Ko će zameniti Jahjagu

Najveći test u 2016. godini za stabilnost Kosova bi, uz formiranje Zajednice srpskih opština, početak rada Specijalnog suda za zločine bivšeg OVK i najavljene opozicione proteste, mogao da bude i izbor novog kosovskog predsednika. Atifete Jahjaga je najavila da se za tu funkciju neće ponovo kandidovati u aprilu, kada joj ističe mandat. Ali to još ne znači da će je na predsedničkoj funkciji naslediti Hašim Tači, u skladu sa dogovoru koji je napravio sa Isom Mustafom kada su posle šestomesečne političke krize krajem 2014. formirali zajedničku vladu.

Kako se nezvanično može čuti u diplomatskim krugovima u Prištini, spekuliše da bi dogovor mogao da bude izmenjen tako da Mustafa preuzme predsedničku funkciju, a Tači postane premijer. U svakom slučaju, niko od poznavalaca prilika sa sigurnošću ne može da kaže ko će biti kandidovan pred kosovskom skupštinom, koja predsednika bira dvotrećinskom većinom.

Pred tim parlamentom je 2011. izabrana Jahjaga, kosovskoj javnosti nedovoljno poznata zamenica direktorka kosovske policije. A predlog za njeno imenovanje stigao je iz Vašingtona. Njen prethodnik Bedžet Pacoli, koji je bio nepuna dva meseca na položaju predsednika samoproglašenog Kosova, ispričao prištinskoj televiziji da im je tadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del samo isporučio kovertu sa imenom nove predsednice, za koju, kako kaže on, Hašim Tači i Isa Mustafa do tada nikada nisu čuli:

„Rekao sam da se povlačim i u tom trenutku me je ambasador Del pitao da li sam siguran. Rekao sam – povlačim se, ne želim da budem više koalicioni kandidat za predsednika. A onda je on otvorio koverat koji je zatvoren ležao na stolu i rekao: ovo treba da prihvatite jer ćete izgubiti velikog prijatelja i američku agendu za Kosovo. Kada je američki ambasador Kristofer Del iz koverte izvadio ime Atifete Jahjage kako bi je predložio za predsednicu, Hašim Tači i Isa Mustafa bili su iznenađeni”, izjavio je Pacoli.

Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, ne veruje ipak da će se priča ponoviti i da će o predsedniku ponovo odlučivati SAD. „Na osnovu kolektivnog dogovora sa Mustafom, Tači bi mogao da dobije podršku u parlamentu, ali je pitanje koliko on zaista to sada želi. Morao bi da se odrekne mesta predsednika svoje partije PDK. Najrealnije je da će rasplet biti poznat u martu, a sada se još opipava puls i ponašanje opozicije. Jahjagi mandat ističe 6. aprila i posle toga još šest meseci može da bude vršilac dužnosti te funkcije. Ukoliko se ni do tada ne izabere predsednik, izbori su neminovni”, ističe za „Politiku” Jevtić.

Da se još ne može reći da li će Tači biti predsednički kandidat, uveren je i Nedžmedin Sapahiju, profesor na AAB univerzitetu u Prištini. Spahiju, za razliku od Jeftića, smatra da će inostrani faktor, a pre svega Amerika, i ovog puta biti ključna u izboru novog predsednika. „Ako se protiv Tačija sprema optužnica u Specijalnom tribunalu (za OVK), ne verujem da će on biti izabran predsednika. Pronaći će se način da ne dobije neophodnu podršku, koja mu je bila obećana. U suprotnom neće biti prepreke da se realizuje dogovor njega i Mustafe. Mi još ne znamo šta će se dogoditi, ali verujem da su Amerikanci ti koji već znaju da li postoji ta optužnica ili ne”, naglašava Spahiju za „Politiku”.

Za Radu Trajković, predsednicu NVO „Evropski pokret Srba”, izbor Jahjage, bez obzira na to što su iza njega stajale SAD, i način na koji aktuelna predsednica imenovana ipak je bio usluga Amerikanaca Kosovu.

„Čista biografija i, rekla bih, civilizovana pojava Jahjage donosili su afirmaciju Kosovu. Teško da bi se to moglo reći za Tačija, koji je sebe promovisao kao ’premijera’ takozvanog OVK u vreme najgorih albanskih zločina, posle povlačenja srpskih snaga. On sa sobom nosi veliki prtljag, bile sumnje opravdane ili ne, i ceo svet za te sumnje zna. I zato ako Zapad želi da slabi Kosovo, neko takav je figura par ekselans za to. Kao predsednik mogao bi da se nađe u poziciji Slobodana Miloševića, a da se Kosovo suoči sa raznim blokadama i sankcijama. Zato će sve zavisiti od toga šta najmoćniji saveznici žele da učine sa Kosovom”, ističe Rada Trajković.

Spahiju kaže da nije isključeno će se kao kandidat, ukoliko ne bude izabran Tači, pojaviti neko novo lice, kao što je to 2011. bila Jahjaga, ali dodaje da bi čak i ona mogla ponovo da se kandiduje bez obzira na najavu kako ne planira da to učini.

„Nešto jasnija slika oko tog pitanja mogla bi da se stvori posle novih protesta opozicije. Jer nakon odluke Ustavnog suda, vlada je dobila neočekivan udarac. Stekao se utisak da je američki ambasador na strani vlade sve ovo vreme, ali i da Amerikanci stoje i iza zaključaka Ustavnog suda, koji ide u prilog toj vladi. Ovaj sud se ne doživljava kao nezavisna institucija, već kako neko ko će poslušati strani faktor, bila odluka pravedna bila nepravedna”, navodi Spahiju.

Rada Trajković ocenjuje da bi najveći gubitnik, u slučaju da Tači ne bude izabran za predsednika, zapravo mogao da bude premijer Isa Mustafa, koji „nema drugog izbora” sem da podrži svog sadašnjeg glavnog partnera. U lošim odnosima sa današnjom opozicijom, aktuelni premijer je još od momenta kada je poništio dogovor sa njenim vođama da se pravi zajednička vlada.

„A ja mogu da kažem da nisam sigurna da će Tači biti predsednik, mada još ne znam sistem kojim će biti onemogućen njegov izbor. Postoji ubeđenje u javnosti da će Srbi glasati za njega i da već postoje netransparentne komunikacije oko te podrške, mada ne znam koji bi to motivi mogli da budu da ga mi podržimo i šta to može da nas veže za njega”, zaključuje Rada Trajković.