Srpskoj spremaju i promenu imena

Dan Republike i ove godine je proslavljen upravo 9. januara, kada je ona i rođena. Ali prevario se ko god je pomislio da je protektorat uvažio argumente Srpske i Srbije i da je time „problem datuma” trajno skinut sa dnevnog reda mnogobrojnih nesporazuma unutar BiH i BiH sa Srbijom. Naprotiv, sledi dalja revizija „Dejtona”...

Na stranu što su se već dan kasnije, 10. januara, u Sarajevu okupile lokalne NVO, poput VKBI i „Kruga 99”, i povodom praznika osule na Srpsku, Srbiju i Srbe i poimence na Vučića, „koji se lažno predstavlja u EU, a nastavlja Miloševićevu politiku prema BiH”.

Ozbiljniji problem je što Ustavni sud BiH, po kome je Srpska „dužna da termin obeležavanja Dana Republike usaglasi sa principom nacionalne ravnopravnosti”, svoju raniju odluku nije ni povukao ni preinačio. Odluka iz novembra prošle godine jedino do onomad nije bila objavljena, pa nije ni stupila na snagu. Formalno, zato što „izdvojena mišljenja nisu bila još autorizovana”, a stvarno – zato što je odluka bila izazvala buru negodovanja u Srpskoj, uz podršku zvanične Srbije.

Očigledno, protektorat je samo taktički bio odložio primenu odluke da bi je, evo, mesec i po kasnije, aktivirao „na hladno”: desetak dana nakon ovogodišnje proslave i skoro godinu pre sledeće. Ovim manevrom protektorat je pogodio srpski mentalitet i u RS već kažu: „Važno je da smo sada isterali svoje, a za dogodine ćemo već videti.”

U prvi mah se mislilo da je Ustavni sud ocenio da su nesrbi u Srpskoj diskriminisani jer se Dan Republike poklapa sa krsnom slavom Svetog Stefana. Sada se ispostavilo da je problem zapravo u tome što RS nije 1992. formirana uz saglasnost Muslimana i Hrvata. Srpska je, međutim, i nastala baš kao reakcija na takođe jednostranu odluku nesrba da protiv volje Srba proglase nezavisnu BiH. Ali, sud u Sarajevu radi poput onog u Hagu.

Naizgled, nevolja je u tome što je Ustavni sud BiH predviđen „Dejtonom” koga se Srpska grčevito drži u odbrani od bošnjačkih i „međunarodnih” pritisaka. Međutim, takođe po „Dejtonu”, protektorat je vremenski oročen na deset godina, a to se odnosi i na ono troje inostranih sudija koji još uvek sede u Ustavnom sudu BiH, iako je trebalo da odu još daleke 2005. Štaviše, upravo njihovi glasovi su i presudili da apelacija Izetbegovića mlađeg o „diskriminišućem datumu Dana RS” bude prihvaćena.

Ustavni sud BiH je postao alarmantan problem za Srpsku jer je upravo ta institucija preuzela funkciju nasilne integracije BiH sa koje se neformalno povukao visoki predstavnik. OHR se otimanjem nadležnosti, nametanjem zakona i smenama političara već toliko kompromitovao da Incko praktično danas samo statira u BiH. Istovremeno, kao udarna pesnica udružene bošnjačke i međunarodne zajednice, uzdigao se Ustavni sud BiH.

Umesto persone protektora, naoružanog diktatorskim bonskim ovlašćenjima iskočila je dejtonska institucija u čijoj senci odlučuje devet za javnost anonimnih sudija. I sve je „po pravu i zakonu, stručno i profesionalno”, ali uvek na račun suvereniteta RS, a u prilog jedinstvene BiH. I bez izuzetka je odlukom većine, koju čine troje inostranih sudija, udruženih sa dvoje bošnjačkih, naspram manjine od dvoje srpskih plus dvoje hrvatskih.

Ustavni sud BiH pokazao se efikasniji instrument za rušenje Srpske nego OHR. Visoki predstavnik je otimanje, nametanje i smenjivanje morao barem naknadno i pritiscima, pretnjama i ucenama da progura kroz parlament Srpske. To treća, nezavisna grana vlasti ne mora i nje se, zajedno sa onom trojicom svojih sudija, protektorat neće lako odreći. Sve je počelo kada je Karlos Vestendorp otkrio da od demokratske integracije BiH nema ništa.

Već je zaboravljen njegov uzaludni pokušaj da se ravnopravno dogovori zajednička zastava BiH. Traganje za simbolima i bojama koji bi istovremeno izražavali zajednički identitet sva tri naroda pokazalo se nemoguća misija. Propala je čak ideja da se površina platna naprosto podeli na tri polja i da svaki narod na svoje stavi ono što želi. Ono što su jedni izabrali iritiralo druge ili treće. Najzad, raspisan je i konkurs, a žiri je prihvatio rešenje koje nije imalo veze ni sa narodima, ni sa entitetima, ni sa BiH.

Od tada je metod konstrukcije zajedničkog BiH imenitelja sveden na negiranje svega što je srpsko, i to upravo preko Ustavnog suda BiH. Izmenjeni su grb, zastava i himna RS, sa imena gradova skinut je prefiks „srpsko” (Srbinje, Srpsko Sarajevo itd.). Bošnjačke komšije su tražile i, uz pomoć one trojice stranaca u Ustavnom sudu BiH, dobile zaštitu od svega što čini simbolički identitet Srpske i Srba. Naši „oslobodioci”, „civilizatori” i „prosvećeni pacifikatori” menjali su imena trgova, note himni, datume svetkovina i svega onoga što čini našu tradiciju, identitet, kontinuitet i memoriju.

Elem, ukoliko Srpska, povodom promene datuma Dana Republike, hitno ne raspiše i onaj drugi referendum o uklanjanju stranaca iz Ustavnog suda BiH, biće to, posle desetogodišnje pauze, početak novog ciklusa revizije „Dejtona”. Samo više ne u režiji ino-političara nego ino-pravnika. I, završiće se promenom imena Republike Srpske jer je, po već viđenoj logici, takođe diskrimišuća po nesrbe koji žive u njoj. Ustavni sud će je na Bakirovu novu apelaciju preimenovati u još jednu Federaciju BiH. A da bi se imenom razlikovala od već postojeće – zvaće se „Istočna FBiH”. Ko ne veruje gledaće!