Hrvatska je za mir – i rakete

Hrvatska je nameru da nabavi raketni sistem ublažila objašnjenjem da ni jednu državu ne doživljava neprijateljskom i da ne želi da je drugi percipiraju kao nekoga ko ih ugrožava, te da kao članica NATO-a i EU nema nikakve osvajačke pretenzije, a potom krenula u napad na pomisli Srbije da se opremi ruskim naoružanjem.

Iako nije bilo direktnih reakcija na susret premijera Aleksandra Vučića sa Dmitrijem Rogozinom, zamenikom predsednika Vlade Ruske Federacije, koji je rekao da za nas nema ograničenja u nabavci ruskog naoružanja, dan nije protekao bez varnica.

Vatru koja na ovoj relaciji bukti danima dodatno je potpirio lider HDZ-a Tomislav Karamarko, odapevši malu ali otrovno užarenu strelicu na naše polje: „Bolje bi bilo da, umesto u naoružanje, Srbija ulaže novac u privredu i otvaranje novih radnih mesta.”

Ulje na buktinju prosuo je i tehnički ministar odbrane Ante Kotromanović, odgovorom Ivici Dačiću koji je podvukao da se zalaže za mir.

Kotromanović je pozdravio Dačićev miroljubivi ton, žaleći što do njega nije došlo ranije jer bi, kaže, spasao desetine hiljada žrtava stradalih u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a potom je naš državni vrh nazvao prvacima rata koji nemaju prava da dele lekcije.

„Zna se da su u prošlosti iz Beograda išle divizije i prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić bili su prvaci ratova na području bivše Jugoslavije”, rekao je dosadašnji ministar odbrane i podvukao da u Beogradu mogu biti samo sretni što više neće biti ministar odbrane Hrvatske.

I on podseća da Hrvatska neće ratovati. Stoga mu nije jasno zbog čega se problematizuje jačanje njenih odbrambenih kapaciteta, ali ni „šta je u glavama ljudi koji tako reaguju”.

„Biću sretan ako će jačanje naših oružanih snaga pomoći srpskom vođstvu da ojača svoje snage”, zaključio je ministar Kotromanović.

Nezgrapno pokušavajući da provuče pacifičku filozofiju koja Hrvatsku vodi ka raketnom sistemu, ministar odbrane je objasnio da nema negativnih komentara na najave Srbije o mogućoj kupovini ruskog raketnog sistema S-300, a potom ovu mogućnost protumačio ovako: „Drago mi je da je Srbija sada potpuno razotkrivena. Misli da će u EU ući sarađujući sa Rusijom. Teško! A to što mi radimo na jačanju naših oružanih snaga, u sklopu je zajedničke evropske sigurnosne politike.”

Osim tehničkog ministra odbrane oglasila se i tehnička potpredsednica Vlade Hrvatske Vesna Pusić, koja smatra da je galama u vezi s raketnim sistemom nepotrebna jer je ova nabavka na dugačkom štapu i pitanje je da li je to realan projekat. 

Pusićeva je za televiziju N1 rekla da s druge strane Beograd priču objavljuje na velika zvona kako bi našao opravdanje i stvorio psihozu za naoružavanje koristeći projekat zveckanja oružjem za homogenizaciju.

Potpredsednica je podržala Ivicu Dačića, objasnivši da je apsolutno u pravu jer veruje da će bolje sarađivati sa novom vladom u odnosu na onu Zorana Milanovića zato što, kaže, dve nacionalističke desne vlade imaju međusobno bolje razumevanje za svoje žestoke nacionalističke stavove od one modernije. 

Posle izjave Aleksandra Vučića da ćemo odustati od namere da kupimo defanzivno oružje kada u Hrvatskoj kažu da će odustati od kupovine ofanzivnog, optimista, tj. politički laik bi pomislio da će obe strane koje se zalažu za mir odustati bar od prepucavanja. Ali je Karamarko, opet, ispred sedišta HDZ-a, poput nemirnog deteta, morao da uštine, čudeći se zbog čega se Srbija „uplašila i uznemirila”, a onda pomirljivo ponovio da treba graditi dobre odnose sa svim državama, pa i sa Srbijom.  

Priče o naoružavanju, veruju analitičari, služe, kako oni uobičajeno zaključuju – za skretanje pažnje sa drugih tema.

Vojni analitičar Igor Tabak, recimo, za Radio Slobodna Evropa kaže da je dosta toga što se posle susreta Rogozin–Vučić moglo čuti – čisti marketing.

Drugim pitanjem smatra to koliko se u jednoj zemlji koja je kandidat za članstvo u EU sredstva takvih poduhvata mogu tretirati odvojeno od državnih sredstava, zbog čega je, veruje, klimava teza da ova investiranja nisu državna investicija. 

„Evrostat se sa takvom tezom verovatno ne bi složio, ali zato je Srbija i dalje kandidat za Evropsku uniju. O tome će verovatno naučiti nešto u budućnosti”, zaključio je Tabak i dodao da se po kuloarima u Beogradu uveliko govori o prevremenim izborima i da je tema poput ove izuzetno zahvalna za skretanje pažnje – kao što su partizani i četnici u Zagrebu aktuelni kada dođe predizborna godina.