glogovac, još u ranom detinjstvu zarazila se glumom. Veliku podršku imala je od svoje porodice koja, inače, ne pripada pozorišnim krugovima. Budući da je oduvek volela da imitira i zabavlja svoje najbliže i prijatelje, već u drugom razredu osnovne škole počela je da usavršava prve veštine glume kod Nenada Nenadović, a zatim i na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Dragana Petrovića Peleta, gde je nedavno i diplomirala glumu. Na dodeli diploma Jovani Stojiljković uručena je i nagradu za glumu „Mata Milošević”. – Sve se dogodilo spontano i neočekivano. Uloge su sustizale jedna drugu. Ali i nametnule odgovornost da u narednim sezonama opravdam ukazano poverenje. Ovo je zapravo moj profesionalni početak u glumi, nadam se da će se ova nit i nastaviti jer je u ovoj profesiji, ipak, najvažnije trajati, kaže Jovana Stojiljković. I pored toga što zna da bi joj društvene mreže olakšale komunikaciju, Jovana nema ni fejsbuk, ni instagram. A ne boluje ni od glamura i sjaja reflektora. B. G. T.
Iza mlade glumice Jovane Stojiljković je baš dobra umetnička godina. Pozorišna publika imala je priliku da je vidi nedavno u liku Vesele Kraj, u premijeri predstave „Klaustrofobična komedija” Dušana Kovačevića, u režiji Darka Bajića, na sceni „Bata Stojković” Zvezdara teatra u Beogradu. Pozorišna publika uživa i u drugim njenim scenskim kreacijama, kako u ulozi Marie u nagrađivanoj predstavi „Kazimir i Karolina” Ateljea 212, tako i u predstavama „Tango”, „Ćelava pevačica”, „San letnje noći”… Uporedo sa pozorišnom Jovana Stojiljković uspešno korača i filmskom stazom.Darovita glumica, kojoj su umetnički uzori Anita Mančić i Nebojša Glogovac, još u ranom detinjstvu zarazila se glumom. Veliku podršku imala je od svoje porodice koja, inače, ne pripada pozorišnim krugovima. Budući da je oduvek volela da imitira i zabavlja svoje najbliže i prijatelje, već u drugom razredu osnovne škole počela je da usavršava prve veštine glume kod Nenada Nenadović, a zatim i na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Dragana Petrovića Peleta, gde je nedavno i diplomirala glumu. Na dodeli diploma Jovani Stojiljković uručena je i nagradu za glumu „Mata Milošević”. – Sve se dogodilo spontano i neočekivano. Uloge su sustizale jedna drugu. Ali i nametnule odgovornost da u narednim sezonama opravdam ukazano poverenje. Ovo je zapravo moj profesionalni početak u glumi, nadam se da će se ova nit i nastaviti jer je u ovoj profesiji, ipak, najvažnije trajati, kaže Jovana Stojiljković. I pored toga što zna da bi joj društvene mreže olakšale komunikaciju, Jovana nema ni fejsbuk, ni instagram. A ne boluje ni od glamura i sjaja reflektora. B. G. T.
