Žena heroj, čistačica u banci

Prokuplje – O Milunki Savić, heroini iz Balkanskih i Velikog rata pričale su se legende. Ona je, svakako, bila jedinstven primer žene koja je junaštvom nadmašivala mnoge muškarce i jedna od najviše odlikovanih boraca ratova s početka prošloga veka. Ali, kao što često biva, kad su ratovi prošli, o njenoj sudbini se malo ko brinuo. Tek posle mnogo godina počelo je da se govori i piše o njenim podvizima.

Povodom stote godišnjice Prvog svetskog rata, u Prokuplju je ovih dana prikazana knjiga o Milunki, čiju su autori Predrag Pavlović, Novica Pešić i Vidoje Golubović. Njihovu knjigu pod naslovom „Milunka Savić vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti” izdali su Udruženje ratnih dobrovoljaca, „Prometej” i RTS u okviru edicije „Srbija u Velikom ratu 1914–1918”. Istovremeno je promovisan i dokumentarni film „Milunka Savić – srpska heroina” autora Branka Stankovića, novinara RTS. O ovoj neobičnoj ličnosti srpske istorije nadahnuto je govorio Predrag Pavlović, predavač nacionalne i vojne istorije na Vojnoj akademiji.

To je knjiga koja na svoj način brani od zaborava ovu junakinju. Promovisana je baš u Prokuplju gde je i formiran Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo”, koji je jedini od svih srpskih pukova nazvan – Gvozdeni puk, u kojem je ona kao ratnik pokazala neviđeno junaštvo.

A ko je, ustvari, bila Milunka Savić? Ova seoska devojka, rođena u Koprivnici na obroncima Kopaonika 1890. godine, prijavila se u vojsku da bi zamenila brata jedinca. Sve do ranjavanja u Bregalničkoj bici niko nije ni znao da je ona, ustvari Milunka, a ne Milun, kako se predstavljala. I odlučno je odbila da bude demobilisana. U Velikom ratu ona je opet dobrovoljac i to istaknuti bombaš u Kolubarskoj bici kada je Gvozdeni puk prvi probio neprijateljske linije. Za to je odlikovana Karađorđevom zvezdom sa mačevima. Pri povlačenju 1915. godine opet je teško ranjena, ali se posle oporavka vratila na Solunski front. U bici na Kajmakčalanu sama je zarobila 23 bugarska vojnika. Dobila je našu medalju „Miloš Obilić” i francuski orden Legije časti. Francuzi su je odlikovali i Zlatnim krstom sa palmom. Unapređena je i u čin narednika...

Posle ratova našla je posao kuvarice u Bosni gde se udala i sa Veljkom Gligorovićem izrodila kćer Milenu. Brak je kratko trajao, ali je Milunka usvojila još tri samohrane devojčice. Tek 1920. godine dodelila joj je država malo imanje u Vojvodini za ratne zasluge. Sa četiri devojčice nije mogla od toga da živi pa se preselila u Beograd gde se 1929. godine zaposlila kao čistačica u Hipotekarnoj banci, živeći u skromnoj kućici u kojoj je, ipak, očuvala veliki broj dece iz rodnog kraja koja su dolazila na školovanje u prestonicu. Kad je dobila malu penziju, potpuno je zaboravljena od svih. Umrla je u onoj već oronuloj kućici 1973. godine.

Ipak, poslednjih godina o Milunki Savić, kao srpskoj heroini, počelo je više da se piše i govori. Mirko Dobričanin, vojni istoričar, u knjizi „Toplički gvozdeni puk” njoj i Flori Sends iz Škotske, jedinim ženama borcima ovog puka, posvetio je posebne stranice. O njenim podvizima i životnom putu piše i Vikipedija.

Tek četiri decenije po upokojenju posmrtni ostaci Milunke Savić preneti su u Aleju velikana na beogradskom Novom groblju. Nedavno je i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva rekonstruisao njenu rodnu kuću, a Muzej Toplice u Prokuplju planira da osnuje spomen-park junacima Gvozdenog puka. Među bistama nosilaca Karađorđeve zvezde biće, kažu, i Milunkina.