Dve medalje – minimum za zadovoljstvo

Grupa naših kajakaša, u kojoj su takmičari na 1.000 m Marko Tomićević, Milenko Zorić, Dejan Pajić, Vladimir Torubarov. Simo Boltić, Uroš Mitjev, Dragan Hančovski, Stefan Vekić, sestre Nikolina i Olivera Moldovan i naš najbolji kanuista Strahinja Mladežić, otputovali su na visinske pripreme u Austriju.

Pre polaska u Ramzau trener Miroslav Aleksić, ujedno i sportski direktor Kajakaškog saveza Srbije govorio je o tome šta njegove pulene i ostale kajakaše i kajakašice koji su ispunili olimpijske kvote očekuje do polaska na Olimpijske igre u Riju, ali i šta kajakaška organizacija očekuje od njih.

U olimpijsku godinu kajak ulazi sa 10 olimpijskih kvota u sedam disciplina. To je apsolutni rekord kada su u pitanju nastupi na olimpijskim igrama, a da li će taj broj biti veći?

Verujemo da možemo da izborimo još dve olimpijske kvote – u ženskom kajaku na 500 metara i muškom kanuu na 1.000 metara. Poslednjeg vikenda u aprilu u Beogradu imaćemo izborne trke za Olimpijske kvalifikacije u Duizburgu sredinom maja. U ženskom kajaku prošle sezone iskoristila je Kristina Bedeč, vicešampionka sveta na neolimpijskoj deonici od 1.000 metara, tu je i Marija Dostanić, trećeplasirana juniorka na prvenstvu Evrope... U kanuu kvalitetom znatno odskače od svih Strahinja Mladežić i niko na izbornoj trci neće moći da ga ugrozi.

Vi ste preuzeli brigu i o njegovim treninzima i pripremama?

Prvi put treniraću jednog kanuistu i to je veliki izazov. Mladežić na Svetskom prvenstvu nije uspeo da ispuni olimpijsku kvotu, ali nije bio daleko od nje. Uveren sam da na olimpijskim kvalifikacijama ima velike izglede za uspeh. Mora da bude prvi ili drugi u konkurenciji s takmičarima iz zemalja koje nisu osvojile kvotu u ovoj disciplini. Izuzetno sam zadovoljan njegovim pristupom treninzima i mislim da ima šense za uspeh. To bi mnogo značilo našem kanuu, jer od Ljubeka i Nišovića nismo imali uspeha u kanuu. Njegov uspeh u olimpijskim kvalifikacijama sigurno bi doprineo povratku naših kanuista na svetsku scenu.

U vašoj grupi sada imate četiri posade koje su izborile olimpijske kvote, iako ste najavili da ćete zbog dužnosti sportskog direktora KSS prestati da radite kao trener. Bog čega ste promenili svoju odluku?

Posle svetskog prvenstva 2014. u Moskvi, na kojem su naši takmičari postigli dotad nezabeležen uspeh, prestao sam da radim kao trener. Međutim, dva meseca pre prošlogodišnjeg šampionata u Milanu, na kojem se veslalo za olimpijske kvote, nekoliko takmičara je tražilo da ih ja treniram i to se na njihovu i moju sreću završilo dobro. Pajić je osvojio kvotu na 1.000 m, a Tomićević i Zorić ne samo da su osvojili kvotu već i bronzanu medalje. Posle Svetskog prvenstva mojoj grupi su se pridružile i sestre Olivera i Nikolina Moldovan koje su izborile kvotu u četvercu s Milicom Starović i Dalmom Ružičić Benedek, a Nikolina je izborila kvotu i na 200 m. Mladežića sam već pomenuo, a preuzeo sam i muški četverac koji se, nažalost nije izborio za Rio, pa sada pravimo novi perspektivni četverac za Tokio 2020. jer su svi još mlađi seniori.

U Londonu prvi put na Olimpijski igrama nastupio je ženski četverac koji za 0,13 sekundi nije uspeo da se plasira u finale. Novi četverac je do olimpijske kvote došao na šestim mestom na Svetskom prvenstvu. S obzirom da im je to bilo tek drugo takmičenje, mogu li u Riju da budu više od finalistkinja?

Dušan Ružičić trenira Milicu i Dalmu, a ja Oliveru i Nikolinu a po funkciji ja sam odgovoran za četverac. Prvi put, praktično bez ozbiljnog treninga njih četiri su nastupile na Evropskim igrama i bile pete, a na drugom nastupu na Svetskom prvenstvu šeste. Time su dokazale da imaju kvalitet potreban da se u Riju uključe u borbu za medalje. Biće iskusnije za godinu dana zajedničkog veslanja, a to u grupnim čamcima mnogo znači. Ne smemo zaboraviti da su na istoj deonici, na 500 m, sestre Moldovan u dvosedu 2014. bile vicešampionke sveta, a Milica i Dalma prošle godine. To je dobitna kombinacija i devojke će morati samo da se posvete i četvercu i uveslaju. U tom slučaju mogu da osvoje i olimpijsku medalju.

Poslednje olimpijske medalje u kajaku i kanuu osvojene su u jugoslovenskom dresu još 1984. u Los Anđelesu. Da li će ta „suša” najzad biti prekinuta i da li je Kajakaški savez Srbije odredio cilj kojem stremi?

Svaka organizacija, svaki savez mora da ima cilj i što je još važnije planove i programe koji će omogućiti njegovo ostvarenje. Mi ih imamo i cilj nam je da osvojimo dve, tri medalje. U prvom planu u ovom trenutku su osvajači medalja sa svetskog prvenstva, ali videćemo... Optimalan rezultata su tri medalje, ali bili bi zadovoljni i s dve. Naš sport je 32 godine bez olimpijske medalje, a malo koji naš sport uspeva da na olimpijskim igrama osvoji više od dve medalje, kao strelci u Londonu. I to nam je izazov, zato želimo da osvojimo tri medalje. Imaćemo sedam, možda i osam, konkurentnih posada (od 12 ukupno mogućih), jer prema propozicijama postoji mogućnost da od već kvalifikovanih takmičara formiramo i muški četverac. Još nismo odlučili da li ćemo to učiniti, videćemo da li se to uklapa u planove svih olimpijaca i da li uopšte ima vremena za uveslavanje...

Niče regatni centar u Bačkom Gradištu

Miroslav Aleksić, nekadašnji reprezentativac u kajaku (to su mu bili i otac i sin) pre početka predolimpijske godine preuzeo je dužnost sportskog direktora KSS, a ni to što je prošlog leta ponovo počeo da se bavi i trenerskim poslom nije ga omelo da bude uspešan sportski direktor.

– Želeo sam da svoja iskustva iz privrede prenesem u Kajakaški savez Srbije i rekao bih da smo predsednik Mirko Nišović, članovi Upravnog odbora i ja za godinu dana uradili više nego što je urađeno u poslednje dve decenije. Radili smo kao tim i znatno omasovili naš sport, doprineli njegovoj popularizaciji, stvorili bolje uslove za rad vrhunskih sportista, formirali edukativni centar za trenere u Kanjiži, a rad na popravljanju kajakaške infrastrukture videće se ove godine kada ćemo u Bačkom Gradištu otvoriti novi regatni centar – kaže Aleksić.