Revizija EU

Izbeglička kriza svakim danom uzima svoj politički obol od EU tako što nagriza njene vrednosti, pravnu tekovinu i njeno funkcionisanje. Faktor iznenađenja sa otpočinjanjem krize, nedostatak mehanizama i organizacije u suprotstavljanju na nivou EU, učinili su svoje. To je potvrđeno povodom događaja u Kelnu prvog dana ove 2016. godine. Ubrzo se pokazalo da je sličnih napada kao u Kelnu na lepši pol od strane izbeglica bilo i na drugim mestima u Nemačkoj i EU, što je pokrenulo lavinu koja je političkoj kampanji u EU protiv izbeglica dodala nove argumente.

Švedska i Danska ne moraju više da uveravaju u osnovanost odluke o pojačanoj kontroli i zatvaranju granica za izbegličke strukture. Stavovi u prilog revizije Šengena dobijaju na snazi, u čemu sada prednjači Austrija konkretnim predlozima. Članice Višegradske grupe postaju još odlučnije u stavu da uopšte ne primaju izbeglice, a postavljanje Mađarske kada zastupa stav o predominantnosti nacionalnog interesa u konkretnom slučaju u odnosu na zahteve EU, više nije jeres. Dodatni argument predstavljaju restriktivne mere u domenu kretanja i boravka stranaca i prijema i tretmana izbeglica koje počinju da primenjuju nečlanice EU Norveška i Švajcarska.

Zbog značaja ovih država i karaktera njihovih sistema koji se uklapaju u vrednosti i norme EU, njihove mere i stavovi predstavljaju dodatni politički pritisak na EU i doprinos zastupnicima teze o potrebi preispitivanja osnovnih postulata i normi EU u materiji stranaca, slobode kretanja, azila. Sve se ovo događa u situaciji dok izbeglice i u zimskim uslovima neprekidno pristižu po istom osnovu – bežanjem od surovog rata i razaranja iz prostora gde to traje nesmanjenom žestinom i sa neizvesnim ishodom, što ide u prilog prognozama da će se izbeglički egzodus i u ovoj godini nastaviti. Uostalom, još najmanje milion izbeglica na Bliskom istoku i u Turskoj čeka lepše vreme za pokret prema istim destinacijama i željenim ciljevima u Evropi.

Posebnu političku težinu predstavlja činjenica da je kancelarka Merkel sve usamljenija, kako u EU, tako i u samoj Nemačkoj, u svojoj politici razumevanja stanja, želja i potreba izbeglica. Tim povodom prognoze o njenoj neizvesnoj političkoj budućnosti, koje zastupaju i neki uticajni angloamerički mediji, sve više dobijaju na tempu i političkom sadržaju. Njeni argumenti za politiku prihvata izbeglica i potrebu solidarnosti na nivou EU, koja se bazira na vrednostima EU i ljudskim pravima, polako gube težinu i širi oslonac u članicama i strukturama EU. Tome indirektno, ali politički relevantno, pomaže i ponašanje turskog predsednika Erdogana, koji „razumevanje” EU za njegovu politiku, koje je u prvom redu obezbedila upravo kancelarka Merkel radi zaustavljanja izbegličkog talasa prema EU i Nemačkoj, to koristi za oštar obračun s Kurdima i političkom i intelektualnom opozicijom, na način koji dovodi u pitanje osnovne demokratske standarde, vrednosti i pravne norme.

Britanski premijer Kameron, u isto vreme, započeo je svoj pohod kroz EU s ciljem da testira raspoloženje za svoje predloge za institucionalne reforme u EU. Direktna podrška koju je dobio u Mađarskoj za reafirmaciju nacionalnog u odnosu na kolektivitet EU, svakako ne ide u prilog zastupnicima jačanja komunitarnih normi i principa na institucionalnom planu na čijem su čelu upravo kancelarka Merkel i predsednik EK Junker. Tvrdi stavovi nove poljske desne vlade oko izbeglica, medija (protivi se arbitriranju EU oko novog zakona o medijima), zaštite nacionalnih interesa, kao i već navedene preduzete mere i stavovi Danske, Švedske i Austrije oko izbeglica i revizije postojeće pravne tekovine EU, britanskim zalaganjima samo idu u prilog.

Sve ovo pokazuje da će ova godina za EU imati presudan značaj. Jer, dinamika negativnih političkih trendova oko izbeglica, problemi u primeni pravne tekovine i funkcionisanju institucija EU, imperativ institucionalnih reformi, procesi s negativnim sekundarnim dejstvom (Katalonija, Grčka, porast ekstremnih političkih tendencija), zahtevaju brza i efikasna rešenja. Da li će ih biti i kakva će ona biti videćemo, ali je sigurno da će se na kraju ove godine potvrditi procene da nećemo imati istu EU kakvu smo imali do sada.