Zamerka revizora dovoljna za smenu direktora
Директори више неће моћи да опстану и по две године у ЕПС-у (Фото Ж. Јовановић)
Direktor javnog preduzeća mora da ima fakultetsku diplomu, pet godina radnog iskustva i da je bar tri godine radio u javnom preduzeću. On treba da poznaje korporativno upravljanje, da nije član organa političke stranke, osuđivan na zatvorsku kaznu, kao i da mu uz neko krivično delo nije izrečena mera psihijatrijskog lečenja. Ako sve to prođe na konkursu, budući direktor ne može imati zamenika, a javno preduzeće ne treba da ima druge zastupnike osim njega. Ali, ako kojim slučajem ne dostavi izveštaj o tromesečnom poslovanju – biće razrešen. Isti ishod ga čeka i u slučaju da ne dostavi plan poslovanja, a još brže i njegovo neostvarivanje. Ukoliko državni revizor iznese negativno mišljenje na godišnji finansijski izveštaj preduzeću, direktoru će to biti znak da pakuje kofere. Desi li mu se da protiv njega bude potvrđena optužnica – sleduje mu suspenzija.
Nacrtom zakona o javnim preduzećima onemogućavamo, pre svega na lokalnom nivou, nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a pogotovo ostavljanje već osnovanog javnog preduzeća sa jednim zaposlenim i ogromnim gubicima, kaže Drakulić. Takođe, zakon je načinio korak napred u smislu decentralizacije i omogućio da i gradska opština može da bude osnivač javnog preduzeća. Direktor u lokalnom preduzeću biće imenovan u skladu sa ovim zakonom, a ne u skladu sa Zakonom o radu kako je to sada bio slučaj.
Ove karakteristike pri izboru direktora i uslove za njegovo razrešenje propisuje novi zakon o javnim preduzećima. Propis je javno predstavljen i vlada bi trebalo uskoro da ga usvoji.
Zašto je gromoglasno najavljivani Zakon o javnim preduzećima iz decembra 2012. godine, kao jedan od ključnih reformskih akata, otišao na generalnu popravku već posle tri godine?
Trebalo bi podsetiti da u nekim javnim preduzećima posle usvajanja tog zakona nisu raspisani konkursi za izbor direktora. Protumačeno je da tamo gde su direktori postavljeni pre stupanja na snagu tog propisa, konkurs ne mora da se raspisuje. Tako su, na primer, bez javnog konkursa na funkcijama ostali Milan Krkobabić, direktor „Pošta Srbije”, Dušan Bajatović direktor „Srbijagasa”, Nikola Petrović, direktor EMS-a…
U nekim javnim preduzećima konkursi su raspisani, ali ni posle dve i po godine nisu okončani. Iako je zakon iz 2012. propisivao da v. d. stanje može da traje šest meseci, a u pojedinim slučajevima i dodatnih šest meseci, u mnogim javnim preduzećima v. d. direktora upravljaju godinama. Zanimljiv je slučaj „Puteva Srbije” u kojima je konkurs raspisan u leto 2013. i do danas nije okončan, a Zoranu Drobnjaku je v. d. status već dva puta obnavljan. Taj zakon nije propisivao rok za izbor stručnih nadzornih odbora, što je obilato korišćeno. Tako su se u nadzornim odborima „Puteva Srbije” našli politikolog i predsednik opštine, a u rudnicima Resavica defektolog.
Dubravka Drakulić, pomoćnica ministra privrede za javna preduzeća, kaže da se Nacrtom novog zakona bolje uređuje sistem kontrole rada javnih preduzeća i uvode sankcije za neodgovorno upravljanje, čega do sada nije bilo.
U slučaju da direktori ne ostvare projektovane poslovne rezultate, uvode se dodatne mere za njihovo razrešenje, kao i kaznene odredbe. Kako ističe jasnije se definišu uslovi za izbor direktora, predsednika i članova nadzornog odbora kako u pogledu radnog iskustva tako i u slučaju krivične odgovornosti, što doprinosi profesionalizaciji menadžmenta. Predsednik i članovi nadzornog odbora dužni su da se dodatno usavršavaju u oblasti korporativnog upravljanja.
– Zbog efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima ukinut je izvršni odbor. Na ovaj način, personalizuje se odgovornost direktora, ali i izvršnih direktora – navodi naša sagovornica.
Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava iste uslove za imenovanje kao i direktor koji se bira na konkursu.
– Period obavljanja v. d. ne može biti duže od jedne godine i ista osoba ne može biti postavljena za vršioca dužnosti direktora dva puta – dodaje Drakulićeva.
Nacrt zakona predviđa, pored donošenja godišnjeg plana poslovanja, i obavezu donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana poslovne strategije i razvoja. Takođe je predviđeno da se godišnji planovi poslovanja mogu menjati samo usled bitno promenjenih okolnosti.
Da bi zaista poslovala transparentno javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora, godišnje programe poslovanja i sve njegove izmene.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, smatra da bi javna preduzeća imala profesionalni menadžment i da je primenjen postojeći zakon. Nevolja je kaže što nije postojala volja da se to sprovede.
On zamera što je v. d. status direktora produžen na godinu dana i to je po njemu najgore što jednom preduzeću može da se desi, gore čak nego izbor partijskih direktora.
Programski direktor Transparentnosti Srbije ističe da treba insistirati na javnosti rada javnih preduzeća i objavljivanju izveštaja o njihovom poslovanju, koji treba da pokažu da li ona ispunjavaju svoju funkciju.