Kad Deda Mraz donese ključeve novog doma

Pančevo – Nova trospratnica u pančevačkom naselju Strelište. Na ulazu devetnaest neobeleženih poštanskih sandučića i jedno na kom piše – Darmanović. To su naši domaćini – Đorđe, Marija i mala Teodora, porodica koja posle godina seljakanja od rodbine do kolektivnih centara za izbeglice, Novu godinu dočekuje pod svojim krovom.

Unutra, onaj divni miris novog. Stan ih je sačekao namešten – sto i stolice, kauč nekoliko, ormana, mala kuhinja, spavaća soba, televizor... Kažu, uneli su samo nekoliko kofera sa garderobom, okitili jelku i ispunili ga osmesima i cikom petogodišnje ćerkice. „Ovih nekoliko dana, od kada smo se uselili, budimo se po ustaljenom redu – vodim ćerkicu u vrtić, supruga i ja idemo na posao, vratimo se ovde i još ne verujem da je sve istina. Oči vide, ali mozak ne prihvata. Sve mislim probudiću se i ponovo ću biti u zgradi centra, u onih devet kvadrata u kojima smo živeli“, priča nam Đorđe Darmanović.

Njihov boks, pregrađeni deo velike sobe, koju su delili sa još tri porodice, nalazio se u poslednjem kolektivnom centru u Vojvodini, koji se zatvara, jer ga je napustilo dvadeset poslednjih porodica – nekoliko socijalno ugroženih iz Pančeva i prisilno raseljenih tokom ratova devedesetih i bombardovanja 1999. godine.

Đorđe i Marija su izbegli sa Kosova. On iz Peći, ona iz Orahovca. Generacija su, oboje dvadesetsedmogodišnjaci, i do četvrtog razreda osnovne škole potucali su se po prinudnim smeštajima kod rođaka i izbegličkim sobama Kolašina, Mrčajevaca do pančevačkog centra. Tu su se upoznali, Đorđe iz sobička od nekoliko kvadrata, koji je delio sa bolesnom majkom i mlađim bratom, Marija iz barake u dvorištu centra. Tu se zavoleli, venčali i 2011. godine dobili petogodišnju Teodoru.

Ne pamte kada su imali svoj toalet, kupatilo, toplu vodu, kuhinju ili orman. Bili su samo kreveti i stvari naslagane po ćoškovima. Kada se rodila Teodora preselili su se u veći boks, a odatle u ovaj stan od četrdesetak kvadrata.

Trospratnica, nova adresa Darmanovića, podignuta je za godinu dana u okviru projekta socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima „Podrška Evropske unije migrantima i zatvaranje kolektivnih centara u Republici Srbiji“, koji je i deo šireg programa podrške EU „Za bolji život“. Deda Mraz je u ovom slučaju Danski savet za izbeglice u Srbiji, a grad Pančevo, kao partner, obezbedio je zemljište i infrastrukturno opremanje vredno 4,2 miliona dinara, građevinsku dokumentaciju i finansijski ga podržao sa još milion dinara. „Zahvalni smo, jer je ovo za nas znači novi život. Ne postoje reči koje bi opisale šta osećamo. Toliko smo izmrcvareni da ne možemo ni da se pošteno radujemo. Koliko god izgledalo čudno, praznike nećemo slaviti bogatije nego inače. Naučili smo da stojimo čvrsto na zemlji. Spremamo prazničnu trpezu, naravno, biće tu prijatelji i porodica, ali sada moramo da brinemo o novim obavezama i računima, koje do sada nismo plaćali. Hvala Bogu radimo oboje i okrećemo se napretku u poslu i proširenju porodice“, kažu za „Politiku“ Đorđe i Marija Darmanović.