Vučić zove Davos u Beograd

„Srbija će sačuvati stabilnost i imati veće stope rasta od predviđenih”, izjavio je premijer Aleksandar Vučić novinarima nakon što je tri dana na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu slušao upozoravajuće poruke svetske ekonomske elite.

Kineska ekonomija usporava; azijske, američke i evropske berze su u padu, cena nafte pala je ispod 30 dolara za barel, ruska rublja i kineski juan gube svoju vrednost, dok je oporavak evropske privrede, uprkos upumpavanju velike količine para, i dalje anemičan. Situaciju dodatno komplikuje migrantska kriza, opasnost od terorizma, kao i zaoštreni odnosi između velikih sila.

Srbija, sa druge strane, a prema tvrdnji premijera Vučića, eventualnu krizu dočekuje spremno, jer su neke teške mere preduzete na vreme.

– Međunarodni monetarni fond je za ovu godinu za Srbiju prognozirao stopu rasta od 1,75 odsto. Očekujem da ćemo ove godine imati rast od najmanje dva odsto. Dok za sledeću očekujemo rast od 2,5 do tri odsto. To je dinamičan rast – naglasio je premijer Vučić i dodao da je kada je o 2015. godini reč, bolje od MMF-a predvideo koliki će biti rast privredne aktivnosti u Srbiji.

Nakon sastanka sa državnim zvaničnicima i predstavnicima stranih kompanija, premijer je izjavio da je dobio mnogo pohvala za ekonomske i političke reforme. U agendi predsednika vlade našle su se mnogobrojne teme: od investicija, preko migrantske krize, unapređenja oblasti informacionih tehnologija, pa do obrazovanja. Premijer Srbije, koji je jedini lider iz regiona koji je dobio poziv da učestvuje na 46. Svetskom ekonomskom forumu, organizatore ovog događaja pozvao je da dođu u Beograd. Izvršnog direktora foruma Filipa Rezlera pozvao da u srpskoj prestonici organizuje regionalnu konferenciju na temu preduzetničkog duha, ali i migracija. U saopštenju Vlade Republike Srbije nije navedeno da li je Rezlerov odgovor bio potvrdan. Ono što je izvesno jeste da će osnivač foruma Klaus Švab, koji je zagovornik ideje o četvrtoj industrijskoj revoluciji, uskoro posetiti Beograd. Srbija još nije doživela ni treću, konstatovao je premijer Vučić sa žaljenjem. Ali je dodao da moramo da radimo i učimo od iskustva drugih.

Premijer se u Davosu sastao sa Kristin Lagard, direktorkom MMF-a, Džimom Kimom, predsednikom Svetske banke, Žan-Klodom Junkerom, predsednikom Evropske komisije, Federikom Mogerini, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku. Osim sa predstavnicima velikih kompanija (i Majkrosoft je bio među njima), razgovarao je sa Aleksisom Ciprasom, premijerom Grčke, Stefanom Lovenom, predsednikom švedske vlade, Sebastijanom Kurcom, ministrom spoljnih poslova Austrije. Jedna tema dominirala je na gotovo svim bilateralnim susretima. Reč je o migrantskoj krizi, koja za razliku od ekonomije, ipak zabrinjava premijera Vučića.

„Prvi put sam zabrinut za ono što će da se zbiva”, rekao je premijer podsetivši da dolazi proleće, a da u Davosu nije video dovoljno uverljiv i ubedljiv način rešavanja migrantske krize.

Svetski lideri, kada je reč o gorućem evropskom problemu nisu imali jedinstven stav. Dok su Volfgang Šojble, nemački ministar finansija i Aleksis Cipras, grčki premijer naglašavali, kako Evropa mora više da investira kako bi se pritisak na spoljnim granicama EU smanjio, Manuel Fals, premijer Francuske govorio je o pretnji od terorizma. „Juče je terorizam pogodio Pariz, sutra će nekog drugog”, rekao je Vals. Državni sekretar SAD Džon Keri izjavio je da će administracija američkog predsednika Baraka Obame tražiti veliko uvećanje finansijskih sredstava namenjenih podršci izbeglica širom sveta i izvršiti pritisak na najmanje deset novih zemalja da ponude programe za naseljavanje. SAD će, takođe, izvršiti pritisak na zemlje, koje trenutno prihvataju izbeglice, da udvostruče broj onih koje naseljavaju, a za milion povećaju i broj izbeglica u školama i onih kojima se legalno dozvoljava rad, dodao je on. Finska, čiji je budžet pet puta veći od srpskog, izdvaja jedan odsto – 500 miliona evra za 32.000 izbeglica.

„Srbija nema tu vrstu resursa, da u ovom trenutku može da primi 1.000, 2.000, do 5.000 izbeglica, ali ne i veći broj ljudi jer naša ekonomija to ne može da izdrži”, rekao je premijer Vučić.

Lideri su razgovarali i o zatvaranju granica, ali je bilo i upozorenja da bi to značilo i kraj Šengena, odnosno kraj slobodnog protoka ljudi, robe, novca, kapitala.

Zanimljiv je uticaj migranata na rast inflacije kako ga je video Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, koja mesečno upumpava 60 milijardi evra ne bi li stimulisala oporavak u Evropi. „Velike su šanse da će oporavak podržati povećana potrošnja vlada na priliv izbeglica”, zaključio je Dragi.