Majstor, majstor scene, upravnik…

Rođen je u Kladovu, ali od najranijeg detinjstva je u Beogradu. Pamti leta na Dorćolu šezdesetih prošlog veka, a vezan je i za Banovo brdo gde je proveo tinejdžerske dane. Nadimak po kome ga svi poznaju dobio je zato što je bio buckast kao klinac. Srpski glumac Svetislav – Bule Goncić, danas upravnik UK „Vuk Stefanović Karadžić”, najmlađeg teatra u prestonici, našem glavnom gradu ni posle pola veka ne može da nađe nijednu manu.

Dorćol – slanina iz kotla i vestern

– Rastao sam u Ulici herceg Stjepana na Dorćolu. Taj period pamtim po vesternu „Crvena reka”. Polovinom šezdesetih gledao sam ga bar pedeset puta u Domu kulture, koji se nalazio odmah pored GSP-a gde je moj ćale bio kinooperater. On je bio i domar u OŠ „Prva proleterska brigada”, danas OŠ „Stari grad”. Ona se, kao i druge tadašnje škole, grejala na ugalj, pa sam ja povremeno tamo odlazio i sa ložačem pekao neke kobaje i slaninu u ložištu – priseća se Goncić.

Banovo brdo – sećanja iz majstorske radionice

Sa roditeljima se već 1966. preselio na Banovo brdo. Prvo je pohađao OŠ „Miloje Pavlović”, a onda osmoletku „Banović Strahinja”. Kada je malo odrastao, sredinom sedamdesetih, otac ga je poslao u automehaničarsku radnju.

– Tri godine sam proveo kod predratnog majstora Dukića. Prve dve sam samo prao delove. Ali, drago mi je što sam imao priliku da učim jer i danas koristim znanja koja sam kod njega stekao – kaže Goncić koji još čuva pojedine alatke iz te radionice.

Bule je i od oca, koji je bio majstor, naučio pojedine veštine, poput sitih popravki ili lepljenja pločica.

Radio Beograd – prva glumačka iskustva

Bule se rado seća dana provedenih u Radio Beogradu, u školi čuvenog Bate Miladinovića u koju ga je upisala majka.

– Bio sam u grupi koja se stalno igrala, jer gluma i jeste igra. Bila je to ozbiljna škola, iznedrila je najpoznatije glumce i voditelje. Ako neko iz takve grupe kasnije i nije postao glumac, svi smo naučili lepo da govorimo i da budemo socijalizovani – priča Bule, ali i priznaje da nije uvek bio spreman da uči sve što se od njega tražilo.

Mnogi su pokušavali da ga malo prevaspitaju i ukrote. Ali uspešno im je izmicao.

Tako je bilo i kod Branka Bauera. Sa njim je radio kao nestašni dvanaestogodišnjak.

– Sreo sam ga tek kada sam završio akademiju. Ja njemu: „Dobar dan, čika Branko”, a on meni: „Koji si ti, mali?” Ja ga podsetim, na šta će on: „Pa, šta radiš sada?”, a ja mu kažem da sam završio glumu. Odmeri me sumnjičavo i dodade: „Pa ti se još baviš time!” – sa osmehom priča Goncić.

Prijateljstvo sa Sonjom Savić

Na FDU-u bio je u izuzetno jakoj grupi sa Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem i Sonjom Savić, sa kojom je bio prijatelj od sedme godine.

– Ona je bila specifična i vrlo jaka osoba. Gledala je uvek dalje i predlagala šta bi bilo dobro da radimo i veoma sam joj zahvalan na tome. Jer da nije bilo nje da mi ukaže, verovatno ne bih ni snimio neke filmove kao što je „Šećerna vodica” – priča Goncić.

Na čelu kuće pisaca

Bule Goncić je na čelu UK „Vuk” od pre godinu dana. Ima zadatak sasvim drugačiji od glumačkog. Biti menadžer jedne ustanove znači nešto novo i drugačije.

– Moramo da unapredimo ono što već postoji kako bismo pružili što više kulturnih sadržaja. Za stvaranje tih novih programa, smatram, treba da budu zadužene mlađe generacije – kaže Goncić. Njegova je želja da „Vuk” postane i kuća pisca ne samo zbog naziva same ustanove i scene „Aleksandar Popović”, već i zbog toga što je u planu da druga scena u najmlađem prestoničkom teatru ponese ime Branislava Nušića.

– Kuća pisaca treba da postane jer imamo sjajne mlade pisce. Nedavno smo otkupili tekst jedne mlade autorke i to delo je već imalo premijeru – ukazuje Goncić.

Srećan zbog obnove „Boška Buhe”

Najmlađi sugrađani, ali i drugi klinci Buleta pamte i po rimejku kultne serijeNa slovo, na slovo”, kvizu „Kroz vrata znanja do putovanja”, sinhronizaciji crtaća... Takvih programa nekada je bilo svakodnevno, a sada povremeno. Ali, Goncić smatra da se situacija ponovo okreće u korist najmlađih.

– Tu ulogu sada imaju dečja pozorišta. „Duško Radović” je renoviran, obnavlja se i „Boško Buha”. Srećan sam, jer to znači da će obnovom zgrade na Trgu republike deca dobiti lep prostor za svoje sadržaje – kaže on.

Beograde, Beograde

Znani i manje poznati Beograđani svakog dana gunđaju na Beograd i nalaze mu mane. Ali, Bule Goncić ističe da srpskoj prestonici ništa ne fali. Za njega ona je lepa, prava metropola, voli je onakvu kakva je danas.

– Beograd je divan grad i ne bih ga menjao ni za šta, samo da mi nismo besni i ludi. Ne umem da definišem zbog čega ga volim. Valjda su tu ljubav stvorile uspomene koje ima svako od nas ko je odrastao u njemu. Beograd je neosporno ozbiljna metropola i u sebi prelama iskustva različitih kultura. Tu vrstu tolerancije je oduvek imao – ukazuje Goncić.