Svi protiv Angele Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi da popusti. Uprkos tome što je suočena s najvećom krizom otkad je pre 11 godina preuzela kormilo vlasti – visokotiražni „Bild” se, na primer, preko cele naslovne strane pita da li je Angela Merkel sposobna za posao kancelara – predsednica vlade u Berlinu najavljuje da će istrajati u svojoj politici, koja je izložena sve oštrijim kritikama – i u Nemačkoj i u Evropi.

U ovom trenutku Angelu Merkel najviše napadaju zbog njene politike prema migrantima. Prošle godine u Nemačku je pristiglo gotovo 1,1 milion migranata, a prognoze govore da bi ove godine njihov broj opet mogao da premaši granicu od jednog miliona. Trenutno, uprkos hladnom vremenu, u Nemačku dnevno stiže oko tri hiljade izbeglica, a ovaj broj će, s krajem zime, sigurno biti osetno veći.

Politika otvorenih vrata prema migrantima, koju je zagovarala i sprovodila Angela Merkel, danas je na udaru žestokih kritika. Protiv kancelarke su: nemački političari, veliki deo medija, evropski državnici... Ono što kancelarku najviše boli nesumnjivo je činjenica da je polako napuštaju i najverniji politički saradnici i koalicioni partneri.

Jedan takav „udarac” dobila je od dugogodišnjeg najvernijeg saradnika, ministra finansija i sive eminencije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Volfganga Šojblea. Čovek koji poslednjih godina uspešno brine o nemačkim finansijama izašao je u javnost s predlogom da se u Nemačkoj uvede solidarni namet na gorivo za automobile. Ovako prikupljen novac bi, kako je objasnio Šojble, bio korišćen za rešavanje izbegličke krize.

Šojbleov predlog dočekan je u Nemačkoj na nož, pa je hitno morala da interveniše njegov CDU. Šojbleov predlog je pokopan jer je nedopustivo da se na bilo koji način podgreva ionako zapaljiva situacija s migrantima.

„Kancelarka je primila k znanju sve kritike upućene na račun njene politike prema azilantima”, izjavio je vladin predstavnik za štampu Štefen Zajbert. „Na ovonedeljnom sastanku s najvišim predstavnicima Hrišćansko-socijalne unije (CSU) kancelarka će predstaviti agendu nacionalnih i evropskih zadataka za rešavanje migrantske krize.”

A osnovni cilj je da se tokom 2016. osetno smanji priliv migranata.

O tome jasno govori i vicekancelar i ministar inostranih poslova iz redova SPD – koalicionog partnera u vladi Angele Merkel – Zigmar Gabrijel.

„Moramo da smanjimo priliv izbeglica jer inače nećemo uspeti da pridošlice integrišemo u nemačko društvo”, izjavio je u intervjuu državnoj televiziji ARD nemački vicekancelar. „U tom smislu moramo da bolje osiguramo spoljne granice EU.”

Drugi čovek SPD Ralf Šteger kritikuje Merkelovu zbog popustljivosti.

„Navodno najmoćnija žena na planeti stoji po strani i samo posmatra šta radi CDU”, kaže Šteger, „a CSU ispaljuje zapaljive parole poput nemačke ekstremne desnice.”

Od SPD-a neuporedivo oštriji stav prema kancelarki imaju demohrišćani iz Bavarske. Tamošnji šef pokrajinske vlade i lider CSU Horst Zehofer je u intervjuu nedeljniku „Špigl” postavio kancelarki ultimatum da „u naredne dve nedelje zavede red na nemačkim granicama”. U protivnom, Bavarci prete da će Merkelovu tužiti nemačkom ustavnom sudu.

Ozbiljni nemački analitičari argumentovano dokazuju da je kriza veoma ozbiljno uzdrmala temelje vlasti do juče cenjene i omiljene nemačke kancelarke. Na unutrašnjem planu Angelu Merkel napadaju sa svih strana – njeni demohrišćani, leđa joj polako okreće i SPD, opozicija je odavno nezadovoljna njenom politikom, ekstremna desnica otvoreno joj preti.

Ni u Evropi nemačkoj kancelarki ne cvetaju ruže. EU nema zajedničko rešenje za problem migranata, istočnoevropske članice otvoreno se bune protiv rešenja (kvota) koje pokušava da nametne Brisel, neke države su uvele kontrolu svojih granica, Šengenski sporazum je ugrožen, a time, kako upozoravaju iz Brisela, i evro.

O dometima i rezultatima politike prema migrantima Angele Merkel još će se mnogo govoriti, ali za nju će veoma brzo doći trenutak istine. Sredinom marta održavaju se izbori u tri nemačke pokrajine: Baden-Virtembergu, Rajnland-Pfalcu i Saksonija-Anhaltu. Za kancelarku i njene demohrišćane od izuzetne su važnosti izbori u pre dve – zapadnonemačke – pokrajine, gde Hrišćansko-demokratska unija želi da se vrati na vlast.

Ukoliko se to, međutim, ne dogodi, bio bi to nedvosmislen dokaz da je azilantska politika Angele Merkel doživela fijasko.