Tropsko voće papreno – kilogram do 2.300 dinara

U Beograd je stigla marakuja, voćka strasti poreklom iz Južne Amerike. Cena kilograma „prava sitnica” – oko 2.300 dinara. Tamarilo je doputovao iz Perua, pitaja iz Venecuele, a azijska trešnja liči iz Azije. Kilogram ovih ukusnih plodova staje oko 2.200 dinara. Tu su i zvezdasta karambola, tajlandski grejpfrut zvani pomelo, indijanske banane asimina, jabuka kaki iz Japana, brazilski mango, izraelski avokado, guava, ananas sa Kostarike...

Do pre nekoliko godina tropsko voće zanimljivog izgleda bilo je samo privilegija potrošača iz egzotičnih zemalja, a onda se odomaćilo i kod nas. Veliki trgovinski lanci u prestonici relativno su dobro snabdeveni nesvakidašnjim sortama, a i na pojedinim, doduše, malobrojnim pijačnim tezgama kupci mogu da pronađu voćke koje rastu u dalekim zemljama, a uzgajaju se kod nas. Tek poneki pijačni trgovac odluči da tezge obogati tropskim „blagom” jer je uveren da prodaja neće uroditi plodom, prvenstveno zbog visoke cene proizvoda. U hipermarketima ipak ima mesta i za ovakve plodove, iako im je cena uglavnom paprena. Pokraj svakog neobičnog voća je i kratko objašnjenje o njegovom ukusu, mestu porekla i načinu konzumiranja.

– Građani sve više kupuju voće i povrće u našim objektima, zbog dobre ponude, velikog izbora, visokog kvaliteta, pristupačnih cena. Vodimo računa i o onim potrošačima koji žele da kupe određenu robu i van sezone, kad kod nas ne uspeva. Tada nam voće i povrće u kratkom roku dolazi iz najudaljenijih krajeva sveta, iz Maroka, Tunisa, Perua, Izraela, Brazila, Španije, sa Mauricijusa i drugih područja na kojima u ovom trenutku uspeva – objašnjavaju u „Delezu Srbija” i uveravaju da svaki proizvod, pa i voće koje stiže sa drugog kraja sveta, ima svoje kupce.

– Različiti su razlozi za kupovinu. Neki su navikli, ali ima i kupaca koji žele i vole da probaju nešto novo.  I veliki broj hotela i restorana kupuje to voće i povrće – dodaju u „Delezu”.

Nesvakidašnji rajski plodovi u Srbiju stižu i iz velikih tržnica Italije, Španije i Turske. Tamo se, ističu u kompaniji „Univereksport”, nalaze specijalizovane mreže za prosleđivanje ovakvog voća po tržištu Evrope.

– Za razliku od pre nekoliko godina, u našoj ponudi se danas svakodnevno mogu naći pomelo, limeta, liči, kumkvat, mango, avokado... Beležimo značajan rast prodaje ovakvog voća jer mu se potrošači koji vode računa o svojoj ishrani sve više okreću – objašnjavaju u „Univereksportu”.

Nutricionisti smatraju da bi građani trebalo da konzumiraju voće i povrće sa podneblja na kojem žive, bez obzira na to što su i tropske vrste bogate vitaminima i mineralima.

– Voće i povrće su nezamenljivi u svakodnevnoj ishrani upravo zbog raznih fitonutrijenata i antioksidanasa koji mogu da spreče nastanak ranih oboljenja. Potrošači koji nisu ranije bili u prilici da probaju tropsko voće ne bi ni trebalo da kombinuju više vrsta odjednom. Najbolje bi bilo da ga uzmu u manjim količinama, uz praćenje reakcije organizma, da bi izbegli pojavu alergije ili negativne reakcije – objašnjava Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”, podsećajući na najnovija istraživanja koja pokazuju da voće treba da se jede u poslepodnevnim časovima jer tada organizam najbolje iskorišćava šećere iz voća.

--------------------------------------------------------------------------------

Maksi” i „Tempo” doniraju oko 40 tona hrane mesečno

Cena tropskog voća na tržištu Srbije je viša zbog ekskluzivnosti nabavke, transporta i ograničenih količina. Šta se onda događa sa robom koja se ne proda?

– U našim prodavnicama nudimo isključivo prvu klasu voća i povrća. Zbog toga je i došlo i do povećanja otpisa hrane koja je kvalitetna i jestiva. Kao najveći maloprodavac u zemlji osećali smo potrebu da obezbedimo hranu i za one koji nemaju. Tako su „Maksi” i „Tempo” osmislili program donacije viškova hrane kojim se svakog dana obezbeđuje voće i povrće za ishranu 1.800 najsiromašnijih građana Srbije. Zahvaljujući saradnji sa nevladinom organizacijom „Banke hrane” u programu „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju”, „Maksi” i „Tempo” mesečno doniraju oko 40 tona hrane – objašnjavaju u „Delezu”.

--------------------------------------------------------------------------------

U Srbiji gaji kinesku urmu i kamčatsku loniceru

„Sve što je neobično mora da bude skupo, ali pošto su mnogi egzotični plodovi i blagotvorni, cena katkad nije presudna. Na tržištu Beograda sada može da se nađe voće koje uspeva i u Srbiji. Među njima su kineska urma koja može da izdrži i do minus 30 i kamčatska lonicera koja uspeva i na ispod 40 stepeni –  objašnjava biolog Mile Stojilović, koji u rasadniku „Vrt zdravlja” kod Petrovca na Mlavi više od dve decenije gaji sadnice retkog voća, seme neobičnog povrća, lekovite i začinske biljke. U svojoj botaničkoj bašti ima više od hiljadu vrsta biljaka iz svih krajeva sveta i nekoliko stotina vrsta i sorti retkog voća. Ima mesta i za staro, zaboravljeno voće poput trnjina, drena, oskoruše čiji plod podseća na divlju krušku, zatim za vinogradarsku breskvu i šipak kao plod divlje ruže.