Robert de Niro – od trača do istine

Unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci-potegni – iščupaše repu. Tako se Tanjug „uhvatio” za Sputnjik, Sputnjik za Njuzvik, Njuzvik za „Nezavisne”…I  „iščupali” vest da se poznati glumac Robert de Niro oseća kao Srbin, i da bi želeo da snimi film o Draži Mihailoviću i Slobodanu Miloševiću. U ovoj informaciji navedeno je da glumčev stav prenose britanski mediji, ali nije precizirano koji.

Naš list preneo je ovu Tanjugovu vest u kojoj je kao izvor citiran „Sputnjik”. Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica „Sputnjika”, rekla je juče za naš list da su oni preneli vest sa srpskog izdanja „Njuzvika”, a da se „Njuzvik” pozvao na banjalučki portal „Nezavisne”.

Iz „Nezavisnih” kažu da su preneli vest sa „nekog manjeg srbijanskog portala – www. dnevno.rs ili www.skandalozno.rs” Na sajtu „skandalozno.rs” nismo našli ovu vest, ali na „dnevno.rs” je ima, ali satnica se ne uklapa. Vest su emitovali 27. decembra u 21.33, a „Njuzvik” (koji bi trebalo da kasnije emituje ovu vest, jer je po ovom sledu događaja preneo vest od „Nezavisnih”, a one od „dnevno”) objavljuje istu vest 27. decembra u 14. 35 časova.

Razmišljajući na temu otkud nam sad De Niro, B92 je objavio da je verovatno reč o starom intervjuu koji je emitovao Fonet 2008, a u Fonetu su za „Politiku” rekli da je u spornom tekstu prenet samo deo njihove vesti od pre sedam godina, ali da su dodati još neki podaci.

U Fonetovom tekstu iz 2008. pominje se susret tadašnjeg predsednika Borisa Tadića sa De Nirom u Njujorku i predstavnicima kompanija Saliport, Drimvorks i Kopola koje su zainteresovane za investiranje u filmsku industriju Srbije i privatizaciju „Avala filma”.

De Niro je, za Fonet, rekao da je sa Tadićem razgovarao o snimanju filmova u Srbiji, i napomenuo da zna da kod nas postoji studio po ugledu na „Ćinećitu” u Rimu, ali nije mogao da odgovori kakve su šanse da dođe do nekih poslovnih aranžmana.

– Sećam se vremena kada sam bio u Beogradu, bilo je izvanredno, grad je bio divan u to vreme; verujem da je sada isti takav, ako ne i bolji – rekao je glumac, dodajući da bi lepo bilo snimati filmove, živeti ili raditi u Srbiji. „Ali ne znam da li ću to učiniti, mada bih to mogao da uradim, jer je to divno mesto.”

S obzirom na to da je u mladosti putovao kroz Srbiju auto-stopom, bio gost Festa, kćerki dao ime Drina i da obožava Novaka Đokovića, glumac je u šali tada prokomentarisao „da je moguće da je on delom Srbin i da odatle vuče korene”.

Tadićev savetnik za medije Nebojša Krstić rekao nam je juče da na susretu sa De Nirom u Njujorku nije bilo reči o Srbiji i političkoj situaciji, već su razgovarali o tome da se napravi filmski centar u našoj zemlji, ili neka druga vrsta saradnje, s obzirom na filmski potencijal koji mi imamo. „De Niro se prisetio i da je boravio u Srbiji i prenoćio kod jedne porodice, čini mi se u Nišu” – kaže Krstić.

U spornoj vesti s početka teksta, međutim, navedeno je da De Niru nije jasno zbog čega postoje sukobi među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, kada je reč o gotovo istom narodu, koji je istorija razdvojila.

Pomenuto je takođe da bi on želeo da snima istorijski film u Srbiji o Srbiji, i da su mu „naročito inspirativne srpske istorijske ličnosti, poput Draže Mihailovića, koji je bio prvi gerilski borac protiv fašizma i Slobodana Miloševića koji je, po njemu, tragična ličnost šekspirovskog kalibra”. Pomenuto je i da je Srbija jedna od najmanjih zemalja u Evropi, ali s najvećim mukama od svih naroda, uzimajući u obzir i bombardovanje 1999.

Čitaoci našeg sajta pohvalili su glumca koji misli svojom glavom i izrazili zahvalnost na osećajnim i razumnim rečima. Predložili su da mu se uruči srpsko državljanstvo, dok je jedan komentar ipak ukazao da je „izjava De Nira jedna velika i debela patka”.

Ne znamo, recimo, šta je De Niro mislio kada je snimio površni film „Sezona ubijanja” sa Džonom Travoltom, o dva ratna veterana u Bosni, jednom Srbinu i jednom Amerikancu koji se sreću posle dugog niza godina, s željom da „raščiste” račune.

Sporna vest o De Niru svakako je novinarska brzopletost da staru informaciju previdi, ili je spinuje kao da je nova, zaboravljajući da je navođenje izvora standard u novinarstvu, koji mora da se poštuje. A ima tu delom i naše potrebe da verujemo u lepe i „lako svarljive neistine”.