Putin: Pravo na samoopredeljenje Krimu, kao i Kosovu

MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin uporedio je situaciju na Krimu sa Kosovom i upitao, ako narod na Kosovu ima pravo na samoopredeljenje, zašto onda to isto pravo ne važi i za Krim.

U intervjuu nemačkom časopisu Bild,kako prenosi Beta, Putin je rekao da međunarodno pravo treba da važi za sve podjednako.

„Ovo je takođe bio slučaj na Krimu. Prema Povelji UN, svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. Uzmite Kosovo, ranije su tela UN odlučila da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno od Srbije i da interesi vlade Srbije treba da se podrede”, rekao je Putin.

Na tvrdnju lista Bild da je razlika između Kosova i Krima u tome što je Srbija vodila rat protiv kosovskih Albanaca, Putin je odgovorio da je NATO vojno intervenisao protiv Jugoslavije.

„Činjenica je da je bio dug rat u kojem su Srbija i njena prestonica Beograd bombardovani i napadani projektilima. To je bila vojna intervencija Zapada i NATO protiv ostatka Jugoslavije. Sada vas pitam: Ako Kosovari imaju pravo na samoopredeljenje, zašto narod na Krimu ne bi imao? Rekao bih: Svako treba da se povinuje jedinstvenim međunarodnim pravilima i ne treba da ih menja vremenom po svom nahođenju”, rekao je Putin.

On je rekao da slučaj Krima nije pitanje granica i državnih teritorija već „budućnosti ljudi”.

„Nacionalistički udar u ukrajinskoj prestonici Kijevu u februaru 2014. veoma je uplašio 2,5 miliona Rusa koji žive na Krimu. Šta smo uradili? Nismo ratovali, nismo pucali, nijedna osoba nije ubijena. Naši vojnici su samo sprečili ukrajinske trupe na Krimu da spreče slobodu izražavanja naroda. Na referendumu - o kojem je odlučio stari saziv parlamenta Krima - većina građana glasala je da pripada Rusiji. To je demokratija, volja naroda”, naveo je Putin.

Ruski predsednik je u intervjuu Bildu rekao i da su Zapad i Moskva uradili mnogo toga pogrešnog što je dovelo do zaoštravanja odnosa, pošto nisu prevaziđene podele u Evropi.

„Pre 25 godina pao je Berlinski zid, ali su nevidljivi zidovi pomereni na istok Evrope. To je dovelo do uzajamnog nerazumevanja i optuživanja. Oni su stvorili sve krize od tada”, rekao je Putin.

Putin je kao grešku Zapada naveo širenje NATO na istok Evrope, dok je kao grešku Rusije naveo što je kasno reagovala.

„Da smo od početka predstavili naše nacionalne interese jasnije, svet bi danas i dalje bio u ravnoteži. Posle kraja Sovjetskog Saveza, imali smo mnogo naših problema za koje nije bio odgovoran niko drugi: ekonomski pad, raspada socijalne zaštite, separatizam i naravno teroristički napadi koji su potresli našu zemlju”, rekao je Putin.

Ruski predsednik je rekao da je bivši generalni sekretar NATO Manfred Verner garantovao da se Alijansa neće šititi na istok posle pada Berlinskog zida, a na tvrdnju Bilda da je reč o odluci suverenih država da uđu u taj vojni savet, Putin je rekao da je su članice NATO to mogle da odbiju iz svojih interesa.

„Naravno da svaka država ima pravo da organizuje svoju bezbednost kako smatra da joj odgovara. Ali države koje su već bile u NATO, države članice, mogle su da slede svoje interese i da se uzdrže od širenja na istok”, rekao je Putin.

Putin je rekao da nigde nije zapisano da NATO mora da prihvati određene zemlje. „Sve što je bilo potrebno da se uzdrže od toga je bila politička volja. Ali ljudi to nisu želeli”, rekao je Putin.

„NATO i SAD su želeli potpunu pobedu na Sovjetskim Savezom. Oni su želeli da sami sede na tronu u Evropi. Ali sada sede tamo, a mi pričamo o svim tim krizama koje inače ne bismo imali. Možete videti ove stremnje ka apsolutnoj pobedi u ameruičkim planovima za raketnu odbranu”, rekao je Putin.

Putin je rekao da s nemačkom kancelarkom Angleom Merkel ima profesionalan odnos i da ona iskreno pokušava da reši krizu u Ukrajini, ali dodao da je „ono što Evropska unija radi sa sankcijama ništa osim teatra apsurda”.

Ruski predsednik je rekao da ukrajinska vlada sprečava sprovođenje sporazuma iz Minska i da je neophodno da se u Ukrajini sprovede ustavna reforma koja će dati veću autonomiju istoku zemlje. „To se nije dogodilo a godina je završena. To nije ruska krivica”, rekao je on.

Putin: Zapadne sankcije ozbiljno štete Rusiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je u današnjem intervjuu nemačkom listu Bildu da ekonomske sankcije Zapada, uvedene Moskvi zbog ukrajinske krize, nanose štetu Rusiji.

„Što se tiče naših mogućnosti na međunarodnim finansijskim tržištima, sankcije ozbiljno štete Rusiji”, rekao je Putin, nazivajući sankcije Evropske unije „teatrom apsurda”, prenosi francuska agencija Frans pres.

Prema njegovim rečima, „najveću štetu trenutno prouzrokuje pad cena energenata”, prema transkriptu intervjua na engleskom jeziku objavljenom na zvaničnoj internet stranici Bilda.

„Suočeni smo sa opasnim gubitkom prihoda u sektoru izvoza nafte i gasa, koji delimično možemo kompenzovati kroz neke druge oblasti”, naveo je ruski predsednik.

Primećujući da cela ova situacija ima i neku pozitivnu stranu, Putin je objasnio da „kada zarađujete toliko petrodolara, kao što smo mi nekada zarađivali, onda možete da kupite sve u inostranstvu, što zauzvrat usporava razvoj (privrede) u vašoj sopstvenoj zemlji”.

Predsednik Rusije je, takođe, rekao da se privreda te zemlje sada postepeno stabilizuje.

„Prošle godine, bruto domaći proizvod Rusije je pao za 3,8 odsto. Inflacija je trenutno oko 12,7 odsto. Trgovinski bilans je, međutim, i dalje pozitivan. Prvi put u mnogo godina izvozimo znatno više robe sa dodatom vrednošću, i imamo zlatne rezerve u vrednosti od preko 300 milijardi dolara”, rekao je Putin.

Rusija je, kako navodi Frans pres, pogođena američkim i evropskim sankcijama zbog sukoba između proruskih i ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine, u kojima je od aprila 2014. godine preko 9.000 ljudi izgubilo život. (Tanjug)