Evropi preti prolećni talas izbeglica

Najnovija kretanja izbeglica – koje i pored nepovoljnih vremenskih uslova u velikom broju preko Turske stižu na Balkan – potvrđuju da će se kriza još više zaoštriti na proleće, pogotovo što borbe na Bliskom istoku ne jenjavaju. Prema najnovijim podacima Crvenog polumeseca, skoro 3.000 migranata svakodnevno pokušava da se preko Egeja i Grčke domogne zapadne Evrope. Strahuje se da bi taj broj na proleće mogao da se utrostruči ukoliko se u međuvremenu ne prekinu sukobi u Siriji i Iraku.

„Mi činimo sve što možemo, ali ne možemo Tursku da pretvorimo u ogromni zatvor na otvorenom. Poručujemo našim prijateljima u Briselu: vi ne možete dovoditi u pitanje iskrenost Ankare”, izjavio je zamenik premijera Turske Mehmet Šišmek. Bio je to u stvari odgovor na kritike potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa: „Prvi rezultati (saradnje sa Turskom) ohrabruju, ali još uvek nismo zadovoljni”, rekao je funkcioner EU.

Mnoge stvari bi mogle da budu jasnije krajem ove sedmice, kada se u Berlinu prvi put sastaje visoki savet za saradnju Nemačke i Turske. Pored kancelarke Angele Merkel i premijera Ahmeta Davutoglua za istim stolom će se naći ministri odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova, kao i funkcioneri za ekonomski razvoj i saradnju dve zemlje.

Na tom sastanku, kako se najavljuje, na stolu će biti dva pitanja: rešavanje izbegličke krize koja je ozbiljno uzdrmala fotelju godinama nedodirljive kancelarke Merkel, jer se zbog prijema milion izbeglica našla na udaru kritika opozicije. Razgovaraće se i o zajedničkoj borbi protiv terorizma, posle prošlonedeljnog bombaškog napada u centru Istanbula u kome je poginulo deset nemačkih turista, dok je 16 ranjeno.

Posle izbijanja sukoba u Siriji i Iraku, Turska se našla na udaru izbeglica koje stižu i iz Avganistana i Pakistana, istina u manjem broju. Na njenoj teritoriji privremeni smeštaj je našlo više od dva miliona beskućnika, od kojih većina sanja o „boljem životu” u zapadnoj Evropi, pre svega u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj. To je vladu u Ankari dosad koštalo, kako se zvanično tvrdi, više od osam milijardi dolara.

EU i Ankara su krajem novembra postigle načelan dogovor o rešavanju migrantske krize, ali je on zasad očigledno uglavnom ostao mrtvo slovo na papiru. Turska bi trebalo od unije da dobije tri milijarde evra, kako bi stvorila, kakve-takve uslove, da udomi migrante na svojoj teritoriji. Te pare bi trebalo da se troše za otvaranje radnih mesta, zdravstvenu zaštitu i školovanje dece migranata, ili za njihovo vraćanje tamo odakle su došli ako se za to stvore preduslovi. U isto vreme unija bi trebalo da primi određeni broj izbeglica, čemu se otvoreno protive pojedine zemlje koje već uvode kontrolu na svojim granicama: Austrija, Švedska, Danska, Francuska, Malta. Mađarska se ranije ogradila žicom.

Turska od Brisela traži i da se zauzvrat ubrza proces vizne liberalizacije za njene državljane, kao i otvaranje pregovora o pet poglavlja za ulazak u EU. Na te zahteve se u pojedinim evropskim prestonicama gleda s velikim podozrenjem, pogotovo što se tvrdi da Ankara još nije u stanju da uhvati korak sa unijom kada je reč o poštovanju ljudskih prava i sloboda građana.

Ankara je na mukama: više naprosto ne zna šta će da radi sa izbeglicama koje su bukvalno preplavile zemlju. U jednom izveštaju Amnesti internešenel tvrdi da je ona u poslednje vreme počela da progoni beskućnike i da ih prisilno vraća u Siriju i Irak. U Ankari to demantuju.

U Turskoj kritikuju međunarodnu zajednicu zato što je dosad zatvarala oči pred problemima izbeglica. Ujedinjene nacije i EU moraju da se odlučno angažuju u rešavanju krize u Siriji, Iraku i na severu Afrike koja je izazvala sadašnji talas izbeglica kakav se ne pamti u godinama posle Drugog svetskog rata. Turska očekuje da deo tog problema podeli sa drugim zemljama, u protivnom ona bi mogla da se pretvori u veliki izbeglički logor, pogotovo ukoliko se produbi kriza na Bliskom istoku.

„Ukoliko vi ne raširite ruke prema izbeglicama, ili ukoliko ne unapredite saradnju da Ankarom, ti ljudi će pre ili kasnije doći u vaše zemlje”, bez diplomatskog uvijanja upozorava ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.