Stari profil novog MOK-a

„Kada je pre godinu dana usvojena Olimpijska agenda 2020, poručio sam svima u olimpijskom pokretu: menjajte ili ćete biti promenjeni” rekao je u novogodišnjoj čestitki Tomas Bah, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i zatim s zadovoljstvom nabrojao šta je sve učinjeno da bi se osigurao kredibilitet sportskih organizacija i zaštitili „čisti” sportisti. Zaista, reforme koje su usvojene na predlog Tomasa Baha, pre svega nulta tolerancija prema dopingu, potpuna javnost u radu MOK, pojeftinjenje organizacije Olimpijskih igara i smanjenje prostora za korupciju, mogli bi da donesu novo doba u olimpijsku porodicu i sport uopšte. Međutim, u jednom delu olimpijske i svetske javnosti, postoji i sumnja da se novi MOK može napraviti sa starim ljudima. I to ne starim samo u biološkom smislu.

Od 92 člana MOK (pre dve godine bilo ih je 107) gotovo polovina je izabrana u prošlom veku i za njih se obično kaže da su Samaranovi ljudi, jer je svima jasno da je Huan Antonio Samaran, kao i njegovi prethodnici na mestu predsednika MOK, imao glavnu reč kada je u pitanju izbor novih članova. U današnjem sastavu (jednom od najmanjih u poslednje dve, tri decenije) 42 člana MOK izabrana su tokom Samaranove vladavine (1980-2001), uključujući i njegovog sina Huana Antonija Samarana juniora i samog Tomasa Baha (1996), a iz ere Lorda Majkla Kilanina preostao je još samo Kanađanin Ričard Paund (izabran 1978).

Bliski saradnici i Blater i Dijak

Bahov prethodnik Belgijanac Žak Rog tokom 12 godina svojih mandata u mnogome zahvaljujući pravilu da se „služba” u MOK završava s navršenih 70 godina, koje mu je u nasledstvo ostavio Samaran, „primio” je 44 nova člana, dok je u dve godine Bahovog mandata MOK osvežen s petoro novih članova, među kojima je i naš sportski radnik Nenad Lalović, predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja, ali i dvoje zimskih olimpijaca (Kanađanka Hajli Vikenhajzer i Norvežanin Ole Ejnar Bjorndalen) koje su glasanjem izabrali učesnici Zimskih igara u Sočiju 2014.

Odavno prisutna praksa da se najistaknutiji olimpijci preko izbora na letnjim i zimskim igrama za Sportsku komisiju prebacuju u MOK još ne daje željeni rezultat. Samo 36 od 92 članova MOK bili su učesnici olimpijskih igara, a gotovo da ništa manji broj nemaju predstavnici plave krvi koji su od osnivanja MOK vodili glavnu reč, kao i predstavnici visokog biznisa. Treća, uslovno rečeno, trećina sastavljena je od istaknutih sportskih funkcionera na međunarodnom nivou, budući da su predsednici međunarodnih sportskih federacija u olimpijskim sportovima po nepisanom pravilu postajali članovi MOK...

Ko je čiji kadar i iz koje je od ove tri grupacije ne određuje, naravno, njegovu delatnost i ne garantuje ponašanje kakvo podrazumevaju olimpijski principi i ideali.

Do avgusta uticajan član MOK bio je i nedavno suspendovani predsednik Fife Sep Blater, a 11. novembra Laminu Dijaku, bivšem predsedniku IAAF izrečena je privremena suspenzija kao počasnom članu MOK – do okončanja istrage zbog korupcije i pranja novca.

Korupcija je dovođena često u vezu s članovima MOK, pre svega pri izboru domaćina letnjih i zimskih olimpijskih igara, a pošto je dokazano da je Solt Lejk Siti dobio organizaciju Zimskih igara 2002. godine (to je 1998. razotkrio Mark Hodler, predsednik Svetske skijaške federacije) Samaran je, pod pritiskom javnog mnjenja, izvršio prvu reformu MOK posle mnogo, mnogo decenija. Ona, pokazalo se, nije bila dovoljna.