BALET
U sebi traži koreografa
Godina koja izmiče bila je vredna pamćenja u karijeri beogradskog umetnika Miloša Isailovića, okrenutog savremenom baletskom izrazu. Svoje majstorstvo Isailović je pokazao u komadima u kojima je pokretom dočarao značajna književna dela. Nedavno je u Mariboru, u koreografiji Edvarda Kluga na sceni Slovenskog narodnog gledališča, ostvari maestralno naslovnu ulogu u „Per Gintu”, po istoimenom Ibzenovom delu. Pamti se i njegova kreacija u baletu „Prokleta avlija” inspirisanog Andrićem. Bio je Dante u „Božanstvenoj komediji” opet u Klugovoj koreografiji, a nedavno se veoma istakao i u njegovim „Pticama”, po Aristofanu.– U sebi sve češće potražim i koreografa. Ako to jesi, vreme je da to pokažeš. Iza mene su dosad samo manji radovi, dok u fioku pohranjujem ideje za celovečernje komade. Prvi takav zvaće se „Dunjaluk” koji ću raditi krajem ove godine i početkom sledeće u Bitef teatru. Sedam žena igraće u predstavi o ovom svetu i našim emocijama, stanjima, međuljudskim odnosima... A zašto samo igračice? Mislim da se one lakše nose sa stvarima od kojih je ova predstava, objašnjava Isailović svoje planove.Pokazujući neverovatan dar za igru Isailović je, nešto kasnije od uobičajenog, sa 12 godina krenuo u baletsku školu „Lujo Davičo”, ali to za njega nije bila prepreka. Na važnom baletskom takmičenju u Berlinu nagrađen je u kategoriji savremene igre i dobio stipendiju za četvorogodišnje školovanje na baletskoj Akademiji u Cirihu. Tada je shvatio da od njega žele da stvore klasičnog igrača i napustio sve. Ipak, u karijeri je imao periode klasike i neoklasike. Najveći deo opusa u savremenoj igri ostvario je u Bitef teatru. Pedagog je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu. Sa velikim koreografom Edvardom Klugom odlično sarađuje, na jesen će biti njegov asistent prilikom prenošenja Ibzenovog „Per Ginta” na scenu u Estoniji. B. L.
Godina koja izmiče bila je vredna pamćenja u karijeri beogradskog umetnika Miloša Isailovića, okrenutog savremenom baletskom izrazu. Svoje majstorstvo Isailović je pokazao u komadima u kojima je pokretom dočarao značajna književna dela. Nedavno je u Mariboru, u koreografiji Edvarda Kluga na sceni Slovenskog narodnog gledališča, ostvari maestralno naslovnu ulogu u „Per Gintu”, po istoimenom Ibzenovom delu. Pamti se i njegova kreacija u baletu „Prokleta avlija” inspirisanog Andrićem. Bio je Dante u „Božanstvenoj komediji” opet u Klugovoj koreografiji, a nedavno se veoma istakao i u njegovim „Pticama”, po Aristofanu.– U sebi sve češće potražim i koreografa. Ako to jesi, vreme je da to pokažeš. Iza mene su dosad samo manji radovi, dok u fioku pohranjujem ideje za celovečernje komade. Prvi takav zvaće se „Dunjaluk” koji ću raditi krajem ove godine i početkom sledeće u Bitef teatru. Sedam žena igraće u predstavi o ovom svetu i našim emocijama, stanjima, međuljudskim odnosima... A zašto samo igračice? Mislim da se one lakše nose sa stvarima od kojih je ova predstava, objašnjava Isailović svoje planove.Pokazujući neverovatan dar za igru Isailović je, nešto kasnije od uobičajenog, sa 12 godina krenuo u baletsku školu „Lujo Davičo”, ali to za njega nije bila prepreka. Na važnom baletskom takmičenju u Berlinu nagrađen je u kategoriji savremene igre i dobio stipendiju za četvorogodišnje školovanje na baletskoj Akademiji u Cirihu. Tada je shvatio da od njega žele da stvore klasičnog igrača i napustio sve. Ipak, u karijeri je imao periode klasike i neoklasike. Najveći deo opusa u savremenoj igri ostvario je u Bitef teatru. Pedagog je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu. Sa velikim koreografom Edvardom Klugom odlično sarađuje, na jesen će biti njegov asistent prilikom prenošenja Ibzenovog „Per Ginta” na scenu u Estoniji. B. L.
