Kineske berze

Čitali smo i slušali kako je Kina, tačnije Narodna banka Kine, obarajući kurs juana, uticala na pad vrednosti akcija na berzi i kako taj potez vodi „valutnom ratu”.

Međutim, obaranje vrednosti domaće valute ne može biti razlog za pad vrednosti akcija. Naime, slabiji kurs pogoduje proizvođačima da imaju više narudžbina, da lakše izvoze i da uvozna roba bude skuplja na domaćem tržištu i time manje konkurentna. Ukratko, da ukupno bolje posluju. Slabiji juan nije i ne može biti razlog da neko prestane da bude vlasnik preduzeća koje će u sagledivoj budućnosti, baš zbog slabijeg juana, imati veću prodaju i više porudžbina i da baš tada odluči da proda akcije.

Kina je u protekloj godini oborila kurs juana za oko šest odsto i to tako što je prvih šest meseci čekala da vidi efekte obaranja vrednosti japanskog jena za oko 20 procenata i evra za oko 17 odsto, pa je u poslednjih šest meseci oborila svoj kurs za oko šest odsto. Dakle, mnogo manje od konkurenata i kao neophodni odgovor na dramatično smanjivanje vrednosti njihovih valuta (time su i Japan i evrozona pokušali da kreiraju privredni rast, što Japanu nije uspelo, a evrozoni jeste na veoma niskom nivou). Ono što Zapad nervira jeste činjenica da ne može da predvidi deviznu politiku Narodne banke Kine i da na tome mešetari, a uzroci eventualnog valutnog rata (koji se manjim intenzitetom vodi već neko vreme) leži isključivo u postupcima Amerike, Britanije, evrozone (Nemačka–Francuska) i Japana.

Vrednost akcija na kineskoj berzi sigurno je naduvana, kao i na svim ostalim berzama, zbog enormnog štampanja novca i Federalnih rezervi i Banke Engleske i Evropske centralne banke i Japana. Njihova vrednost će stoga sigurno pasti na svim berzama, pa i na kineskoj.

Ono gde zaista vidim nadolazeći krah, to je tržište tzv. municipalnih obveznica u Kini. Reč je o zaduženjima lokalnih nivoa vlasti kojima Kina nije garancija. Naime, lokalni organi mogu da se zaduže samo do nivoa koji odobrava ministarstvo finansija, a oni su se zaduživali preko tog iznosa. To je učinjeno na taj način što su lokalni organi osnivali preduzeća koja su se onda zaduživala. Taj dug je u velikoj meri bez ikakvog pokrića i, ako treba „bežati” iz nekih kineskih hartija od vrednosti, onda su to upravo ove obveznice i druge dužničke hartije.

Stvarna slika je bitno drugačija od one koju, nažalost, prenose i naši mediji.

Advokat