Nekoliko koraka do gašenja Tanjuga

Novinska agencija Tanjug, uprkos odluci vlade iz novembra prošle godine o njenom gašenju, još nije izbrisana iz Registra privrednih društava i svakodnevno emituje vesti. Direktorka te medijske kuće Branka Đukić je, u izjavi koju je dala Udruženju novinara Srbije (UNS), objasnila da sprovođenju pomenute odluke prethodi niz koraka.

– Sprovođenje odluke vlade od 5. novembra ne podrazumeva samo isplatu zarada, otpremnina i drugih primanja, kao i drugih obaveza, niti samo to prethodi brisanju iz Registra privrednih subjekata. Primera radi, Tanjug, pored ostalog, mora da obavi popis imovine, obaveza i potraživanja na dan 31. 12. 2015, kao i da sačini finansijske izveštaje o poslovanju u 2015. godine – rekla je Branka Đukić za UNS.

Ona je dodala i da je „ne čudi” interesovanje drugih, pre svega konkurentskih medija za brisanje Tanjuga iz registra APR-a, ali da bi UNS, „po prirodi stvari” trebalo da se zalaže za opstanak medija, a ne za njihovo brisanje.

Premijer Aleksandar Vučić i ministar za rad Aleksandar Vulin više puta su izjavljivali kako veruju da će se naći investitor za Tanjug. Branka Đukić kaže da pitanje o novom vlasniku „ne spada u delokrug njenih ovlašćenja”.

Iako se Tanjug velikim delom finansirao iz budžeta, Đukićeva je objasnila da ova novinska agencija sada opstaje prodavanjem svojih usluga.

– Za razliku od velikog broja javnih preduzeća, Tanjug je poslednjih šest godina poslovao pozitivno, s profitom, čiji je deo uplaćivao u budžet, u skladu sa zakonom. Tokom tih šest godina sve obaveze, prema zaposlenima, državi i dobavljačima, isplaćivane su redovno, iz meseca u mesec. U trenutku gašenja Tanjug nije imao ni dinar duga, niti obaveze po osnovu kredita. Kako vam je, verujem, poznato da su mediji u Srbiji uglavnom u finansijskim problemima, oni svoje obaveze prema Tanjugu nisu u celosti na vreme izmirivali, te sredstva i sada uplaćuju na račun Agencije. Agenciji su takođe, u skladu sa zakonom, obezbeđena nedostajuća sredstva potrebna za rešavanje pravnih posledica prestanka javnog preduzeća – istakla je UNS-ova sagovornica.

Posle odluke vlade, direktorka Branka Đukić je odlučila da zadrži deo od 188 zaposlenih. Oni koji su tada obavešteni da dođu po otpremnine nikada nisu dobili odgovore na pitanja po kojim kriterijumima je obavljena selekcija.

Kako je „Politika” već pisala, ova medijska kuća, koja nije uspela da pronađe novog vlasnika ni u drugom krugu privatizacije, prestala je pravno da postoji 31. oktobra kada je rok za privatizaciju medija istekao i istovremeno prestao da važi i Zakon o Tanjugu. Na taj način zaposleni su ostali uskraćeni za pravo da besplatnim prenosom akcija postanu vlasnici svog medija, iako je tu mogućnost predvideo Zakon o javnom informisanju. Kako je naš list nezvanično saznao, deo tanjugovaca trebalo je da nastavi da radi u okviru televizije Pink, ali se od te ideje odustalo.