MUZIKA
Od Kazahstana do Sardinije
Mladi pijanista Pavle Krstić (17), postao je ove godine brucoš na univerzitetu Mocarteum u Salcburgu. U 2015. pozvan je na prestižnu juniorsku akademiju u Epanu, u Italiji, i pobedio je u takmičarskom delu. Učestvovao je i na Internacionalnoj muzičkoj akademiji u Kaljariju, na Sardiniji, a ove godine odabran je da učestvuje na Internacionalnoj muzičkoj akademiji u Lihtenšajnu i dobio stipendiju te ustanove. – Ove godine dogodilo mi se dosta toga lepog. Posle uspešnog koncerta u Nacionalnom muzeju u Vaduzu, pozvan sam na festival „Sledeća generacija” u Švajcarskoj u februaru 2016. Prošao sam i konkurs za koncert u Kolarčevoj zadužbini gde ću nastupiti 14. februara sa ansamblom „Stanislav Binički” i dirigentom Pavlom Medakovićem. Izvešćemo oba Šopenova koncerta – ističe Pavle Krstić, dobitnik brojnih nagrada u zemlji, koji je ove godine svirao u SKC-u i galeriji „Artget” u Beogradu.– Prethodne dve godine sam bio na pri programu koledža u Salcburgu. Multinacionalnost i različite kulture u toj sredini proširili su mi vidike, razvio sam se i sada na drugačiji način razumem svet oko sebe. Živim u inostranstvu od svoje 15. godine, što mi je pomoglo da brže odrastem. Interesuju me strani jezici, a sada imam priliku da pričam sa ljudima kojima su ti jezici maternji. Počeo sam da se bavim i komponovanjem – ističe Krstić koji je svirao u Kazahstanu, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Rusiji.Ovaj muzičar čest je učesnik na muzičkim festivalima i nastoji da učestvuje na jednom do dva takmičenja godišnje M. S.
Mladi pijanista Pavle Krstić (17), postao je ove godine brucoš na univerzitetu Mocarteum u Salcburgu. U 2015. pozvan je na prestižnu juniorsku akademiju u Epanu, u Italiji, i pobedio je u takmičarskom delu. Učestvovao je i na Internacionalnoj muzičkoj akademiji u Kaljariju, na Sardiniji, a ove godine odabran je da učestvuje na Internacionalnoj muzičkoj akademiji u Lihtenšajnu i dobio stipendiju te ustanove. – Ove godine dogodilo mi se dosta toga lepog. Posle uspešnog koncerta u Nacionalnom muzeju u Vaduzu, pozvan sam na festival „Sledeća generacija” u Švajcarskoj u februaru 2016. Prošao sam i konkurs za koncert u Kolarčevoj zadužbini gde ću nastupiti 14. februara sa ansamblom „Stanislav Binički” i dirigentom Pavlom Medakovićem. Izvešćemo oba Šopenova koncerta – ističe Pavle Krstić, dobitnik brojnih nagrada u zemlji, koji je ove godine svirao u SKC-u i galeriji „Artget” u Beogradu.– Prethodne dve godine sam bio na pri programu koledža u Salcburgu. Multinacionalnost i različite kulture u toj sredini proširili su mi vidike, razvio sam se i sada na drugačiji način razumem svet oko sebe. Živim u inostranstvu od svoje 15. godine, što mi je pomoglo da brže odrastem. Interesuju me strani jezici, a sada imam priliku da pričam sa ljudima kojima su ti jezici maternji. Počeo sam da se bavim i komponovanjem – ističe Krstić koji je svirao u Kazahstanu, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Rusiji.Ovaj muzičar čest je učesnik na muzičkim festivalima i nastoji da učestvuje na jednom do dva takmičenja godišnje M. S.
