Poslednje iskušenje Baraka Obame

Da se svi više interesuju za sledećeg predsednika nego za aktuelnog, morao je da prizna i Barak Obama kada je u govoru o stanju nacije kazao da će biti kratak jer zna da mnogi u publici žure da se vrate u Ajovu (gde se održavaju prvi stranački izbori za novog šefa Bele kuće).

Obami je ostalo godinu dana na funkciji. Amerikanci u novembru biraju novog predsednika. Kada je u utorak održao govor, bilo je to poslednji put, makar kada je reč o redovnom godišnjem obraćanju naciji. Bila je to i dobra prilika da se podsetimo na hvale vrednu zaostavštinu 44. predsednika kao i na more neispunjenih obećanja u kojem jedan talas mora da posebno jako udara u Obaminu savest.

JIN I JANG AFROAMERIČKOG PREDSEDNIKA: Sigurno je da je harizmatični Obama mnoge razočarao kada, suprotno izbornim obećanjima, nije stao na put stranim vojnim intervencijama već je slao bombardere u Libiju i Siriju. U grehove mu se ubraja i što nije povukao trupe iz Avganistana i što je u Irak ponovo poslao nekoliko hiljada vojnika nakon što je prethodno daleko veći broj njih vratio kući, proglasivši kraj rata i okupacije Iraka 2011.

Slao je dronove od Somalije do Pakistana, gde su bez sudskog naloga i na stranoj teritoriji ubijani ljudi za koje je Vašington tvrdio da su teroristi. Nastradalo je hiljade civila koji su se u pogrešno vreme zatekli na pogrešnom mestu. Obamina vlada je progonila veći broj uzbunjivača, uključujući Edvarda Snoudena i Čelsi Mening, nego sve prethodno administracije zajedno. NSA je pod njegovim nadzorom špijunirala pola sveta, uključujući Angelu Merkel.

PRESTANAK LEČENjA KUBE I HOMOSEKSUALACA: I pored svega, Obama je uradio dobar deo onoga zbog čega je izabran. Odustao je od velike akcije i napada na Siriju (mada je u borbu protiv Islamske države poslao bombardere i jedan mali broj vojnika) i nije ishitreno reagovao u Ukrajini, mada su ga mnogi huškali. Normalizovao je odnose sa Kubom, što znači da je Amerika konačno prestala da ekonomski iscrpljuje Havanu iz ideoloških razloga. Sa Irancima je postigao sporazum o nuklearnom programu i tako izbegao rat za koji su navijali republikanci i Benjamin Netanijahu.

Od sigurne deportacije spasao je oko pet miliona ilegalnih imigranata, dozvolivši im da ostanu da žive i rade u SAD. Osudio je prisilno „lečenje” homoseksualaca i naredio da se sa tom praksom odmah prestane. Uveo je skoro pa univerzalno zdravstveno osiguranje od kojeg nije hteo da odustane čak ni kada mu je konzervativna većina na Kapitol hilu uskraćivala sredstva za rad savezne vlade. Istopolni brakovi su za njegovog vakta ozakonjeni u celoj zemlji. Naložio je da emisija štetnih gasova iz američkih elektrana mora da se smanji za četvrtinu do 2030. i jedan je od najzaslužnijih za postizanje klimatskog sporazuma u Parizu. Nije uspeo da zabrani slobodnu prodaju oružja civilima, ali je ipak doneo uredbu koja zahteva od trgovaca da proveravaju da li njihovi potencijalni kupci imaju dosije kao kriminalci, nasilnici i mentalno poremećene osobe. S obzirom na jačinu lobija industrije naoružanja, i to je značajan korak.

SAM PROTIV SVIH: Poslednje veliko iskušenje Baraka Obame jeste Gvantanamo. Zatvaranje kazamata na Kubi bilo je jedno od njegovih glavnih obećanja. Protiv njega su republikanci, pa i demokrate na Kapitolu, a ispostavilo se i gotovo svi njegovi ministri odbrane. Obamin argument je da je kaznionica na Kubi –  gde mnogi zarobljenici godinama čame a da nisu videli sudiju ni čuli za šta su optuženi – rasadnik budućih terorista. Bušovo mučilište za osumnjičene za terorizam pogazilo je sve američke vrednosti i izmetnulo se u izgovor islamista za krvave pirove.

Iako konzervativna zakonodavna većina tvrdi da su zatočenici isuviše opasni da bi bili poslati u SAD

ili kućama, Obama mora da u ovoj godini pronađe način da zatvori Gitmo. One koji su oslobođeni krivice treba da pusti, a osuđenike i one koji su pod sudskom istragom treba da prebaci u američke zatvore i sudi im po pravnom sistemu SAD. Republikanci će ga saplitati, kao što već i jesu kada su doneli budžet u kojem za ovu godinu nije predviđen trošak za transfere. Predsednik je naložio saradnicima da ipak pronađu način i sredstva za prebacivanje hapšenika, dok je njegov šef kabineta pre nekoliko dana obećao da će „Obama zatvoriti Gvantanamo pre nego što ode s vlasti”, sa kongresmenima ili bez njih.

Ako ne Obama, ko onda? Da neće možda republikanski kandidat Marko Rubio, koji je u četvrtak uveče izjavio da će, ako pobedi, ponovo početi da šalje osumnjičene na Kubu? „Ako ikog uhvatimo živog, dobiće kartu za Gvantamo u jednom smeru”, obeća senator.

Obama mora da deluje jer je opstanak Gitma prioritet mnogih konzervativnih kandidata, dok njegovo ukidanje nije prioritet demokratskih, a krajnje je vreme da Amerika skine tu ljagu sa svog imena.