Kako da grip sačuvate samo za sebe

Da li je u u redu doći na posao kijavičav i bolestan?

Pitanje je aktuelno, budući da imamo potvrdu da je grip u Srbiju i zvanično stigao: virus AH1 izolovan je 5. januara kod četrdesetšestogodišnjeg muškarca. Direktor Instituta za javno zdravlje „Batut”, prof. dr Dragan Ilić kaže da registrujemo povećan broja slučajeva oboljenja sličnih gripu, u odnosu na prethodne nedelje, ali je ukupan broj manji nego što je bio prošle godine u ovo vreme. Virus je izolovan kod četvoro obolelih. Dr Ilić kaže da se ne može predvideti da li će epidemije gripa biti, a stanje epidemije se proglašava tek kada se uoči nagli i značajan porast obolelih. On kaže da broj ne igra najbitniju ulogu, nekada je dovoljno 5.000 obolelih, a nekad 10.000.

Ipak, svuda oko nas je primetno veći broj onih koji šmrcaju, kiju – i seju virus oko sebe. Naši građani procenjuju da li im se više isplati da uzmu bolovanje ili da junački virus nose „na nogama” i šire ga na svom radnom mestu. Mnogi moraju da biraju da li da ugroze svoje kolege ili svoje finansije, jer će zbog odlaska na bolovanje dobiti samo 60 odsto plate.

Za utehu, ova dilema muči i Amerikance, pa je nedavno u „Njujork tajmsu” postavljeno pitanje koliko je etički dolaziti na posao bolestan, kada firme vode vrlo restriktivnu politiku plaćanja „dana za bolovanje”. Iako je sistem zdravstvenog osiguranja u Americi raznovrstan, većina firmi dozvoljava od sedam do 14 dana bolovanja godišnje, koji su stoprocentno plaćeni. Da bi ih dobili, radnici ne moraju da donose potvrde ili doznake o bolovanju: dovoljno je da se telefonom jave pretpostavljenima i obaveste ih da su bolesnii. Nevolje nastaju kada se ovi dani potroše, ili ih zaposleni čuvaju za teži bolest od gripa. Ima kompanija koje uopšte ne prihvataju bolest kao razlog izostajanja, pa je čak predsednik SAD prošlog septembra morao da donese dekret kojim se kompanijama koje imaju ugovore sa državom nalaže da plaćaju sedam dana bolovanja godišnje.

Direktor Instituta za medicinu rada, prof. dr Aleksandar Milovanović kaže da se sada u Srbiji na bolovanja ide manje nego ranijih godina, jer se tako izbegava smanjivanje plate zbog odsustva sa posla. Ipak naš sagovornik sumnja da u Srbiji može da zaživi praksa iz Švedske, gde se za bolesno stanje tri dana odsustva dobijaju od poslodavca samo na osnovu telefonskog javljanja.

–Kod nas bi svi bili bolesni tri dana pred Svetog Nikolu i praznike. Loša ekonomska situacija, naš mentalitet, nebriga za državnu firmu i nizak profesionalni, moralni kodeks su glavni razlozi da sistem prijavljivanja slobodnih dana kod nas još ne može da funkcioniše.

Dr Milovanović kaže da svaki poslodavac ima diksreciono pravo da bolesnog radnika pošalje kući i da ga poštedi u interesu njegovog zdravlja, ali i firme.

–To su retke prilike, jer direktor vrlo retko vidi svoje zaposlene–primećuje dr Milovanović.

 Epidemiolog dr Predrag Kon kaže da osobe koje su zbog prirode posla u kontaktu sa velikim brojem ljudi, treba da se vakcinišu protiv gripa ili kada imaju virusnu infekciju, ostanu kod kuće. To su negovateljice, vaspitačice i učiteljice, zdravstveni radnici ali i zaposleni na šalterima.

I naši i strani mediji su puni saveta kako svoj gripa sačuvati samo za sebe: redovno koristiti sredstva za dezinfekciju ruku pre nego što se bilo šta dodirne u kancelariji i poštovati „pravila” kijanja – u rukav, maramicu, nikako direktno ka kolegi... Kada je u kampanji protiv svinjskog gripa 2009. godine tadašnji ministar prof. dr Tomica Milosavljević objašnjavao kako da se „kija u rukav”, svi su se urnebesno smejali tome.

Epidemiolog dr Kon kaže da svako ko zna da je „zakačio” virus, a odlazi na posao, mora da učini sve da oko sebe zarazi što manje ljudi.

– Mogu da se nose maske preko nosa i usta, da se često koriste sredstva za brzu dezinfekciju ruku. Ipak, u prva dva dana razboljevanja je teško sprečiti širenje virusa oko sebe. Kijanje i kašljanje je intenzivno svega dva dana, gotovo je nemoguće sprečiti širenje virusa, ali vredi pokušati – kaže naš sagovornik.

Dr Milovanović za one koje virus neće sprečiti da odlaze na posao ima savet da češće brišu nos i ispiraju ga kapima ili tečnostima, a ne vidi ni jedan razlog da se to ne radi na radnom mestu. Samo je, dodaje, posle toga važno dobro oprati ruke.