Šta će premijer doneti iz Davosa

Srbija je mala i otvorena ekonomija u jugoistočnoj Evropi. U pogledu veličine i po broju stanovnika, mi smo usred Evrope. Kada je reč o nivou razvoja znatno smo ispod evropskog proseka, ali smo u odnosu na faktore rasta blizu vrha. To sugeriše da je razvojni potencijal Srbije veliki.

Ovim rečima premijer Aleksandar Vučić počeo je svoj autorski tekst „Ekonomska budućnost Srbije” koji je objavljen na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. Predsednik vlade, koji će na Forumu u Davosu boraviti do 22. januara, sinoć je bio učesnik na panelu „Od migracija do integracija”.

– Strukturne reforme koje sprovodimo biće ključne za pokretanje tih potencijala. Ako u tome uspemo, a prvi rezultati pokazuju da mi to možemo, očekuje se da Srbija postane ekonomski tigar jugoistočne Evrope, napisao je premijer u svom autorskom tekstu.

Predsednik vlade podseća da je model privrednog rasta do izbijanja svetske ekonomske krize u Srbiji bio zasnovan na uvozu i potrošnji i da je zbog toga naša zemlja 2008. dočekala sa velikim neravnotežama:  u državnoj kasi i u platnom bilansu, sa visokom inflacijom i nezaposlenošću.

– Da bismo preokrenuli trendove i obezbedili dinamične i stabilne stope rasta, koje bi bile bazirane na rastu investicija i izvoza, bilo je neophodno da se primeni program ekonomskih reformi koje se sastoje od makroekonomske stabilizacije i uklanjanja barijera za poslovanje, napisao je premijer i najavio da je cilj da dostignu stope rasta od četiri do pet odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i povećanje rashoda za kapitalne investicije na tri odsto BDP-a.

Ovo je drugi Svetski ekonomski forum u Davosu na kome učestvuje premijer Aleksandar Vučić, ali je osmi na kome predstavnici svetske privredne elite pokušavaju da nađu rešenje za globalnu krizu. Ove godine situacija je još složenija. Osim migrantske krize i straha od terorizma, prvu polovinu januara obeležila je serija loših ekonomskih vesti. Pred otvaranje Davosa, Međunarodni monetarni fond smanjio je procenu globalnog privrednog rasta. To je, inače, treća korekcija naniže za godinu dana. Kineska privreda usporava, cene nafte su u padu, berzanski indeksi takođe.

Samo dan pre nego što je otputovao u Davos, premijer Vučić, čini se, nije bio previše zabrinut zbog sumornih globalnih prognoza. Na pitanje novinara o eventualnoj novoj svetskoj krizi odgovorio je da je Srbija na vreme reagovala i da joj ne slede teške, već možda samo neke nepopularne mere. „Francuska uvodi vanredne ekonomske mere. Medvedev najavljuje dodatno smanjenje plata i rashoda, a kad smo mi preduzimali teške mere, svi su nam se smejali”, rekao je Vučić.

Upitan da li će se negativni trendovi u svetskoj ekonomiji odraziti na Srbiju, Vučić je rekao da se svetski tokovi odražavaju i na našu zemlju, ali da smo se „dobro spremili”.

Možda će premijer po povratku iz Davosa imati drugačije poglede na probleme u globalnoj ekonomiji i naložiti ministru finansija Dušanu Vujoviću da osmisli preventivni paket antikriznih mera koje će sprečiti eventualno prelivanje globalne krize na Srbiju.

Inače, na panelu „Od migracija do integracija”, zajedno sa srpskim premijerom sinoć su govorili i vicekancelar Nemačke Sigmar Gabriel i švedski premijer Stefan Leven sa kojim će premijer imati i bilateralni sastanak. Najavljeno je i premijerovo učešće na još nekoliko skupova svetskih ekonomskih lidera. To su susreti zatvorenog tipa koji obuhvataju ekskluzivnu grupu šefova država i javnih ličnosti iz sveta biznisa, nauke i međunarodnih odnosa.

Iako za mnoge neočekivano, tema ovogodišnjeg Foruma je „Četvrta industrijska revolucija”. To je, inače i naslov knjige Klausa Švaba, osnivača Svetskog ekonomskog foruma. Otvarajući ovaj događaj, kome prisustvuje 2.500 učesnika i predstavnika iz 40 država, Švab je poručio učesnicima da za njih ima tri želje. Prva je da, pre nego što se vrate kući, u Davosu steknu mnogo prijatelja, da iz njega odu sa konkretnim idejama i da na kraju – budu ubeđeni da je svetska ekonomija malo globalno selo čija budućnost zavisi od dijaloga i međusobne saradnje.

Za razliku od prošle godine kada je kriza javnog duga u Evropi bila jedna od važnih tema, ove godine je migrantska kriza tu problematiku gurnula nešto niže u Davosovoj agendi. To konstatuje i britanski „Gardijan”. Ali, ipak, verbalni klinč očekuje se između grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea kada se bude raspravljalo o budućnosti Evrope.

Jedna od tema na Forumu biće i medicina, a očekuje se da američki potpredsednik Džozef Bajden govori o lečenju raka.

--------------------------------------------------------------------------

Bogati Davos dočekali još bogatiji

Britanska humanitarna organizacija „Oksfam” je uoči otvaranja Foruma objavila podatak da 62 najbogatije osobe na svetu poseduju bogatstvo jednako polovini globalne populacije, odnosno 3,5 milijardi ljudi.

Bogatstvo najimućnije 62 osobe povećano je za 44 odsto od 2010. godine, a imovina najsiromašnijih 3,5 milijardi ljudi opala je za 41 odsto, navodi se u izveštaju objavljenom nekoliko dana uoči Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Kako je navedeno, gotovo polovina najbogatijih poreklom je iz SAD, 17 iz Evrope, a pojedini su, između ostalog, iz Kine, Brazila, Meksika, Japana i Saudijske Arabije.

Direktorka organizacije „Oksfam” Vini Bjanima izjavila je da „ne možemo više da dopuštamo da stotine miliona ljudi gladuje dok resursi kojima bi moglo da im se pomogne koriste oni koji su na vrhu”.

Temom nejednakosti uoči Foruma bavio se i nobelovac Pol Krugman. U svojoj redovnoj kolumni u „Njujork tajmsu” rekao je da je sada veliko pitanje kako urediti redistribuciju bogatstva od onih koji imaju ka onima koji nemaju, a da to ne ugrozi ekonomski rast.