Da ne počinjemo stalno iznova

Na Evropskom prvenstvu (Beograd, 10-23. januar) od naših vaterpolista se očekuje najviše. Oni su, uostalom, dvostruki evropski prvaci (Ajndhoven 2012. i Budimpešta 2014), a prošle godine su pobedili i na svetskom prvenstvu (Kazanj).

S vaterpolistkinjama je, međutim, sasvim drugačija stvar. One učestvuju na osnovu prava koje ima domaćin. Tako je bilo i 2006. kada je naš glavni grad bio domaćin Evropskog prvenstva.

Na žalost, ta prilika nije iskorišćena da naš ženski vaterpolo krene putem muškog. Kao ni proboj na Evropsko prvenstvo 1997. u Sevilji kada su naše vaterpolistkinje zauzele deveto mesto.

Vladimir Bajković kao njihov selektor ima zadatak da udari temelj. Prošle godine je naša reprezentacija igrala na Prvi evropskim olimpijskim igrama mladih u Azerbejdžanu i Univerzijadi u Južnoj Koreji:

– Iz Bakua su u ovoj ekipi samo dve igračice, jer su tamo igrale samo one do 17 godina, a u Gvangdžuu je bila zaista studentska ekipa. Od prošlog Evropskog prvenstva u Beogradu naše vaterpolistkinje su igrale zvanične utakmice samo jednom u kvalifikacijama.

O sadašnjim prilikama Bajković je rekao:

– U prošloj godini smo dobro radili. Savez nam je omogućio idealne uslove. Ima kapaciteta u našoj ekipi, ali se s našim vaterpolistkinjama malo radilo. To je šteta, jer su neke mogle da postignu mnogo više u karijeri, ali je nastao prekid u takmičarskom sistemu.

Kao glavni problem Bajković ističe:

– Mnogo je lakše raditi s obučenim igračima, kao što je to u muškim selekcijama. Kod žena, u našem slučaju, ne možemo da se oslonimo na njihovo znanje, jer je situacija takva da je dovoljno da neka igračica bude aktivnija u svom klubu i postane reprezentativka. Nema nivoa u selekciji.

Zbog toga se od ovog turnira Bajković nada sledećem:

– Treba iskoristiti ovo Evropsko prvenstvo, a i Evropsko juniorsko prvenstvo koje će iduće godine takođe biti kod nas, da se popularizuje ženski vaterpolo i da uz dobru organizaciju klubova stvorimo širu bazu iz koje bismo crpeli kvalite. Nadam se da ćemo da uspostavimo neki sistem i da ne moramo stalno iznova i to iz početka.

Što se tiče sportskih rezultata na ovom Evropskom prvenstvu Bajkovićeva očekivanja su ovakva:

– Uspeh bi bio pozitivan rezultat s ekipama našeg ranga. Što se tiče takozvanog domaćeg terena to će biti potpuno nova atmosfera za sve, pa i za nas, tako da bi tu mogla samo podrška publike da povoljno utiče na mentalitet naših igračica.

Naše vaterpolistkinje igraju 11. januara protiv Nemica, 13. protiv Hrvatica, 15. protiv Špankinja, 17. protiv Italijanki i 19. protiv Francuskinja. O mogućnostima naših reprezentativki Bajković kaže:

– Pobedu, pre svega, možemo da očekujemo protiv Hrvatske, a naš nivo su još Portugalija i Turska. U našoj grupi možda bismo mogli da iskoristimo mane Nemica i Francuskinja, mada su one kvalitetnije od nas, godinama igraju u Svetskoj ligi. Ali, ako izguramo do kraja možda ih iznenadimo.

Kao kandidate za medalju Bajković je naveo:

– U ženskom vaterpolu ima šest reprezentacija koje mogu da osvoje medalju. Pre svih to je Španija, svetski i evropski prvak, a mislim da će i Holandija da ima zapaženu ulogu ovoga puta. Ne treba eliminisati Grčku, koja je najviše napredovala, pa standardno dobar ruski tim. Mađarice su uvek nezgodne, a tu je i Italija. Za njima su Francuska i Nemačka, koje sve više ulažu u ženski vaterpolo.

Na pitanje kako je da se radi u ženskom vaterpolu Bajković je pohvalio svoje igračice:

– Sa ženama je zahvalno da se radi. One su dosta odane, lojalne, prate, ako imaju poverenje u trenera. Meni je malo teže, jer prvi put radim u ženskom vaterpolu, a dodatna teškoća je što nema ranije selektiranih igračica.

Na Evropskom šampionatu u Kombank areni učestvuju još Grčka, Rusija, Mađarska, Holandija, Turska i Portugalija. Posle takmičenja u A i B grupi sledi četvrtfinale.