Južnjačka zastava-američka svastika

Vesterni govore o vremenu u Americi u kojem su snimani više od bilo kog drugog žanra koji se ne bavi modernim dobom, jedna je od „teorija” Kventina Tarantina koji je u fokusu medijske pažnje zbog svog novog vesterna „Omražena osmorka”. Ovaj film inače ima tri nominacije za nagradu Zlatni globus (proglašenje je 10. januara), i to za najbolji scenario, za najbolju sporednu žensku ulogu (Dženifer Džejson Li) i za najbolju muziku (Enio Morikone).

Moglo bi se pomisliti da je „Omražena osmorka” nastavak prethodnog Tarantinovog vesterna „Đangova osveta” iz 2012. godine, po tematici rasnih trvenja u Americi, provokativnom zapletu u kojem negativci na kraju uvek dobiju svoje, ili po oštroumnim dijalozima, koji osciliraju od originalnih zapažanja do psovki i duhovitih opaski, ali reč je o jedinstvenom ostvarenju prepoznatljivog „rukopisa”, u trajanju od skoro tri sata.

U početnim scenama filma Kurt Rasel, u ulozi lovca na glave, kočijom sprovodi okorelog ženskog kriminalca i članicu zloglasne bande– sjajnu Dženifer Džejson Li, da je preda sudiji za vešanje i da tako zaradi pozamašnu svotu novca. Kada im se u putu pridružuje Semjuel El Džekson, bivši vojnik Unije, a zatim i bivši vojnik Konfederacije i novi šerif Južne Karoline u tumačenju Valtona Goginsa, gledalac stiče predstavu o tome da je ratna mržnja još uvek jaka, sa akcentom na rasni odijum. Iz priče „na putu”, po strašnoj zimi, dolaskom u krčmu za putnike namernike, i koncentrišući se na jedno mesto zbivanja, film poprima dramsku tenziju, oličenu u munjevitim dijalozima iz kojih se vidi da niko tu zapravo nije nevin. Svratište će ubrzo biti podeljeno na južni i severni deo, dok će Tim Rot, podržavajući pravdu sudije za vešanje svojim britanskim akcentom (slično kao Kristof Valc u filmu „Inglorijus bastards”), izjaviti da pravda nije kada neko bude ubijen u besu, nego kada onaj ko je sprovodi hladne glave sluša pucanje banditovog vrata. Pravo „zavitlavanje” rasističkih floskula predstavljaju i delovi dijaloga u kojima se kaže da su belci sigurni jedino kada su „crnci” prestravljeni, ili razoružani...

Lajtmotiv u opštem bezakonju i haosu jeste pismo predsednika Linkolna, koje je on navodno uputio Semjuelu El Džeksonu, i koga bi svako od bandita želeo da se domogne kao neke relikvije. Zbog britkih dijaloga, kao i zbog zimske, zatvorene, atmosfere filma, pojedini kritičari povezali su ga sa književnim ostvarenjima Agate Kristi, kao i sa Karpenterovim SF-hororom „Stvor”. Ovaj film je poslastica za poštovaoce Tarantina, dok ga „početnici” gledaju kao na iglama.

Ono što je Tarantino u svojim intervjuima posebno isticao jeste aktuelnost njegovog scenarija „Omražene osmorke”–posebno nakon događja kada je policajac pucao na osamnaestogodišnjeg Afroamerikanca Majkla Brauna 2014. godine, u Fergusonu (Misuri), i posle prošlogodišnjeg masakra u crkvi u Čarlstonu, u afroameričkoj četvrti, gde je rasista usmrtio devetoro ljudi ogrnut u zastavu Konfederacije. Posebno zbog ovih događaja, Tarantino je dopunjavao svoj scenario „Omražene osmorke”, što nikada nije radio, a izjavljivao je: 

– Odjednom, ljudi su počeli da pričaju o Konfederaciji u Americi na način na koji to ranije nisu činili. Oduvek sam smatrao da je njena zastava američka svastika, a sada bi je stavljali kao nalepnicu na šolje i tanjire, prenosi britanski Telegraf.

Tarantino je bio dečak u vreme rasnih nemira u Los Anđelesu 1965. godine, a vesterne njegovog detinjstva opisao je kao cinične i gorke, čak i antiameričke, dok su filmovi „Plavi vojnik” ili „Mali veliki čovek” odražavali užase rata u rata u Vijetnamu.

Stav je Tarantina da američki filmski stvaraoci mnogo lakše snimaju filmove o sramnim događajima iz istorije drugih naroda, ali nisu tako hitri kada treba da se pozabave sličnim detaljima iz sopstvene istorije. Izuzetak čine „Đangova osveta”, „Dvanaest godina ropstva”, ili dokumentarac „Trag suza” o starosedeocima Amerike koji su preseljeni na takozvanu Indijansku teritoriju.

Tarantino je prošle godine učestvovao i na protestima protiv policijske brutalnosti u Njujorku, što je podstaklo policijske sindikalce da mu zaprete da će mu uzvratiti protestom na premijeri filma, što se ipak nije ostvarilo.