KNjIŽEVNOST
Fragmenti iz života
Jana Petrović (1998) rođena je u Beogradu. Učenica je trećeg razreda Filološke gimnazije. Izmišljanjem priča, kaže, bavi se od malih nogu. Svoje „izmišljotine” počela je da zapisuje u osnovnoj školi, a u toku srednje škole one poprimaju oblik fragmenata iz svakodnevnog života, koji ukazuju na „mane društva i nastoje da ga kritikuju”.Iako je pobednica 43. Limskih večeri poezije, Jana Petrović za sebe tvrdi da nije pesnik, već prozaista, sa povremenim izletima u svet lirike. Njene lirske sklonosti provejavaju i kroz proznu formu kratke priče „Zar” koja je pohvaljena na konkursu „Dositejevo zlatno pero” i ocenjena kao „mala skica iz naše svakodnevice, poziv da se prihvate drugi i drugačiji”. Ova kratka priča ocenjena je kao zrela, tanana, saosećajna i bolna. Forma kratke priče donela joj je drugo mesto na šestom međunarodnom festivalu poezije i kratke priče „Magda Simin”, kao i mesto u zborniku „Priče bola i ponosa” koji je objavljen povodom stogodišnjice od izbijanja Velikog rata u izdanju „Dositeja” iz Gornjeg Milanovca i udruženja „Kulturno nasleđe grada Smedereva”.Već pet godina zaredom ostvaruje zapažene uspehe na takmičenjima u Regionalnom centru za talente gde pohađa časove književnog stvaralaštva na kojima je mnogo toga naučila i napredovala. Među njenim uspesima izdvaja se i pohvala za prozu na Trinaestom književnom susretu „Gordana Brajović” u Aleksincu, kao i prva nagrada za literarni rad na Palilulskoj olimpijadi kulture.U nagrađenoj pesmi „Lenjost” pesnikinja kaže: „Glava mi puca pod/ teretom tolikih nezabeleženih remek-dela./ Jer je papir kruto svedočanstvo vremena i/ ono što se u njega ukleše ostaje/ zanavek i/ teško je uklesati sebe/ u nešto tako jako i bezvremeno/ kao što je papir”. Posle završetka Filološke gimnazije Jana namerava da studira svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Z. R.
Jana Petrović (1998) rođena je u Beogradu. Učenica je trećeg razreda Filološke gimnazije. Izmišljanjem priča, kaže, bavi se od malih nogu. Svoje „izmišljotine” počela je da zapisuje u osnovnoj školi, a u toku srednje škole one poprimaju oblik fragmenata iz svakodnevnog života, koji ukazuju na „mane društva i nastoje da ga kritikuju”.Iako je pobednica 43. Limskih večeri poezije, Jana Petrović za sebe tvrdi da nije pesnik, već prozaista, sa povremenim izletima u svet lirike. Njene lirske sklonosti provejavaju i kroz proznu formu kratke priče „Zar” koja je pohvaljena na konkursu „Dositejevo zlatno pero” i ocenjena kao „mala skica iz naše svakodnevice, poziv da se prihvate drugi i drugačiji”. Ova kratka priča ocenjena je kao zrela, tanana, saosećajna i bolna. Forma kratke priče donela joj je drugo mesto na šestom međunarodnom festivalu poezije i kratke priče „Magda Simin”, kao i mesto u zborniku „Priče bola i ponosa” koji je objavljen povodom stogodišnjice od izbijanja Velikog rata u izdanju „Dositeja” iz Gornjeg Milanovca i udruženja „Kulturno nasleđe grada Smedereva”.Već pet godina zaredom ostvaruje zapažene uspehe na takmičenjima u Regionalnom centru za talente gde pohađa časove književnog stvaralaštva na kojima je mnogo toga naučila i napredovala. Među njenim uspesima izdvaja se i pohvala za prozu na Trinaestom književnom susretu „Gordana Brajović” u Aleksincu, kao i prva nagrada za literarni rad na Palilulskoj olimpijadi kulture.U nagrađenoj pesmi „Lenjost” pesnikinja kaže: „Glava mi puca pod/ teretom tolikih nezabeleženih remek-dela./ Jer je papir kruto svedočanstvo vremena i/ ono što se u njega ukleše ostaje/ zanavek i/ teško je uklesati sebe/ u nešto tako jako i bezvremeno/ kao što je papir”. Posle završetka Filološke gimnazije Jana namerava da studira svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Z. R.
