Tim koji dobija: dobar naslov i dobar reditelj

Protekle jeseni bilo je sumnji da će se aktuelna koncepcija repertoara ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu čiju okosnicu čini nacionalna dramska tradicija „začinjena” savremenim dramskim iskorakom negativno odraziti na posećenost. Desilo se, reklo bi se, suprotno. „Novi vetrovi”, kako je Željko Hubač, v. d. direktora ansambla Drame, došavši pre nešto više od godinu dana na ovu funkciju najavio, sada već realizovane predstave u Narodnom pozorištu donele su Drami značajne uspehe. Koliko je bilo delikatno istrajati u nameri da se u „jednom dahu” rade predstave „Bela kafa”A. Popovića u režiji Milana Neškovića, Bernhardove „Moje nagrade” kao autorski projekat Maje Pelević i Slobodana Beštića, Sterijini „Rodoljupci” u režiji Andraša Urbana i Šilerova „Marija Stjuart” u režiji Miloša Lolića, s obzirom na društvene okolnosti, Hubač odgovara:

– Šireći tematski okvir i menjajući pristup klasičnoj literaturi, obratili smo se i novoj publici, koja je odgovorila izuzetno strasno, a verni gledaoci su razumeli potrebu za iskorakom, pre svega zbog kvaliteta predstava. Princip „kvalitetan naslov i kvalitetan reditelj”, uz realnu analizu potencijala ansambla, prati svest da moderno pozorište ne sme da bude autistično. Zadatak nacionalnog teatra jeste da valorizuje estetska gibanja u svom okruženju i otvori kreativan prostor dijalogu sa stvarnošću, na svim nivoima. Ako tako sagledavate repertoar, onda su ovi naslovi logična posledica tog stava. Proces je, naravno, mnogo kompleksniji jer podrazumeva sposobnost da razumete senzibilitet reditelja kome nudite konkretnu dramu, da njegove dileme prihvatite kao okvir za dijalog u kojem ćete biti spremni da argumentima dođete do zajedničkog stava.

Umetnička kreativnost zahteva punu slobodu. Koliku su slobodu imali angažovani umetnici u Narodnom pozorištu u proteklom periodu, budući da su povremeno „curile” i informacije sa proba da ima i spornih situacija, pitali smo našeg sagovornika.

– Apsolutna sloboda u realizaciji pomenutog koncepta sastavni je deo kreativnog procesa. Atmosfera stvarana tokom rada na predstavama bila je najvažniji garant te slobode. Bilo je, naravno, i neprijatnih situacija, sporadičnih pobuna zbog pojedinih scena ili zbog pominjanja imena aktuelnih političara u predstavama, ali sve je to zanemarljivo, ma koliko na momente delovalo zastrašujuće, u odnosu na činjenicu da sam kao direktor Drame imao punu slobodu u kreiranju repertoara, a nju sam rado delio s autorima – kaže Hubač.

Ansambl Drame realizovao je nove predstave mahom sopstvenim snagama, ako se izuzme angažman svega šest gostujućih glumaca u protekloj godini. Ipak, u ansamblu je bilo, recimo, i glumica srednje generacije koje nisu dovoljno zastupljene.

– Repertoar pravim za ansambl Drame i to je važan deo razgovora o konceptu predstave. Goste prihvatamo tek kad reditelj i ja zaključimo da su neophodni, vodeći računa da oni imaju perspektivu u našem ansamblu. Nikome ne dajem, niti uskraćujem uloge, otvoren sam za dijalog, nisam isključiv, ali sam spreman da trpim posledice principijelnosti. Jedan od najlepših ovogodišnjih komplimenata dobio sam nakon premijere „Marije Stjuart” od prvakinje Drame koja je rekla da je, iako samo kao gledalac, uživala u repertoaru svog pozorišta. Te večeri je u protokolu bilo tridesetak glumaca koji su se u pozorišnom klubu, zajedno s kolegama sa scene, radovali uspehu premijere. Te situacije mi daju nadu da stvaramo koherentan ansambl – kaže Hubač i iz prve ruke najavljuje planove za naredni period:

– U ovoj sezoni ćemo videti još tri potpuno različite predstave: Rostanovog „Sirana de Beržeraka” koji će ići ka grotesci, izuzetno intimnog Čehovljevog „Ivanova” i tematski provokativni komad Olge Dimitrijević „Narodna drama” koji je po formi najotvoreniji za radikalno rediteljsko čitanje. Želja mi je da se u naredne dve godine do kraja obračunamo s eskapizmom, pa bih voleo da sledeću sezonu simbolički otvorimo inscenacijom Markesovih „Sto godina samoće” u režiji Snežane Trišić, da nastavimo „zaboravljenim” Tolstojevim „Carstvom mraka” u režija Igora Vuka Torbice, Kišovom „Elektrom” u režiji Ive Milošević i Krležinim „Kraljevom” u režija Borisa Liješevića. Reditelj Egon Savin će raditi komad „Vuci i ovce” Ostrovskog, a razgovaramo i o saradnji sa Jagošem Markovićem. Ostvareni su i prvi kontakti sa Jernejem Lorencijem, dvostrukim dobitnikom „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu... Očekujemo uzbudljive, otrežnjujuće susrete publike sa pozorištem koje ne obmanjuje i ne ulepšava stvarnost.

U duhu dobre tradicije ansambl Drame nacionalnog teatra očekuju i nova gostovanja. Zvanični pozivi već su stigli iz Indije, Irana, Kine, Hrvatske, Crne Gore, Mađarske... A kako se Željko Hubač, poznat po britkom jeziku i peru, bori u ovim okolnostima sa „vetrenjačama”, kaže: – Umesto da kalkulišem i razmišljam o tome ko će sutra da osvane kao upravnik ili direktor Drame, pokušavam da, u granicama ingerencija, rešavam svakodnevne probleme. Dakle, radim svoj posao najbolje što umem.