Talični Tom srpske opozicije

U jeku pokušaja opozicionih partija da naprave neki predizborni savez kako bi preskočili izborni cenzus i ušli u parlament, lider pokreta „Dosta je bilo” Saša Radulović tvrdi da mu tako nešto ne pada na pamet jer taj cilj ne može biti razlog za okupljanje partija. Bivši ministar privrede u Dačićevoj vladi sa svojim pokretom pre dve godine je samostalno izašao na vanredne izbore i dobio podršku 74.973 građanina. I poslednje ankete govore da Radulović može da računa na oko dva odsto biračkog tela.

Lider pokreta DJB kaže da, ipak, nije protiv saveza, ali „zdravim snagama levice, centra i desnice” predlaže svoj program od 20 tačaka i poručuje da svi koji bi ušli u koaliciju s njim moraju da na godinu dana po strani ostave sve ideološke razlike.

„Pokret želi da na izbore izađe s građanskom listom okupljenom oko konkretnih mera koje su neophodne da bi se uredila Srbija. Na jednoj izbornoj listi našle bi se partije različitih ideoloških orijentacija koje podržavaju te mere i predložile svoje kandidate” , objasnio je Radulović.

Na ovaj predlog partije proevropske orijentacije, ali ni desničarske stranke, do sada nisu odgovorile. A sva je prilika i da neće. U svojoj borbi „protiv parazitskog sistema i partokratije” Saša Radulović, kako je to jednom primetio njegov nekadašnji partijski saradnik, a sada potpredsednik SPS-a Predrag Marković, podseća na Taličnog Toma koji se bori protiv nepravde. Ali, za razliku od ovog strip junaka, njegove šanse za uspeh nisu mnogo velike.

Lider pokreta „Dosta je bilo”, kako primećuju njegovi simpatizeri, jedini je imao hrabrosti da tuži premijera Srbije Aleksandra Vučića. Povod je, kako je Radulović objasnio, bila neistina koju je o njemu Vučić izneo u jednoj TV emisiji. Dok čeka rezultat ovog suđenja, Radulović je već uspeo u jednom drugom sudskom postupku. Naime, krajem prošle godine Upravni sud je presudio u njegovu korist i naložio Vladi Srbije da odgovori na osnovu kojih je poslovnih referenci ministar odbrane Bratislav Gašić u martu 2013. godine imenovan za predsednika Upravnog odbora „Srbijagasa”. Osvrćući se na tu odluku Upravnog suda, Radulović je rekao da u javnom sektoru većina ljudi želi da savesno radi svoj posao, ali da je stvorena psihoza straha i da se ljudi zato povlače.

Činjenica je i da ovaj pokret gotovo svakog dana izdaje saopštenja, ali se ona retko nađu u nekom mediju. To je možda i razlog zašto se u javnosti njegov pokret povezuje sa DS-om ili sa DSS-om, iako „Dosta je bilo”, čini se, nikad nije bio dalji od koalicije s bilo kojom većom partijom.

Njegov saradnik Dušan Pavlović, međutim, smatra da to neće biti smetnja da ovaj pokret ostvari dobre rezultate na izborima i da im za to neće biti potrebni koalicioni partneri. On je uveren da će posle prolećnih izbora sigurno imati poslanike u pokrajinskom parlamentu, a misli da će sličan rezultat imati i na republičkom nivou.

Svoj optimizam Pavlović sigurno ne može da zasniva na rezultatima istraživanja rejtinga političkih partija jer oni pokazuju da ima zanemarljivu podršku. Ali je činjenica da se veoma dobro kotira na društvenim mrežama. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je slična situacija bila i pre dve godine, kad je u izbornoj kampanji Saša Radulović na društvenim mrežama slovio za jednog od mogućih izbornih iznenađenja. Kada su prebrojani listići, Pokret „Dosta je bilo” ipak je ostao izvan parlamenta.

Iako ovaj pokret ima jako uporište na društvenim mrežama, prošli izbori su, kako kaže Bojan Klačar iz Cesida, pokazali da bez jake kampanje u elektronskim medijima i „ozbiljnoj” štampi, partije nemaju gotovo nikakve šanse za uspeh. Podseća da je na izborima 2014. godine „Dosta je bilo” uspeo da napravi korektan rezultat iako su potrošili svega 30.000 evra za elektronsku kampanju.

„Male su im šanse da prođu cenzus ukoliko ne naprave neku vrstu izbornog saveza. Zato bi bilo, recimo, interesantno videti saradnju Saše Radulovića i Borislava Stefanovića”, ističe Klačar.

On napominje da u ovom momentu društvene mreže i internet nisu nešto što u Srbiji može da napravi značajan prodor kod birača, pogotovo kad se ima u vidu starosna struktura građana Srbije.

Kao drugi razlog zašto ne mogu da naprave dobar rezultat, navodi da se za njih vezuje niska prepoznatljivost njihovih lidera i funkcionera.

„I dok je Saša Radulović bio ministar, istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da tek svaki drugi građanin može da ga prepozna. Iz ugla izborne kampanje, to je danas još niži procenat. Morate da imate dobro prepoznatljivog lidera koga prepoznaje minimum 70-80 odsto ljudi, kako bi on mogao na dobar način da komunicira s javnošću, što je recept za uspeh na izborima”, ističe Klačar i dodaje da građani znaju za svega tri osobe iz ovog pokreta, te da će Radulović teško nešto na tom polju promeniti.