Oficir Legije časti spasava svoju čast

Kroz mesec i po su vanredni izbori u Svetskoj fudbalskoj federaciji (Fifa) na kojima, ne samo da se neće takmičiti, već se neće ni pojaviti dva najzvučnija imena: Jozef Blater (79) i Mišel Platini (60). Njih je Etički komitet Fife, koji je osnovao Blater pre deceniju, proterao iz fudbala na osam godina, što znači da ne mogu ni da prisustvuju fudbalskim događajima. Platini bi mogao da bude dodatno kažnjen zato što se pre dve nedelje pojavio na svečanosti u Dubaiju („Glob fudbal avords“).

 

Obojica su najavila da će se žaliti, ali teško je poverovati da će od toga biti vajde, jer je Ef-Bi-Aj u saradnji s američkim i švajcarskim pravosuđem izvršio takvu ofanzivu da je cela Fifa okrenuta naglavačke. Zbog sumnje u korupciju, mito, reketiranje i pranje novca, od maja prošle godine uhapšeno je 18 funkcionera Fife ili ljudi koji su sklapali ugovore s njom. Najveći skandal u istoriji fudbala počeo je hapšenjem sedmorice Fifinih zvaničnika u jednom hotelu u Cirihu, uoči izbornog kongresa (27. maj) na kojem je, urpkos tome, Blateru poveren peti mandat.

 

Američko tužilaštvo navodi da ima dokaze za kriminalne radnje vezane za Fifu od 1991. godine do danas. Blater je pod istragom Američkog federalnog istražnog biroa (FBI) zbog mita od 100 miliona dolara (92,5 miliona evra). Sportska marketinška kompanija ISL platila je tu sumu nekolicini bivših funkcionera Fife, među njima i njenom dugogodišnjem predsedniku Žoau Avelanžu (99 godina) koji je nedavno u jednom dokumentarcu Bi-Bi-Sija izjavio da je „Blater bio upoznat sa svim aktivnostima te vrste”.

 

Brazilac Avelanž, koji je vodio Fifu od 1974. do 1998, tvrdi da je Blater – generalni sekretar od 1981. do 1998. – „imao potpunu informaciju o svim aktivnostima” i da je „uvek bio obavešten”. Blater je od dolaska na čelo kao prioritet isticao borbu protiv korupcije, ali je Fifa sve više i više bila upletena u razne sumnjive poslove, što se nije odražavalo na njegovu moć. Sve do skora. Njegova ideja je bila da se 2004. osnuje Etički komitet, da bi se fudbal očistio od korova, međutim, taj komitet je na kraju njemu presudio. Korupcija je reč koja se sada tesno vezuje za Fifu: na „Guglu“ se dobija 15 miliona rezultata kada se oba pojma stave u pretragu.

 

Danas, posle najtežih osam meseci koje je ikada iskusila „svetska kuća fudbala“ (osnovana 1904), u trci za njenog predsednika su ostala manje poznata imena: Ali Al Huesin (39 godina, Jordan), šeik Salman Bin Al Kalifa (50, Bahrein), Žerom Šampanj (57, Francuska), Đani Infantino (45, Švajcarska) i Mosima Tokio Seksvale (62, Južnoafrička Republika). Platini je pre četiri dana izjavio da diže ruke od predstojećih izbora, 26. februara, mada je to svima bilo jasno još ranije. Blater je rekao da se više neće boriti za Fifu, već samo za svoju čast, i naglasio nešto u šta bi svako lako mogao da poveruje:

 

„Da smo organizaciju Svetskog prvenstva 2022. godine dodelili Sjedinjenim Američkim Državama, danas ne bismo imali ovu situaciju“...

Kada se sva imena koja su umešana u ovu aferu stave na jednu stranu, njihov značaj u fudbalu zbirno nije ni blizu jednak onom što za taj sport predstavlja Mišel Platini, poslednjih osam godina predsednik Evropske fudbalske unije (Uefa). Među 18 uhapšenih ljudi vezanih za Fifu, dve najkrupnije zverke su doskorašnji potpredsednici te organizacije Džek Vorner (političar i biznismen iz Trinidada i Tobaga) i Džefri Veb s Kajmanskih Ostrva. Američko pravosuđe je za sada „procesuiralo” 39 fudbalskih „radnika“ zbog ukupnog mita u vezi s TV pravima i marketingom većim od 200 miliona dolara. 

 

Za sve njih, kao i za Jozefa Blatera (Švajcarska), nikada ne bismo znali da preko fudbala nisu izgradili moć, dok je Mišel Platini (Francuska) kročio u svet fudbalske politike kao jedna od najpopularinijih i najznačajnijih ličnosti te igre, koja je svoju slavu izgradila u kopačkama.

Platini danas rizikuje da cela njegova fudbalska karijera ostane u senci „nelegalne isplate“ (od Fife dobio 1,85 miliona evra – i Blater i on tvrde da je to bio honorar za savetovanje Blatera), baš kao što je i njegov pogodak u finalu Kupa šampiona 1985, Juventus – Liverpul 1:0, prekriven tragičnom slikom koja se tog dana zbila na briselskom „Hejselu“.

 

On je zaista bio neko kome se ceo svet divio. 

 

Za reprezentaciju Francuske je odigrao 79 utakmica i postigao 41 gol, a u klupskoj karijeri ukupno 312 pogodaka na 580 mečeva. Rekordna tri puta (i to uzastopce) proglašavan je evropskim igračem godine (Zlatna lopta „Frans fudbala“ 1983-85), a pored ostalog uvršten je u Kuću slavnih i u Engleskoj i u Italiji. U Fifinom izboru za igrača prošlog veka zauzeo je šesto mesto, a našao se u idealnom timu svetskih prvenstava. 

 

Uz njegovo ime upisani su mnogi rekordi. Bez premca je po broju golova na jednom evropskom šampionatu (1984. u Francuskoj – devet, od toga tri protiv naše reprezentacije). Sa Francuskom je bio evropski prvak (1984) i polufinalista Mundijala u Meksiku (1986).

 

Zvali su ga „Kralj”. U Francuskoj je odlikovan najvećim državnim priznanjem Legijom časti: prvo je bio vitez (1985), a zatim mu je dodeljen naziv oficira (1985).