Hoće li Ustavnom sudu BiH zasmetati i ime Republike Srpske

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Koliko su opravdana strahovanja akademske, stručne i političke javnosti u Republici Srpskoj, koji, poučeni dosadašnjim iskustvom, veruju da bi Ustavni sud BiH u budućnosti mogao da preuzme ulogu visokog predstavnika i tako nastavi preuzimanje nadležnosti iz Banjaluke? Može li ovaj sud nastaviti tamo gde je pre osam godina stala međunarodna zajednica oličena u OHR-u, kad za praksu „izgradnje funkcionalne BiH” kroz nametanje zakona više nije bilo podrške u nekim važnim zemljama?

Ta se pitanja postavljaju u RS od trenutka donošenja i dalje nejasne odluke Ustavnog suda BiH o osporavanju dana RS 9. januara, pa se tako i desilo da dva zavađena politička bloka, koja predvode Dodikov SNSD i Bosićev SDS, sednu za isti sto u Palati republike, ujedinjeni ne samo podrškom danu republike već i shvatanjem moguće opasnosti od ovog sudskog presedana.

O kakvoj se instituciji radi? Ustavni sud BiH je dejtonska kategorija, jasno upisana u ovaj sporazum, pa je godinama bila pošteđena kritika iz Srpske. Dva su ključna razloga za trenutno nezadovoljstvo. Prvo, neiskorišćena mogućnost da se pet godina po formiranju ove institucije zameni sastav sudskog veća, u kom među devet sudija sede i tri stranca, koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava. I drugo, činjenica da se radi o instituciji čije delovanje nije uređeno zakonom, pa način vlastitog rada uređuje internim pravilnikom, kojim je precizirano da „samo Ustavni sud BiH može donositi propise i akte koji se tiču njegovog rada i njegove uloge utvrđene Ustavom BiH”.

To je ujedno i bio motiv da političke partije iz Srpske nakon donošenja sporne odluke o danu RS predlože u Parlamentu BiH zakon o Ustavnom sudu BiH kako bi se zakonski definisao rad ove institucije od čijeg usvajanja, kako tvrde u Banjaluci, zavisi hoće li biti referenduma o njegovoj poslednjoj odluci o danu RS, koju svi odbacuju.

Političari i pravnici iz Banjaluke nepojmljivim smatraju to što se Ustavni sud BiH, od institucije koja treba da tumači usklađenost drugih zakonskih akata sa Ustavom BiH, pretvorio u, kako tvrde, kreatora ustavnih odredaba, i to u situaciji kad nema zakonskih pravila o tome gde je granica njegovih ovlašćenja. Dramatizujući celu stvar, u RS navode da – ako se moglo desiti da sudije ospore dan RS, jer se tog dana proslavlja i krsna slava Sveti Stefan, iako su sudije znale da je Zakon o praznicima RS 2007. već izmenjen zbog istih primedaba, kad je definisan kao sekularni praznik – ne bi čudilo da se sutra pojavi apelacija koja će iz sličnog razloga osporiti i sam naziv Republike Srpske. Ni u tom nazivu, ukazuju u Banjaluci, verovatno se ne pronalaze svi narodi u Srpskoj, iako se Srpska kao strana potpisnica Dejtonskog sporazuma u samom Ustavu BiH pominje mnogo puta.

Dosadašnja praksa Ustavnog suda, koji se, kako to tvrde u RS, od tumača Ustava BiH pretvorio u ustavotvorca, ukazuje na to da ima opravdanih razloga za strah kad je reč o nadležnostima RS garantovanim Ustavom BiH i Ustavom RS, znajući da je Ustavni  sud BiH nametnuo i odluku o konstitutivnosti svih naroda na celoj teritoriji BiH po apelaciji Alije Izetbegovića. U Banjaluci veruju da dosadašnja praksa Ustavnog suda BiH navodi na strah da bi i same odredbe Ustava BiH – koje treba da tumači – ovaj sud, eventualno, mogao da proglasi neustavnim.

Tim povodom Slavko Mitrović, inače dobro upućen u međunarodne odnose, u autorskom tekstu „Kuvanje Srpske” za „Glas Srpske” navodi da se lider SDA Bakir Izetbegović u Briselu na skupu povodom 20 godina „Dejtona” založio za postepene promene tog sporazuma, korak po korak. „Odlukama Ustavnog suda BiH temeljito se menjala čitava konstrukcija ne samo Ustava BiH nego i celog sporazuma. Odluke ovog suda bile su osnova za nova ministarstva i brojne institucije na nivou BiH. Sve je to urađeno bez sporazuma entiteta”, navodi Mitrović. On dodaje da je to najbolje ilustrovao Sulejman Tihić, koji je svojom apelacijom, preko instrumentalizovanog Ustavnog suda BiH, Srpskoj ukinuo grb, zastavu i himnu „Bože pravde” govoreći: „Mi svakog dana pomalo ukidamo Republiku Srpsku.” Političke partije iz Srpske cene da je Ustavni sud BiH već preuzeo ulogu kakvu je nekad imao visoki predstavnik u BiH u kreiranju ustavnih rešenja. Pravnici kažu da činjenica da jedna takva institucija deluje bez zakona, koji treba jasno da propiše „pravila igre”, jeste slučaj nezabeležen u demokratskom svetu. Zato iz Banjaluke poručuju da bi zvaničnicima u Sarajevu i predstavnicima međunarodne zajednice u BiH, umesto što pozivaju na svetsku praksu, gde se, kako kažu, odluke ustavnih sudova bespogovorno sprovode i kad se sa njima ne slažu, bilo bolje da evropsku praksu prepišu kad je reč o zakonskom uređenju Ustavnog suda BiH – jer bi time stvorili temelj za buduće poštovanje odluka i kredibilitet ovog suda. Dosadašnjim odlukama srpski i hrvatski narod, čije su sudije u svim vitalnim odlukama preglasavane, nezadovoljni su jer je prosta većina dovoljna za presudu i po pravilu se donosi glasovima tri stranca i dva Bošnjaka. Posebno je zanimljiva koincidencija da je dan RS osporen malo pošto je raspisan referendum u RS, koji, osim podrške praksi Suda i Tužilaštva BiH, dovodi u pitanje nametanje zakona od strane visokog predstavnika.