Heroj koji spasava izgubljene dečake

„Kako ste se setili baš mene”, vidno iznenađen upitao je Goran Milutinović (45), vozač autobusa GSP-a na liniji 72, kada smo mu javili da je naša rubrika njega odabrala za gradsku ličnost 2015. godine.

U predvečerje 23. septembra u njegov autobus na novobeogradskom stajalištu „Marko Ristić” ušao je dvogodišnji Ognjen P. Dečak je neprimetno išetao iz vrtića „Zvezdana prašina”, jednog od bezbednosno najopremljenijih obdaništa, i prošetao preko tri ulice. Vaspitačice, pomoćno osoblje, prolaznici, radnici u brojnim radnjama na trasi kojom je Ognjen prošao – niko od njih nije obratio pažnju na mališana. To je učinio tek Goran!
– Nisam ja heroj, ne doživljavam sebe tako. Reagovao sam kao normalan čovek. Bilo pa prošlo. Nisam se nadao da će me se iko setiti. Kad sam video da neki, ovih dana, u događaje godine ubrajaju pomoć psu, bilo mi je malo krivo što nisu i ovaj događaj uvrstili, ali ne zbog mene, nego što je dete valjda dragocenije od svega – kaže Goran tvrdeći da bi opet isto postupio.

– Tada sam rekao, a tvrdim i sad. Da su putnici počeli da se bune što se zadržavamo i ne krećemo, sve bih ih izbacio iz vozila. Brzo se živi u Beogradu i svako gleda na sebe, ali deca su prioritet. Posebno pazim kada mi u autobus ulaze deca, invalidi i stari. Tako sam uočio i Ognjena – priseća se vozač koji ni sada ne može da shvati da niko nije primetio dete koje je šetalo u patofnicama i šortsu.

– Bilo je putnika koji su hteli da pomognu, da odvedu dete u vrtić, ali ja nisam dao ništa bez policije – navodi Goran čiji postupak nije iznenadio suprugu Aleksandru (35).

Ona je bila kod kuće kada joj je muž stigao s posla. Kako je ušao, telefoni su počeli da zvone. Ništa joj nije bilo jasno. Kada je stigao da ispriča šta se desilo, supruga se nije iznenadila.

– Bilo mi je drago što je tako postupio. Nije važno čije je dete, za njega su prvo deca, pa sve ostalo. Samo nisam očekivala da će sve dotle doći – kaže Saška, kako je zove Goran.

A dokle je došlo?

Goran je preko noći postao junak u OŠ „Dragan Lukić” koju pohađaju ćerka Milica (12) i sin Damjan (7). Čestitali su mu i u vrtiću u koji ide najmlađi sin Jovan (5). Tog meseca Milutinović, koji sa porodicom kao podstanar stanuje na Ledinama, dobio je 20 odsto uvećanu platu. Kolege su se šalile da je priču izrežirao kako bi pisali i pričali o njemu.

– Video sam se sa Ognjenovim roditeljima. Njihova devojčica ide u istu školu gde i naša deca, Ognjenov tata je iz istog kraja odakle sam i ja. Zahvalili su mi i kupili igračke mojoj deci. Još jednom su putovali sa mnom i dogovorili smo se da se vidimo – priča Goran koji je imao sličnih situacija u karijeri.

– Na staroj okretnici 75 u Vespučijevoj ulici pre nekoliko godina ušla su mi dva dečaka. Pričam sa njima, pitam gde idu. Oni kažu adresu, a ja znam da u tom kraju nema kuća. Povezem ih da ih malo provozam, da idu sa mnom na Zeleni venac. Kad smo stigli, izvadio sam ključ iz motora, a njih zamolim da čuvaju autobus. Otišao sam kod otpravnika da mu kažem da pozove policiju. Čekali su me na okretnici na Bežaniji. Tu su preuzeli dečake i, kako sam pretpostavio, oni su izašli iz doma i bojali su se vaspitača – priseća se Goran.

Ima svakakvih vozača, kaže, ali i svakakvih putnika. Najviše ga nerviraju oni koji ne ustupaju mesto roditeljima sa decom ili starima.

– Ne možemo mi samo da vozimo i ne gledamo ništa drugo. Otvaram četvore oči. Moram. Neki ulaze, kucaju poruke i ne gledaju kud idu, drugi trče ispred autobusa da im ne pobegne, kao da im je poslednji – primećuje Goran dok je za volanom gradske grdosije na liniji 72.

Ništa mu ne pada teško, iako je prošle godine imao infarkt.

– Ko šiša infarkt, bitna su deca. Moram za njih da stvorim dok još mogu. Ja sam imao teško detinjstvo. Kada sam se oženio, dugo smo imali samo Milicu, i njoj je život bio ugrožen u jednom trenutku. Voleo bih da imam više vremena da uživam sa njima, da odemo u moj Dolac kod Niša... Nas dvoje radimo u suprotnim smenama, svaki trenutak gledamo da još nešto uradimo, da što više obezbedimo. Takva su vremena – sleže ramenima skroman porodični čovek okružen ljubavlju svoje porodice.