Dejvid Bouvi nam je formirao ukus

Murali sa likom Dejvida Bouvija, cveće i sveće na ulicama Londona, Njujorka i ostalih metropola, plač silnih obožavalaca širom planete, srceparajuće poruke na portalima, tuga i neverica u muzičkom svetu, slike su koje prethodna dva dana dominiraju nakon vesti o smrti engleskog umetnika, koji je preminuo od raka dva dana nakon 69. rođendana.  

Za muzičkog novinara i pisca Ivana Ivačkovića, dirnutost sa kojom se svet oprašta od Bouvija nije prvi, ali jeste definitivan pokazatelj kako je reč o verovatno najčudesnijem čoveku našeg vremena:

– I nesumnjivo jednom od najvoljenijih, jer vidimo da se ljudi od Bouvija ne opraštaju na uobičajen način. Njemu ovih dana salutiramo onako kako to činimo samo kad nam ode neko posebno drag i blizak. Nije ni čudo, pošto je on, muzikom nesvakidašnje sugestivnosti i emocionalnog naboja, očaravajućim likovima koje je stvorio, pa često i samom svojom nezemaljskom pojavom, uticao na niz generacija. Formirao nam je ukus, poklonio nam riznicu dragocenih uspomena i nepovratno proširio granice ljudske slobode na raznim poljima, od umetnosti do seksualnosti. Njegovom smrću svet je izgubio svoju poslednju renesansnu ličnost i čoveka sposobnog da, možda više nego bilo ko drugi, bude heroj mnogo duže od jednog dana.

Odgovorni urednik Doma omladine i muzički kritičar Dragan Ambrozić kaže da je novi Bouvijev album „Blackstar” preslušavao baš u nedelju uveče, kada je slavni muzičar i preminuo:

– Bilo mi je neobično što je nekako zgusnuo svoj raspored. Imao sam osećaj da je ubrzao i kao da pokušava da podeli nešto novo sa ljudima. Isprva sam mislio da ima još neku ideju, ili još nekakav silni materijal, jer je u poslednje vreme bilo mnogo vesti o njegovim aktivnostima, novih najava. Zato mi je bilo neobično što kao da je furiozno rekapitulirao svoju karijeru – priča Ambrozić.

Iz bogatog Bouvijevog opusa Ambrozić izdvaja ploče „Hunky Dory”, kao nedovoljno prepoznato vizionarsko remek-delo, potom „Heroes” i „Scary Monsters”, introspektivno delo, jer je, kako naglašava, muzičar najviše davao kad je bio intiman:

– Bouvi je legendarni primer kako čovek može da bude samosvojan uprkos svemu. Uz potragu za boljim i sadržajnijim životom, on je primer kako samog sebe da izraziš. Doslednim umetničkim iskazom zaokružio je svoj život i stavio tačku na I.

Za Slobu Konjovića, dugogodišnjeg muzičkog urednika Studija B, koliko god da je šok vest o smrti Dejvida Bouvija, ipak mu se čini da kao da je britanski muzičar sam „aranžirao svoj odlazak”. Ono što ga je, kako ističe, oduvek fasciniralo kod Bouvija bila je njegova neprestana želja za promenom i istraživanjem:

– Njegov životni kredo bio je menjati se i iznova proširivati listu svojih mogućnosti. Stalno je bio na vetrometini, i iako je svaki umetnik, koji je odabrao da krene trnovitom stazom, uvek izložen tuđim procenama, čini mi se da je Bouvi bio najizloženiji od svih – priča Konjović, dodajući da je svaki novi gest slavnog muzičara iščekivao sa dozom ustreptale uzbuđenosti.

Za Konjovića nekoliko je bitnih perioda u Bouvijevoj karijeri dugoj gotovo šest decenija:

– Najpre i album i koncept Zigija Stardasta, kasnije odlazak u SAD i njegovo novo prevazilaženje muzičkih šablona i viđenje Amerike. Borba sa ličnim demonima, drogom, i drugim privatnim problemima, koje je pokušavao da prevaziđe, obeležili su berlinski period, i izvrsna saradnja sa Brajanom Inom, Igijem Popom, Luom Ridom. Taj period opet je doneo novog Bouvija, i to mi je bilo fascinantno.

Naš sagovornik ističe da su se poslednjih dvadesetak godina Bouvijeve karijere mnogi njegovi fanovi udaljili od njega:

– Ali, uprkos tome, on je bio umetnik koji je bez straha i razmišljanja o komercijalnim posledicama uvek sledio svoje instinkte, što se ne odnosi samo na njegovo eksperimentisanje sa stilovima. Uostalom, i ovaj poslednji album „Blackstar” takođe je njegovo tvrdoglavo i beskompromisno traganje za novim.

Iako ga porede sa najvećim umetnicima svih vremena, Konjović ističe da Bouvi nikada nije bio toliko globalno popularan:

– Uvek je imao posvećenu svitu fanova, i po tome se razlikuje od popularnijih umetnika današnjice. Njegovo delo zauzima posebno mesto i teško da može da se poredi sa bilo kim u muzičkom smislu, jer bio je univerzalan. I takve ličnosti nema danas, niti će je biti.

Specijalni program povodom smrti britanskog muzičara – „Bouviju u čast” biće priređen u petak u beogradskom klubu „Magistrala”.