Filozof s pištoljima

Jedna anegdota kaže da naslednik Vladimira Putina ima u ovom trenutku oko 50 godina, svoj nalog na „Tviteru”, zauzima visoku poziciju u vladi... I zove se Dmitrij. Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin jedan je od dvojice koji odgovaraju ovom opisu. Za razliku od Dmitrija Medvedeva, koji voli da škljoca fotoaparatom i „ajfonom”, Rogozin se bolje oseća kad mu je pri ruci „kalašnjikov” i nekoliko sanduka municije. Ili bar maketa S-300.

Medvedev ga 2011. imenuje za zamenika premijera zaduženog za vojnu industriju i snabdevanje, nacionalnu odbranu, mobilizacijsku obuku, morsku politiku; atomsku i raketno-kosmičku, avionsku i radioelektronsku industriju i brodogradnju; kontrolu izvoza, vojnotehničku saradnju, civilnu zaštitu, pograničnu politiku i Arktik; izgradnju kosmodroma „Vostočni” i Pridnjestrovlje. Odgovara i za rad sa saveznicima izvan bivšeg SSSR: Srbijom, Sirijom, Kinom, Indijom, Iranom, Irakom, Kubom i Venecuelom.

Zaljubljenik je u oružje, posebno pištolje. Otac, general-major Oleg Rogozin, bio je načelnik uprave za nove oružane sisteme Ministarstva odbrane SSSR, a čukundeda, general-major Nikolaj Mitkevič-Žoltok – načelnik moskovske policije do 1915, a zatim jedan od lidera belog pokreta. Izbegao je u Jugoslaviju, gde je i sahranjen. Supruga Tatjana ćerka je pukovnika Genadija Serebrjakova, obaveštajca KGB koji se bavio Amerikom.

Pohađao je osnovnu školu na francuskom jeziku. S najvišim ocenama diplomirao međunarodnu žurnalistiku na „Lomonosovu”, ovladavši engleskim, italijanskim, češkim, španskim, a potom i ukrajinskim jezikom. Doktor je filozofije i prvi u istoriji fakulteta koji je istovremeno odbranio dva diplomska rada, a 1988. s najvišim ocenama okončao je i Ekonomski fakultet Univerziteta marksizma-lenjinizma pri Moskovskom gradskom komitetu KPSS.

Bio je na vodećim funkcijama partijskih omladinskih institucija, zadužen za južnu Evropu, SAD i Kanadu. Od 1990. je predsednik Asocijacije mladih političkih lidera SSSR. Šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev 1990. nudi da mu bude zamenik, ali Rogozin odbija. U avgustovskom puču 1991. komanduje dobrovoljcima Borisa Jeljcina, ali 1998. ulazi u komisiju za njegov impičment.

Početkom 1992. kao dobrovoljac ratuje u Pridnjestrovlju i upoznaje generala Aleksandra Lebeda, s kojim 1993. formira partiju Kongres ruskih opština (KRO). U parlament ulazi 1997, a 1999. postaje predsednik Komiteta za međunarodne odnose Dume. Od 2008. do 2011. Rogozin je bio ambasador Rusije pri NATO.

Kao lider KRO obilazio je početkom devedesetih sunarodnike u zemljama Baltika, ZND i Balkana, gde je u to vreme ratovalo dosta ruskih dobrovoljaca. Kaže da iz tog vremena poznaje „sve jeftine hotele u Beogradu”, ali i da se nikad se razdvaja od šapke Ratka Mladića, koju mu je general poklonio na Palama 1995. godine.