Putin zna za hrvatske rakete

Venčački mermer vile „Mir”, u kojoj je Slobodan Milošević proveo svoje poslednje beogradske dane i u kojoj je na kraju uhapšen, podseća potpredsednika ruske vlade Dmitrija Olegoviča Rogozina na specijalnu misiju koju mu je, kao tadašnjem šefu Spoljnopolitičkog odbora Dume, poverio Vladimir Putin. Neposredno uoči 5. oktobra 2000, proveo je tri sata nasamo u ovoj vili s jugoslovenskim predsednikom, ali jedino što želi da otkrije o tom događaju jeste – da je Milošević pušio „davidof”. I Rogozin, kome je tada bilo 37 godina, pušio je s njim. Rogozin je cigarete ostavio odavno, ali dok s njim razgovaramo u vili „Mir”, na stolovima su one iste ogromne pepeljare pravljene po meri kubanskih cigara...

Da li on, više od 15 godina kasnije, sada bolje razume Miloševićeve hamletovske dileme i da li mu se bivši srpski vožd možda javljao u snovima tokom tri noći koje je ove nedelje proveo u njegovom dvorcu – teško da ćemo saznati. Kažu je da je Rogozinov četvorodnevni boravak u vili „Mir” najduže vreme koje je neki strani državnik proveo u ovoj zgradi posle Miloševićevog odlaska u Hag. I upravo tu, u domu čoveka koji je želeo da pobedi NATO, ali za to nije imao šanse bez moćnog oružja poput ruskog protivvazdušnog sistema S-300, ovih dana boravi Rogozin koga je američki magazin „Forbs” proglasio za „najvećeg jastreba u ruskoj politici”. I on želi da pobedi NATO, ali za razliku od Miloševića, ima i S-400...

Vi pokrivate petnaestak važnih sektora u vladi, uključujući vojnu industriju, kosmos, nuklearnu energiju, brodogradnju, moreplovstvo, Pridnjestrovlje... Šta još?

Državnu granicu, Arktik... Takođe, naši potpredsednici vlade i ministri nalaze se na čelu mešovitih komiteta s nizom zemalja. Ja odgovaram za rad sa Srbijom, Irakom, Iranom, Sirijom, Kinom, Indijom, Kubom, Venecuelom.

Ako možete da ostavite sve ove poslove, i Kubu i Arktik, i da živite četiri dana u bivšoj vili predsednika Miloševića, znači li to da je Srbija za vas važna zemlja?

Subota i nedelja su dani vikenda, zato se može reći da sam u Beogradu samo dan i po u zvaničnoj poseti. Ali, pošto je nedelja bila slobodan dan, iskoristio sam i posetio Vojni muzej u Beogradu, a zatim i Specijalnu brigadu u Pančevu. Obavio sam i neformalne razgovore sa Aleksandrom Vučićem, Ivicom Dačićem, gospodinom Gašićem i drugim kolegama.

Poznato je da volite da se izražavate u metaforama. Pre koju godinu ste, kao ambasador Rusije pri NATO, sadili topolu ispred sedišta alijanste u Briselu, a topola je naziv ruske nukelarne rakete. Sada smo na fejsbuku videli vaš video iz vojne streljane u Pančevu, ispod koga ste napisali: sve mete su pogođene. Da li je to neka dvosmislena politička poruka?

Ako je nešto pogođeno, to može da označava pogodak, udar u neko mesto, ali može da bude u smislu zadiviti ili iznenaditi nekoga. Naravno da je dvostruki smisao. Hteo sam da kažem da srpski specijalci ne samo što pogađaju mete, već demonstriraju silu koja treba da zadivi umećem u baratanju oružjem.

A vi lično, da li ste pogodili sve mete u Srbiji koje ste želeli?

Ja se bavim streljaštvom, zato to ne treba da bude iznenađenje.

Predsednik Nikolić vas je pre tri godine odlikovao pištoljem marke „valter”, a vi ste se zahvalili rečima da je to „pravi muški poklon”. Vi ste sada premijeru Vučiću doneli „najmuškiji poklon”, u vidu makete S-300.

Predsedniku Nikoliću sam sada uručio admiralski bodež. Hladno oružje. Premijeru Vučiću sam doneo muški poklon zato što se ja bavim muškim poslom i takve poklone nosim. Da je Beograd imao ovakav „poklon” pre 17 godina, sada Beograd ne bi imao srušene zgrade. To je sasvim sigurno. Sistem S-300 ima ne samo fizičko dejstvo na neprijatelja, već i snažan psihološki efekat. Moguće je da bi uskoro, možda pre, možda kasnije, u Srbiji tako nešto trebalo da se pojavi, radi osiguranja sopstvene bezbednosti. To je prosto neophodnost.

Vučić je rekao da postoji mogućnost za dobijanje povoljnih uslova nabavke S-300?

O tome nisam govorio, ali sam imao u vidu da ćemo mi veoma pažljivo i veoma brzo da razmotrimo taj zahtev.

Znači, postoji zvaničan zahtev?

Postoji, ali ne odnosi se na S-300, već na celu nomenklaturu naoružanja koju bi Srbija želela da dobije od Rusije. Ali, nemam pravo o tome da govorim, neka vam srpski vojnici to kažu. To su najrazličitiji vidovi, uglavnom odbrambeni sistemi. Tiče se i avijacije i kopnenih snaga. Ako realizujemo ovaj zahtev, moći ćemo snažno i značajno da modernizujemo oružane snage Srbije. Za vas ne postoje nikakva ograničenja za isporuke naoružanja.