UMETNOST
Kristinin najbolji rad
Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, dodeljena je 48. put, a ovogodišnja dobitnica je Kristina Grebenar (1990), kojoj je priznanje uručeno za rad „Muzej i publika: iskustvo Centra za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu”. Upravni odbor Spomen-zbirke odlučio se za ovaj rad jer „izbor teme aktuelizuje važna muzeološka pitanja, a izabrana ’studija slučaja’ ukazuje na istraživačku zrelost i sistematičnu i kritičku primenu naučnog i medijskog materijala”. Po mišljenju komisije, Kristina Grebenar uobličila je kompletnu hronologiju jednog pionirskog projekta približavanja moderne i savremene umetnosti redovnoj i potencijalnoj publici muzeja. Mladoj dobitnici, koja je već bila kustoskinja četiri koautorske izložbe i autor velikog broja tekstova za kataloge i druga izdanja, i od 2013. do 2015. radila u „U10” umetničkom prostoru, ova nagrada veoma puno znači, i profesionalno i emotivno.– Pored toga što nagrada predstavlja zaista veliko priznanje, za mene je bila i ohrabrenje jer Filozofski fakultet nije prepoznao moje kvalitete, pa nisam uspela da upišem master studije na budžetu ove godine. Za mene je to bilo veliko razočarenje jer sam planirala da nastavim da se bavim temom koju sam započela. Nagrada je došla kao podsetnik da uvek postoji neko ko ume da ceni trud – kaže Kristina Grebenar.Naša sagovornica trenutno je zaposlena u kompaniji „Link group” na poziciji onlajn urednika. Godinama je uspešno usklađivala studentske i poslovne obaveze, što nije bilo lako jer niti su poslovi prilagođeni studentima, niti fakulteti uzimaju u obzir da je neko zaposlen. „Podrška dolazi individualno, od profesora i asistenata koji imaju razumevanja kao što je slučaj sa mojim mentorom profesorom Draganom Bulatovićem i asistentom Milanom Popadićem”, objašnjava laureatkinja. M. D.
Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, dodeljena je 48. put, a ovogodišnja dobitnica je Kristina Grebenar (1990), kojoj je priznanje uručeno za rad „Muzej i publika: iskustvo Centra za vizuelnu kulturu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu”. Upravni odbor Spomen-zbirke odlučio se za ovaj rad jer „izbor teme aktuelizuje važna muzeološka pitanja, a izabrana ’studija slučaja’ ukazuje na istraživačku zrelost i sistematičnu i kritičku primenu naučnog i medijskog materijala”. Po mišljenju komisije, Kristina Grebenar uobličila je kompletnu hronologiju jednog pionirskog projekta približavanja moderne i savremene umetnosti redovnoj i potencijalnoj publici muzeja. Mladoj dobitnici, koja je već bila kustoskinja četiri koautorske izložbe i autor velikog broja tekstova za kataloge i druga izdanja, i od 2013. do 2015. radila u „U10” umetničkom prostoru, ova nagrada veoma puno znači, i profesionalno i emotivno.– Pored toga što nagrada predstavlja zaista veliko priznanje, za mene je bila i ohrabrenje jer Filozofski fakultet nije prepoznao moje kvalitete, pa nisam uspela da upišem master studije na budžetu ove godine. Za mene je to bilo veliko razočarenje jer sam planirala da nastavim da se bavim temom koju sam započela. Nagrada je došla kao podsetnik da uvek postoji neko ko ume da ceni trud – kaže Kristina Grebenar.Naša sagovornica trenutno je zaposlena u kompaniji „Link group” na poziciji onlajn urednika. Godinama je uspešno usklađivala studentske i poslovne obaveze, što nije bilo lako jer niti su poslovi prilagođeni studentima, niti fakulteti uzimaju u obzir da je neko zaposlen. „Podrška dolazi individualno, od profesora i asistenata koji imaju razumevanja kao što je slučaj sa mojim mentorom profesorom Draganom Bulatovićem i asistentom Milanom Popadićem”, objašnjava laureatkinja. M. D.
