Amerika pravi male nuklearne bombe

Amerika je izvršila ogroman pritisak na Iran da se oslobodi osiromašenog uranijuma i osudila Severnu Koreju zbog isprobavanja hidrogenske bombe, ali u isto vreme uveliko usavršava sopstvene atomske kapacitete i testira novo nuklearno oružje.

U okviru programa osavremenjivanja arsenala, vlada Baraka Obame radi na proizvodnji malih atomskih bombi koje su preciznije i slabe razorne moći, ali koje su baš zbog toga i daleko opasnije – mogle bi da podstaknu novu trku u naoružanju i upotrebu nuklearnog oružja jer ono, tobože, više nije toliko pogibeljno.

Prva redukovana atomska bomba testirana je prošle jeseni u u Nevadi, piše „Njujork tajms”. Ovako modernizovan arsenal stavlja političke lidere i generale na veliko iskušenje da  napadaju raketama sa nuklearnim bojevim glavama i tako svet učine još ugroženijim umesto bezbednijim, što je bila svrha američko-ruskih dogovora o nuklearnom razoružanju posle hladnog rata. Dosad se planeta suočavala sa glomaznim nuklearnim oružjem za koje su svi znali da može da dovede do katastrofalnih posledica, ali bi prelazak na manje bombe, kako objašnjava general Džejms Kartrajt, nekadašnji Obamin savetnik za ova pitanja, mogao da „učini upotrebu nuklearnog oružja vrlo zamislivom”.

„Da li će se više koristiti? Moguće je”, kaže Kartrajt.

Sa njim se slaže i Savet američkih naučnika, koji ističe da će američka revitalizacija izmeniti način na koji razmišljaju komandanti širom sveta. Mogli bi da pomisle da je sada moguće voditi „ograničeni nuklearni rat” jer se prave eksplozivi čija je razorna snaga tek dva odsto bombe bačene na Hirošimu.

U Nevadi je isprobana izmenjena bomba B61, sada nazvana B61-12, i to je samo prva od pet novih bojevih glava u okviru programa Pentagona koji će u sledećih 30 godina koštati bilion (hiljadu milijardi) dolara. To je okidač za još jednu proliferaciju naoružanja. Rusija je američke probe nazvala „neodgovornim” i „otvorenom provokacijom”, Kina je, takođe, izrazila zabrinutost, a Pjongjang je testiranje H-bombe obrazložio strahom od „sve veće nuklearne pretnje” iz SAD.

Priča o ovom projektu dolazi nedugo nakon što smo u njujorškom dnevniku čitali da Vašington ulaže milijarde dolara u obnavljanje nuklearnih kapaciteta i pored sporazuma sa Rusija o razoružanju. Ironično, ogromni nuklearni poduhvati odvijaju se za vakta dobitnika Nobelove nagrade za mir, koji je nagrađen jer je obećao da će stvarati „svet bez nuklearnog oružja” i umanjiti ulogu nuklearnog arsenala u strategiji odbrane SAD. Iako je kazao da „SAD neće razvijati nove nuklearne bojeve glave ili razvijati nove sposobnosti”, Obama je 2013. na projekte osavremenjivanja atomskog arsenala potrošio deset milijardi dolara. Tako je nobelovac za mir pretekao žestokog protivnika SSSR-a Ronalda Regana koji je u jeku hladnog rata 1985. za iste svrhe izdvojio devet milijardi dolara.

Dogovor Novi START, koji su potpisali Obama i Dmitrij Medvedev, obavezao je SAD i Rusiju da će smanjiti broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava na 1.550 do 2021. godine. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, i pored sporazuma, obe zemlje i dalje obnavljaju nuklearne kapacitete iako godinama smanjuju broj nuklearnih bojevih glava. Vašingtonski Centar za neširenje oružja saznaje da SAD nameravaju da grade nuklearne podmornice, strateške bombardere i  međukontinentalne balističke rakete, na šta će u narednih deset godina potrošiti 355 milijardi dolara.

Mnogi Obamini bivši saradnici razočarani su njegovim odustajanjem od razoružanja. Modernizacija znači da se proliferacija nastavlja, tvrde oni.

„Trošimo milijarde dolara na status kvo koji nas nimalo ne čini sigurnijim”, kaže Elen Toušer, nekadašnja Obamina saradnica za pitanja kontrole naoružanja.

Ako sledeći predsednik SAD bude republikanac, sa redukcijom nuklearnog arsenala moglo bi odmah da se stane jer se umanjivanju količina protive svi konzervativni kandidati. I Obama je planirao da SAD smanje količinu atomskog naoružanja tek posle 30 godina osavremenjivanja.

A ta modernizacija znači i da će se oružje manjih razmera lakše prevoziti i švercovati i da će možda pasti i šaka nekoj od brojnih terorističkih organizacija. Osim SAD i Rusije, još 25 zemalja poseduje nuklearni i radiološki materijal potreban za pravljenje bombi. Već je upozoreno da je pakistanski nuklearni program posebno rizičan jer u toj zemlji operiše desetak militantnih grupa – čije bi ponašanje, ako bi uspele da se domognu dela arsenala, bilo krajnje nepredvidivo.