Zašto za nas nema ograničenja?

Zato što ste nezavisna zemlja. Ni od koga ne zavisite, hvala Bogu, za sada. Problem je samo u tome što sve ovo zahteva neki novac. Možemo govoriti o povlašćenim uslovima, ali ipak košta. Srbija je sada, uostalom kao i Rusija, u složenoj ekonomskoj situaciji i zato nam predstoji da sve to razmatramo u narednom periodu.

Premijer Vučić govori o „prijateljima iz Rusije”, dok vi koristite termin „saveznik” kada govorite o Srbiji. Šta to konkretno znači? Obično se smatra da Rusija ima svoje interese u svemu što radi. Ako Srbija traži, recimo, popuste na naftu, gas, naoružanje, ili kredite, kakva očekivanja Rusija ima od Srbije?

Rusija je ogromna zemlja i mi ništa posebno ne očekujemo. Dostojevski ima veoma zanimljivo delo „Dnevnik pisca”, gde on opisuje učešće ruske armije u ratu na Balkanu 19. veka. I on tamo piše: uradio si dobro delo, idi dalje. To jest, on kaže da Rusija ne treba da očekuje zahvalnost od balkanskih naroda. Mi, kao velika zemlja, osećamo odgovornost za veliki pravoslavni i slovenski svet...

U tom delu Dostojevski je takođe rekao da zahvalnosti neće ni biti?

Da, pisao je da će proći nekoliko godina i da će ti isti balkanski narodi huliti one koji su im pomogli. Od „braće Bugara” smo upravo to doživeli.

Pojavile su se vesti da vlasti Hrvatske planiraju da nabave od Amerikanaca balističke rakete dometa 300 kilometara. Po vašem mišljenju, da li je to pretnja za Srbiju i koliko je to uopšte realno?

Uvek se treba setiti Bizmarkovih reči...

Putin ih često citira u svojim govorima, da nisu važne namere, već potencijali...

I ja ih često citiram. Bizmark je najbolji po tim pitanjima, uvek sam čitao njega i Klauzevica. To je dobra izreka Bizmarka, da treba gledati potencijale, a ne namere. Ako vaš sused ima oružje, i to ne odbrambeno već ofanzivno, s dometom koji pokriva vašu teritoriju, uvek morate i sebi i njemu da postavite pitanje: zašto? Protiv koga je sve to?

Izgleda da svi u Kremlju čitate iste knjige?

Ja sam apsolutni istomišljenik s predsednikom Rusije, deo sam njegovog tima. Bilo bi čudno kada bih čitao neke druge knjige. Na primer, Klintonove...

Zašto? Njegovi memoari mogu biti zanimljivi...

Kao erotski časopisi. Meni su ipak bliži klasici. Važni su potencijali. Ako vaši susedi počnu da se naoružavaju zbog nekih apstraktnih terorističkih pretnji, onda je jasno da se protiv terorista na taj način ne bori.

Vi to najbolje znate, jer je američka protivraketna odbrana u Evropi stvarana zbog odbrane od raketa iz Severne Koreje i Irana?

To je pravilan zaključak. Ali, to je dijalektika: svaki pokušaj da se izgradi jači štit, vodi ka izgradnji jačeg mača. Tako se uvlačimo u spiralu trke u naoružanju. A protivraketna odbrana uopšte nije štit, već ofanzivno sredstvo. To je sastavni deo ideje o munjevitim globalnim udarima, odnosno provokacija i deo ofanzivnog plana protiv Rusije.

Hoćete da kažete da i Srbija treba da se naoružava?

Ako vaš vojni i politički vrh donosi odluke koje su, kako meni izgleda, u velikoj meri utemeljene, i ako na vašim granicama nastaje poremećaj u balansu snaga, onda mi je razumljiva vaša zabrinutost. I ne samo meni. Hoću da naglasim da je i predsednik Putin upućen u ova pitanja hrvatskih nabavki naoružanja, dobio je sve izveštaje.

Putin zna za nabavke hrvatskih raketa?

Putin sve zna.

I vi mnogo znate, posebno o NATO-u, gde ste tri godine bili stalni predstavnik Rusije u Briselu. Kako gledate na širenje NATO-a na Balkanu, gde je Crna Gora novi kandidat?

Kaže se da NATO ne preti nikome, da je to odbrambeni savez i da pristupanje donosi tim državama više bezbednosti. To su poznate propaganističke formule. Njihova propaganda ima cilj da oslabi pažnju prema onim problemima koje realno izaziva širenje NATO-a. Da li će isporuka balističkih raketa Hrvatskoj doneti ovoj zemlji više bezbednosti? Mi na to širenje gledamo kao na opasan i provokativan proces i, naravno, ne možemo da ne reagujemo. Odnosimo se prema tome kategorički negativno. Smatramo da je i širenje na Sloveniju i Hrvatsku bilo nepravilno delovanje. A širenje na Crnu Goru i potencijalno na Makedoniju, kod nas izaziva ozbiljna pitanja.

Da li širenje NATO-a na Crnu Goru smatrate nepravilnim, ili neprihvatljivim?

Za nas je to neprihvatljivo.