Junker za vanredni samit EU o izbeglicama

Prema izveštajima agencija

Beč, Rejkjavik, Budimpešta – Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zatražio je održavanje vanrednog samita predsednika vlada članica Evropske unije na temu izbegličke krize. Junker je u obraćanju novinarima u Beču rekao da je takav sastanak potreban zato što je već određeno da će centralna tema samita zakazanog za februar biti pitanje ostanka Velike Britanije u EU, prenela je agencija AP. „Prilično sam zabrinut da nećemo imati dovoljno vremena da se na odgovarajući način pozabavimo problemom izbegličke krize”, istakao je Junker i naveo da će zbog toga zatražiti vanredni samit.

Austrija je odlučila da uvede ograničenje za prihvat izbeglica, saopšteno je nakon sednice austrijske vlade. Dogovoreno je da Austrija u tekućoj godini primi samo 37.500 podnosilaca molbi za dobijanje azila, a do 2019. maksimalno ukupno 127.500.

Austrijski kancelar Verner Fajman i vicekancelar Rajnhold Miterlener saopštili su odluku sednice, ali nisu želeli da kažu šta će se desiti kada se gornja granica za prihvat azilanata bude dostigla.

Fajman je kazao da se radi o „hitnoj meri” i „planu B”, koji treba da „prodrma” EU. „Mi u Austriji ne možemo primiti sve izbeglice”, podvukao je on na konferenciji za štampu.

Miterlener je rekao da je aktuelni razvoj dramatičan i da veliki broj izbeglica preopterećuje sistem Austrije. Zbog toga, kako je objasnio, u upravljanju granicama biće posebna pažnja posvećena kontrolama i registraciji, kako bi se pripremili za mogućnost vraćanja ljudi sa granica.

Prema dogovoru, ograničenje za prihvat izbeglica u ovoj godini iznosi 37.500, iduće godine 35.000, a 2018. je 30.000, te do 30. juna 2019. samo još 25.000 izbeglica.

Ukupno 127.500, koliko je planirano da se primi do kraja juna 2019. godine, čini 1,5 odsto stanovništva Austrije.

Tokom prošle godine u Austriji je podneto 90.000 molbi za dobijanje azila, a za ovu godinu je bilo prognozirano da bi taj broj mogao porasti i do 120.000.

Island je prekjuče poželeo dobrodošlicu prvim sirijskim izbeglicama koje su stigle u tu zemlju, zamenivši izbeglički kamp Crvenog krsta u Libanu za hladnu klimu severa Evrope. Grupu od šest sirijskih porodica je na aerodromu u Rejkjaviku dočekao ni manje ni više nego premijer Islanda Sigmundur Gunlaugson, čija je pres-služba saopštila da je on izrazio želju da se pridošlice uskoro na Islandu osećaju kao kod svoje kuće, prenela je agencija AFP.

Grupa od 35 izbeglica će živeti u tri opštine, Akurejri na severu, kao i Kopavoguru i Hafnarfjorduru u blizini prestonice Rejkjavika. „Hvala ti Islande. Ovo je divna zemlja”, rekao je jedan Sirijac, a objavio lokalni dnevni list Morgunbladid. „Biće preduzeti napori da se pomogne izbeglicama da izgrade novi život na Islandu i da se prilagode ovdašnjim uslovima, kako bi mogli aktivno da učestvuju u islandskom društvu”, navodi se u saopštenju vlade u Rejkjaviku.

Očekuje se da će na Island uskoro stići još četiri sirijske izbegličke porodice, dok su neke odbile da se presele u tu evropsku zemlju, više od 5.000 kilometara udaljenu od Sirije.

Mađarska je spremna da podigne ogradu na granici sa Rumunijom već „narednog dana” ukoliko migranti promene pravac kretanja, umesto da odlaze preko Hrvatske, izjavio je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto.

U intervjuu za Rojters, Sijarto je rekao da su južne granice Evrope i dalje širom otvorene za stalni priliv stotina hiljada migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike, što je dovelo u sumnju budućnost šengenskog sistema, otvorenih unutrašnjih granica unutar Evropske unije.

On je kazao da bi bilo potrebno na desetine hiljada policajaca i vojnika u sastavu zajedničkih evropskih snaga da zaustave priliv migranata na dugoj morskoj granici Grčke. „Da nije tragično, nasmejao bih se kada čujem evropske zvaničnike kako pričaju da bi stotine pripadnika Fronteksa bili rešenje – to nije slučaj”, istakao je Sijarto. „Ukoliko Grčka nije spremna da preuzme ulogu u ovom rešenju, onda mi moramo da razgovaramo sa Bugarima i Makedoncima”, poručio je šef mađarske diplomatije.

Sijarto je naglasio da je Mađarska obavila pripreme da ograda na njenoj granici sa Rumunijom bude brzo podignuta ukoliko to bude bilo potrebno. „Ukoliko treba da podignemo ogradu ovde, mi smo spremni već sutra”, naveo je on.

Austrija je u petak saopštila da će zabraniti ulaz migrantima koji iz te države planiraju da odu u Nemačku, što je podstaklo Sloveniju na sličan potez, kako bi izbegla da postane usko grlo za izbeglice.

Rumunija bi zbog ovoga mogla da postane popularna ruta, odakle bi migranti verovatno pokušali da uđu u Mađarsku na svom putu ka zapadnoj Evropi, navela je britanska agencija. „Vrlo je moguće da će južna granica Šengenske zone biti izjednačena sa severnom granicom Grčke (sa Bugarskom i Makedonijom)”, dodao je Sijarto.

Sličan stav izneo je u utorak i češki premijer Bohuslav Sobotka, koji je rekao da EU treba ima spreman „rezervni” sistem kontrole granica u slučaju da migracija ne bude mogla da se kontroliše u Turskoj ili Grčkoj.