Jaka hrana greje pse kad stegne minus

Noge su već odavno mokre, pluća počinju da bole. Vetar probija „kroz kosti”, a sneg zasipa oči. Osećaj nepodnošljive hladnoće najteže pada onima koji uopšte nemaju gde da se zgreju. Među najugroženijima su i napuštene životinje koje izgladnele i mokre od snega dane i noći provode na žestokom minusu.

O većini uličnih pasa koje viđamo u gradu staraju se članovi udruženja za zaštitu životinja. Danica Drobac iz društva „Evropska inicijativa 17” već 20 godina je u toj misiji.

– Hladnoće su pogubne. Kad se sneg otopi, pojavi se mnogo leševa životinja koje su uginule tokom zime. Volonterima koji hrane pse na ulici sada je mnogo teže da ih zaštite jer voda i hrana koju im ostavljamo brzo se zalede. Zimi je veoma važno dobro ih hraniti jer ako ne jedu opada im telesna temperatura i veća je opasnost da će se smrznuti – objašnjava Drobac.

Da životinjama treba pojačati ishranu, tvrdi i veterinar Aleksandar Vidović. Zimi se dosta energije koristi za zagrevanje organizma i sve to psi treba da nadoknade obrocima. Koliko god da jedu, ne može im biti prijatno na niskim temperaturama. Psi beskućnici spas od košave i snega traže u podzemnim prolazima, u kontejnerima među kesama smeća i na skrovitim mestima. Postoje na ulici i neke kuce sa malo više sreće, koje se u hladnim danima mogu zakloniti u suvim kućicama. Ovi psi i volonteri koji brinu o njima vode bitku sa komunalnom policijom koja bi da ukloni ta skloništa.

– Argumenti da ta mesta ruže grad ne stoje jer nikom od nas neće pasti na pamet da hranilice postavlja ispred Skupštine grada. Ove kućice su na skrovitim mestima i nikom ne smetaju. Naša dužnost je, prema Zakonu o dobrobiti životinja, da pse zaštitimo od izloženosti vremenskim neprilikama – kaže Danica Drobac.

U zimskim mesecima problem za hranitelje životinja jesu i propratni „efekti” rafalnih paljbi i sporadičnih pucnjava pirotehničkim sredstvima. Posle ovih eksplozija, psi instinktivno beže i napuštaju svoja skloništa na koja im volonteri donose hranu. Mnoge kuce su tako izgubile život. Od straha su iskočile pravo pod točkove automobila.

----------------------------------------------------------------------

Zašto psi ne vole praznike?

– Eksplozije pirotehničkih sredstava mogu da dovedu do srčanog udara kod pasa, da izazovu traume i poremećaje hormonskog statusa u organizmu. Ako petarda eksplodira u neposrednoj blizini, životinje mogu pretrpeti i fizičke traume, povrede tkiva, očiju – kaže Aleksandar Vidović.

Osim uličnih pasa, u nevolji su i kućni ljubimci koji se takođe plaše zvukova petardi.

Veterinar bihejviorista Dunja Kovač upozorava vlasnike da svoje ljubimce pripreme na vreme za detonacije.

– Sa psima je potrebno raditi vežbe već od septembra. To se čini tako što se životinjama puštaju neprijatni zvukovi koji se postepeno pojačavaju. To treba povezati sa nekom nagradom. Psu tada treba davati najlepše poslastice, nešto što se ne jede svaki dan. Na taj način, kod njega se stvara serotonin (hormon sreće), koji potiskuje kortizol (hormon stresa) – savetuje Kovač.

Ona preporučuje vlasnicima da svoje ljubimce šetaju u mirnije vreme, kad napolju nema mnogo ljudi, ali i da sami ne prenose svoj stres od petardi na životinje. Nekim ljubimcima pomažu i specijalni prsluci, koji deluju po principu zagrljaja, slušanje Bahovih kompozicija ili medicinski suplementi i medicinska hrana koji deluju smirujuće.