Sto grešaka i veliko srce

Od našeg izveštača

Melburn – Boris Beker je cupkao, Novak Đoković je promašivao, a Džim Kurijer je rekao:

– Od 2012. nije igrao ovako loše.

To se odnosilo se na najboljeg tenisera sveta. Igrao je protiv uvek nezgodnog Francuza Žila Simona, grešio, grešio i na kraju pobedio.

Igrao je Đoković u osmini finala Australijskog opena kao doktor Džekil i mister Hajd. Hajd je napravio čak sto neiznuđenih grešaka, lični rekord, ali je Džekil sve to nadmašio zabeleživši još jednu neverovatnu pobedu.

Đoković je juče na Melburn parku imao demonstraciju teme da je u tenisu srce često važnije od reketa, jer samo tako je mogao da dobije fenomenalnog Simona sa 6:3, 6:7 (1:7), 6:3, 4:6, 6:3 u 4 časa i 32 minuta dugom dvoboju u kome mu gotovo ništa nije išlo od ruke.

– Protiv tenisera kao što je Žil možete da očekujete puno grešaka, jer je on jedan od najboljih kontraša na svetu. Očekivao sam težak meč, ali ne i ovoliko promašaja. Ovo je meč za moj zaborav – istakao je Novak Đoković.

Mnogi su se pitali šta se dešava, zašto broj 1 toliko promašuje.

– Nema nekog razloga za ovako lošu igru. Jednostavno takvi mečevi se dešavaju s vremena na vreme. Za mene je najvažnije da sam pobedio. Ne verujem da sam ikada imao ni blizu sto grešaka. Četvrti set sam izgubio jer sam izgubio mirnoću. Promašio sam neke zicere na 4:4. Trebalo je da pobedim sa 6:1 u petom setu.

Verovatno ključna statistika za dužinu meča je realizacija brejk lopti. Đoković ih je imao čak 25, a iskoristio je samo šest. U drugom setu je promašio svih 11!  Na sreću ni Simon nije bio uspešniji – od 16 šansi za brejk iskoristio je samo četiri.

Đoković je meč počeo dobro rezultatski ali ne i igrački. Brzo je napravio brejk i poveo sa 3:1, a onda su počele muke. Simon je odmah uzvratio, a na 3:3 imao četiri šanse za brejk, baš kao i u poslednjem gemu seta.

Ali u tome je vrednost Đokovića koji je nekoliko puta rezignirano mahao reketom, nezadovoljan kvalitetom svoje igre. Kad god je poen bio izuzetno važan, on ga je dobio.

Finiš drugog seta, na 4:4 doneo veliku bitku za brejk. Đoković nije iskoristio nekoliko šansi a kada se to desilo sa smečom koji je bio pravi penal, napravio je veoma ljutitu grimasu svestan da je propustio priliku da znatno skrati meč.

I tako je i bilo, umesto da posao završi u tri seta, Đoković je morao da se muči u pet. Ovakav maraton nije igrao još od Vimbldona kada ga je Kevin Anderson naterao da spasava živu glavu.

Ali, baš kao što mu je taj duel na londonskoj travi raširio krila i odneo do trijumfa, tako će najverovatnije poslužiti i dvoboj sa Simonom. Sada je Novak Đoković u boljoj poziciji od najvećih rivala jer je sebe maksimalno testirao i sada samo mora da se dobro odmori za četvrtfinalni dvoboj sa Japancem Nišikorijem koji će ga takođe mučiti dugim poenima sa osnovne linije.

– Osećam veliko zadovoljstvo jer znam da ne mogu gore da igram, tako da se uopšte ne brinem za sledeći susret – komentarisao je Đoković. – U prošlosti, pogotovo na ovom turniru, kada sam osvajao titule, imao sam bar jedan ovakav meč. Tako posmatram današnju pobedu, kao nešto što je moralo da se desi, nešto što moram da prihvatim. Ne mogu da budem neiskren i da kažem da sam zadovoljan, imao sam mnogo grešaka i to lakih, nekarakterističnih za mene, ali postoje takvi dani u sportu. Ohrabruje me da sam posle ovakve partije uspeo da pobedim.