Ljubavnica nije lek za menadžersku bolest

Imaju platu od pet, šest hiljada evra, između 40 i 50 godina, zavidan status i ugled u društvu, dobar automobil, kredit za stan iz snova i – dijagnozu menadžerska bolest. Visok krvni pritisak, glavobolja, „lupanje” srca, gorušica, nesanica deo se njihove svakodnevice. Gutaju sedative, sve manje su tolerantni, a sve češće „eksplodiraju”– naravno u krugu najbližih. Prof. dr Petar Seferović, kardiolog KCS-a i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da je danas menadžerska bolest prisutnija nego devedesetih godina kada je o njoj počelo da se govori.

 – Fizičke i psihičke tegobe zbog svakodnevnog nerviranja i hroničnog stresa u principu su iste kao i kada je ova bolest uočena. Poznato je da menadžeri češće i u ranijoj životnoj dobi pate od kardiovaskularnih oboljenja. Kod ove kategorije pacijenata posao kojim se bave ponekad je jedini faktor rizika. Iako niti puše, niti piju alkoholna pića, vode računa o ishrani i imaju sportske aktivnosti – stižu u koronarne jedinice. Oni su živi dokaz da je hronični stres faktor rizika za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova – kaže ovaj kardiolog.

Dr Seferović kao kandidate viđene za ovu dijagnozu pominje osobe između 40 i 50 godina, koje nemaju ostale faktore rizika za kardiovaskularne bolesti ili poremećaje šećera, holesterola ili krvnog pritiska na granici normalnih vrednosti.

– Najgore je što se oni ne žale ni na kakve izrazite zdravstvene tegobe. Kao grom iz vedra neba pogodi ih infarkt, skok krvnog pritiska, šlog, angina pektoris ili prolazna ishemija mozga, usled nedovoljnog dotoka kiseonika – primećuje naš sagovornik.

Zanimljivo je da izrazite probleme sa zdravljem nemaju najbogatiji privrednici, bankari, vlasnici velikih korporacija, koncerna i kompanija. Mnogi od njih su uspeli da naprave velike finansijske imperije a da im stres, infarkt ili šlog ne dođu glave.

– Moje iskustvo govori da su „top” menedžeri pošteđeni ozbiljnih problema sa zdravljem, jer su odgovorne poslove prebacili na podređene. Što je rukovodilac uporniji u nameri da sve kontroliše sam, ne deleći posao sa pomoćnicima, povećavaju mu se šanse da naruši zdravlje kardiovaskularnog sistema. Postoji grupa bogatih poslovnih ljudi koji su obezbedili da za njih radi široko razvijen menadžment i njih je menadžerska bolest zaobišla – smatra dr Seferović. Kako ističe, među svojim pacijentima ima tridesetak menadžera kojima je stres ozbiljno narušio zdravlje srca i krvnih sudova, ali i sistem organa za varenje.

– Oni se žale da suviše važnih i rizičnih odluka zavisi od njih, da mogu da naprave grešku koja će ih skupo koštati. To ne prolazi bez velikog stresa, a rizik po zdravlje se odmah povećava ako u svojoj porodici već imaju „potku” predaka sa slabim srcem – kaže naš sagovornik.

Povodom priča da je ljubavnica najefikasniji lek za menadžersku bolest, dr Seferović samo kaže kako ne veruje u takav „recept”:

– Oni koji imaju ljubavnicu prođu gore od onih koji su verni ženi i porodici. To ih samo još više rastrže – kaže dr Seferović.

Kako ističe, lekari ne dele pacijente na menadžere i „ostale”, jer stres ne bira žrtve: broj kardioloških bolesnika podjednako raste i među onima koji su izgubili posao i među onima sa velikim bankovnim računima.

Na pitanje kako prepoznati kada smo pod hroničnim stresom, naš sagovornik objašnjava da se ne sme olako prelaziti preko upozorenja koje šalje organizam:

– Velike emocionalne teškoće, ubrzani srčani rad, aritmije, pogotovu ako je postojalo neko ranije srčano oboljenje, znak su za veći oprez. Svako će znati da je u stresu ako ima problema sa spavanjem. Primećuje da mu srce „lupa”, a dlanovi se znoje, gubi telesnu težinu. Moguć je i poremećaj apetita, bilo da je reč o prejedanju, bilo o gladovanju – nabraja doktor.

Bilo koji muškarac kojem je, na primer, umro otac u pedesetim godinama od naprasne smrti za koju razlog nije utvrđen, a vrednosti holesterola krvnog pritiska ili šećera u krvi su na granici ili iznad dozvoljenih, mora biti upozoren da će uz hronični stres postati kandidat za infarkt ili neku drugu ozbiljnu dijagnozu.

–Takvom pacijentu prepisuju se tablete, kojima se smanjuje efekat hroničnog stresa na srce i krvne sudove (blokatori beta receptora). Mi to pacijentima ne kažemo odmah, ali reč je o lekovima koji se piju doživotno – kaže naš sagovornik i savetuje:

– Dužina radnog vremena mora da se poštuje, mora se znati u koje vreme su obroci, da se ostavi pušenje, da se zna vreme kada se koristi zimski, a kada letnji odmor. Mnogi od nas, među njima su i moje kolege, vrhunski doktori, misle da se može raditi punom brzinom, bez dovoljno odmora, a bez posledica po zdravlje. Pre ili kasnije se plati ceh neumerenom nerviranju i izgaranju na poslu. Nije reč samo o kardiološkim bolestima, već vlada „epidemija” raka svih vrsta – upozorava dr Seferović.