Tako je u izveštaju, koji je naručio guverner regiona Nagano, navedeno da je istoimeni japanski grad za Zimske igre 2006. potrošio milione dolara na „nelegalni i prekomerni nivo gostoprimstva” članova MOK, uključujući i 4.400.000 dolara za njihovu zabavu…

Od utajivača poreza do plagijatora

Ovo troškarenje nije, bar koliko je poznato javnosti, bilo predmet neke istrage ili bar rasprave u MOK, ali među članovima MOK, pa čak Izvršnog komiteta još ima dosta onih koji su bili umešani u razne afere.

Tako je prema „Vikiliksu” američka ambasada u Kuvajtu okarakterisala šeika Ahmeda al Fahada al Sabaha, člana kraljevske porodice, kao „široko otvorenog za korupciju”, dok je Etička komisija MOK pre par godina ukorila Švajcarca Renea Fasela, zbog posredovanja u ugovoru vrednom 1.900.000 švajcarskih franaka koji je sklopila jedna kompanija za marketing, čiji je direktor Filip Blater, nećak bivšeg predsednika Fife!

Mađar Pal Šmit nije se bavio finansijskim malverzacijama, ali je zbog plagiranja doktorata bio prinuđen da odstupi s dužnosti predsednika Mađarske, dok se Francuz Gi Dri, nekadašnji atletski šampion i ministar sporta, izdržavanja zatvorske kazne zbog prevare spasao zahvaljujući amnestiji Žaka Širaka.

Amnestijom predsednika Republike Koreje Li Mjung Baka, trogodišnju zatvorsku kaznu zbog neplaćenog poreza izbegao je Li Kun He, predsednik „Samsunga”, dugogodišnjeg sponzora olimpijskih igara. I to, kao i članstvo u MOK doprinelo je da bude amnestiran. Rus Šamil Tarapiščev, poznati teniski trener i predsednik Sveruskog teniskog saveza, iako je član MOK nije dobio američke vize za igre u Atlanti 1996. i Solt Lejk Sitiju 2002. Ne sećamo se da je MOK zbog toga uputio zvanične proteste, a tvrdnje Amerikanaca da je povezan s ruskom mafijom, a postoji i njegova fotografija s Alimžanom Tohtahunovim, koji je „namestio” raspodelu olimpijskih medalja u umetničkom klizanju 2002. Mediji na zapadu tvrde i da je porodična banka princeze Nore od Lihtenštajna bila često povezivana s pranjem novca, a ni Tomas Bah, koji je započeo novu reformu Olimpijskom agendom 2020. nije bio pošteđen sumnji i optužbi.

Najozbiljnija je ona izrečena na nemačkoj televizijskoj stanici „VDR” da je Bah po završetku mačevalačke karijere radio za „tihi” tim za međunarodne odnose Adija Daslera, osnivača „Adidasa” i da je pre izbora za predsednika MOK dao ostavku na mesto predsednika nemačko arapske poslovne grupacije „Gorfa” koju je Amnesti internešenel kritikovao zbog umešanosti u prodaju oružja u regionu i premalo brige za promociju osnovnih ljudskih prava. Najbezazlenija je optužba da je kao mačevalac tokom pauze na takmičenjima držao mokre rukavice na zaštitnom prsluku i tako sprečavao „elektronski registrator poena” da se oglasi za vreme borbe. Tomas Bah, nije odgovorio na ove optužbe, a njegov portparol je sve demantovao.

-----------------------------------------

Sedam žrtava Solt Lejk Sitija

Više od 16.000.000 dolara potrošio je Solt Lejk Siti na kandidaturu za organizovanje Zimskih olimpijskih igra 2002. godine. Ljudima iz Solt Lejk Sitija dojadile su neuspešne kandidature (četiri za redom), pa su dobar deo svog budžeta prelili u džepove nekih lobista i sedmorice članova MOK. Avgustin Arojo (Ekvador), Abdel Gadir (Sudan), Žan Klod Ganja (Kongo), Lamin Keita (Mali), Čarls Mukora (Kenija) Serhio Fantini (Čile) i Dejvid Sibandze (Svazilend) su, zbog primanja mita da bi glasali za Solt Lejk Siti, isključeni iz MOK. Novac, uglavnom po 100.000 dolara, primali su direktno u kovertama, zatim preko ugovora za poslove koje nikada nisu obavili, ili kao donacije za političke kampanje.