I lucerka donosi sreću

Banatsko Karađorđevo – Selu koje su posle Prvog svetskog rata podigli Ličani, solunski dobrovoljci, sreću ne donosi detelina sa četiri lista već lucerka, „sedmakinja” po kojoj je ono postalo poznato u nekadašnjoj Jugoslaviji. Pored gajenja pomenute deteline, koja se smatra izuzetno kvalitetnom stočnom hranom, meštani Karađorđeva su se posebno specijalizovali za proizvodnju semena, koje takođe ima dobru prođu na tržištu, a ono je mnogo šire i zahvalnije.

Ako to seme sa sobom nisu doneli doseljenici, koji su uoči rata živeli u Americi, a kako se to tvrdi u selu, onda su bar doneli američka iskustva. Kako, inače, objasniti da je proizvodnja semena lucerke u Srbiji najvećim delom locirana u Vojvodini, i to na oko 3.000 hektara, a bar pola od tih površina nalazi se u Banatskom Karađorđevu i okruženju.

Procenjuje se da prosečna godišnja produkcija semena u Vojvodini iznosi oko 750 tona, čija je vrednost oko dva miliona evra, a po tom osnovu zarada iznosi oko milion evra, a to za jedno selo uopšte nije malo. Posebno ako se pođe od nezvanične ocene meštana da je u ukupnoj proizvodnji lucerke zarada na semenu ekstraprofit.

Dragan Radaković, jedan od mlađih proizvođača objašnjava, da zarada u proizvodnji deteline varira, naročito kod semena. Lucerka se seje jednom na šest, sedam godina, a kosi se i do pet puta godišnje i to dok ne prezori. Nakon sušenja – čija dužina zavisi od vremenskih prilika, jer ako se dani okišaju ratari imaju grdne probleme –detelina se balira i skladišti. Odatle je, u neko doba godine kad dostigne bolju cenu, preuzimaju uglavnom nakupci, koji posreduju i vode glavnu reč na putu do stočnih jasala širom Srbije.

Proces proizvodnje semena je još složeniji. Za seme se koristi drugi otkos koji se ostavlja duže na njivi, sve dok detelina potpuno ne sazri. Dobro je da u tom periodu ne bude kiše, a ako ona bude učestala, seme može potpuno da propadne. Semenska detelina kod košenja mora da bude potpuno zrela i suva i kiša može sve da pokvari. Zato se proizvodnja semena smatra veoma nestabilnom i prinosi u jednoj godini mogu biti odlični, a već sledeće su loši. Problem je i što posao sa detelinom traži mnogo radnika.

Svojevremeno je u selu postojala zemljoradnička zadruga koja je okupljala meštane koji seju detelinu. Ona je organizovala i proizvodnju, a što je najvažnije i prodaju. Zadruga je prerađivala i seme deteline. Nju su u privatizaciji preuzeli biznismeni iz Novog Sada, koji su, srećom, nastavili preradu semena i vrše otkup od proizvođača. Kupci semena na veliko dolaze i iz drugih sredina, pa je prisutna i tržišna utakmica.

Preradu semena u bivšoj zadruzi sada vodi semenska kuća iz Novog Sada „Semenarna kop”. Oni prerađuju seme koje kupe od kooperanata i onda ga plasiraju na tržište.

– Mi imamo stalne kooperante i među nama postoji neophodno poverenje. Polazna osnova je naše deklarisano seme koje se obavezno koristi u proizvodnji. Kvalitetom smo se već dokazali na širem tržištu – kaže nam tehnolog Miladin Panić.

Najveći kooperant Čisar Vilmoš iz obližnjeg pograničnog sela Hetin proizvodi seme deteline na 150 jutara.

– Reč je proizvodnji koja je u velikoj zavisnosti od vremenskih prilika, pa iako izgleda da je ovo podneblje veoma povoljno za detelinu, rizik nije isključen. Ipak, ona je isplativa, a kad je reč o semenu, ono je naša velika izvozna šansa – ističe Vilmoš.

Seme iz Banatskog Karađorđeva se izvozi na tržišta bivše Jugoslavije, Italiju , Nemačku... Tamo se i njegove klice koriste kao izuzetno cenjena i zdrava hrana.