FILM
U dilemi zbog uloge boksera
Domaća kinematografija postala je bogatija za nekoliko novih filmskih lica koja su sa velikog platna plenila talentom i uverljivošću. Među njima izdvojio se Slaven Došlo (24). Rođeni Somborac, pažnju na sebe Došlo je skrenuo ulogom boksera Lazara u filmu „Pored mene” Stevana Filipovića i glavnom rolom u „Panami” za koju je na glumačkom festivalu u Nišu nagrađen Poveljom za izuzetnu ulogu. U filmu Pavla Vučkovića, premijerno prikazanom na festivalu u Kanu, igrao je Jovana, momka koji se plaši bliskosti i gubi se u vrtlogu emocija i opsednutosti. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi Mirjane Karanović koja je bila „krivac” što je prihvatio da u Filipovićevom delu tumači lik boksera homoseksualca, zaljubljenog u druga iz odeljenja. Kada je dobio ponudu za tu ulogu, dvoumio se, razmišljao šta će drugi da kažu, priznao je da su isplivale i neke predrasude za koje nije znao da postoje. Sve to je prevazišao a dilemu mu je razrešila profesorka Karanović. Na njegovo pitanje da li da prihvati ulogu, uzvratila je kontrapitanjem: „Dušo, šta si ti?”, na šta je Došlo odgovorio: „Glumac”.Filmovi „Pored mene” i „Panama” slikaju mlade danas koji na društvenim mrežama prikazuju idealizovanog sebe ali su u stvarnosti zatvoreni i uplašeni da se emotivno ostvare. – Oba filma upiru prst na našu bahatost, samoživost i nespremnost da se upustimo i vidimo nekog sem sebe. Pozivaju nas da zastanemo u trci za zadovoljenjem sopstvenih potreba i otvorimo oči i srce za svet oko nas – objasnio je Došlo. Ovaj mladi glumac nastavlja da traga za izazovnim filmovima i ulogama, videćemo ga i u novom domaćem trileru „Vlažnost” Nikole Ljuce čijom premijerom će početi 44. Fest. I. A.
Domaća kinematografija postala je bogatija za nekoliko novih filmskih lica koja su sa velikog platna plenila talentom i uverljivošću. Među njima izdvojio se Slaven Došlo (24). Rođeni Somborac, pažnju na sebe Došlo je skrenuo ulogom boksera Lazara u filmu „Pored mene” Stevana Filipovića i glavnom rolom u „Panami” za koju je na glumačkom festivalu u Nišu nagrađen Poveljom za izuzetnu ulogu. U filmu Pavla Vučkovića, premijerno prikazanom na festivalu u Kanu, igrao je Jovana, momka koji se plaši bliskosti i gubi se u vrtlogu emocija i opsednutosti. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi Mirjane Karanović koja je bila „krivac” što je prihvatio da u Filipovićevom delu tumači lik boksera homoseksualca, zaljubljenog u druga iz odeljenja. Kada je dobio ponudu za tu ulogu, dvoumio se, razmišljao šta će drugi da kažu, priznao je da su isplivale i neke predrasude za koje nije znao da postoje. Sve to je prevazišao a dilemu mu je razrešila profesorka Karanović. Na njegovo pitanje da li da prihvati ulogu, uzvratila je kontrapitanjem: „Dušo, šta si ti?”, na šta je Došlo odgovorio: „Glumac”.Filmovi „Pored mene” i „Panama” slikaju mlade danas koji na društvenim mrežama prikazuju idealizovanog sebe ali su u stvarnosti zatvoreni i uplašeni da se emotivno ostvare. – Oba filma upiru prst na našu bahatost, samoživost i nespremnost da se upustimo i vidimo nekog sem sebe. Pozivaju nas da zastanemo u trci za zadovoljenjem sopstvenih potreba i otvorimo oči i srce za svet oko nas – objasnio je Došlo. Ovaj mladi glumac nastavlja da traga za izazovnim filmovima i ulogama, videćemo ga i u novom domaćem trileru „Vlažnost” Nikole Ljuce čijom premijerom će početi 44. Fest. I. A.