Portret bez rama: Nebojša Čović

Nebojša Čović godinama kao da je zadužen da puni medijske stupce. Bio je i na vlasti i u opoziciji, menjao je saveze i političke partnere. Više od četvrt veka opstaje na javnoj sceni Srbije. Ne može da mu se ospori da je efikasan, ambiciozan, ali i konfliktan. Napadan je i napadao je. Pre neki dan je Tužilaštvo za organizovani kriminal dostavilo sudu optužnicu protiv njega i još šest osoba za malverzacije novcem namenjenim Srbima na Kosovu, dok je bio na čelu Koordinacionog centra za južnu srpsku pokrajinu. Tužilaštvo sumnja da je u poslu otkupa nekretnina u severnoj Kosovskoj Mitrovici Čović, u dogovoru s vlasnicima privatnih firmi, omogućio da se na osnovu fiktivne dokumentacije izvrše nezakonita plaćanja. Čović je pre godinu dana saslušan u ovoj istrazi i negirao je krivicu, a to je ponovio i ovih dana. Saopštio je da je optužnica zapravo politička intriga bivšeg specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića i režima Borisa Tadića.

U mladosti se bavio košarkom, igrao je za Partizan i Železnik, gde je bio i trener. Završio je mašinski fakultet i doktorirao, a karijeru je počeo kao direktor u više preduzeća, a sada je predsednik Upravnog odbora i suvlasnik FMP-a.

U politiku je ušao preko SPS-a i već 1992. dobio prvu funkciju kao potpredsednik Skupštine Beograda. Tih godina bio je i na čelu gradske vlade i gradonačelnik Beograda.

U vreme građanskih protesta odbio je da zakaže konstitutivnu sednicu Skupštine grada jer mu je bilo jasno da su izborni rezultati lažni. Potom se pojavio na bini iza Miloševića na kontramitingu 1996, a ubrzo je isključen iz SPS-a posle čega je osnovao novu stranku, Demokratsku alternativu. Nakon petooktobarskih promena, u tri mandata bio je potpredsednik vlade. Posle ubistva Zorana Đinđića pominjao se i kao mogući novi premijer.

Prva i najčešća asocijacija na Čovića je njegov slogan „Kad je teško – Čović” kojim je vodio kampanju za predsednika Srbije 2004. godine.

Nakon pada DS-a s vlasti u Beogradu bio je, na predlog SNS-a, član Privremenog veća u prestonici. Njegov angažman u košarkaškom i fudbalskom klubu Crvena zvezda, propraćen je obrtima i konfliktima. Poslednjih godina često je bio u centru medijske pažnje zbog sukoba s doskorašnjim trenerom Partizana Duškom Vujoševićem i Tomislavom Karadžićem, predsednikom FSS-a.

I s delom sedme sile je u problemu. Sportski novinar Dejan Anđus na sudu optužuje Čovića da ga je pretukao pred svedocima. Čović, naravno, tvrdi da nije. Uostalom, bije ga glas da nikada nije ostao dužan na optužbe i da je uvek umeo da se odbrani. Naročito, kad je teško!

Čović je rođen 1958. u Beogradu. Oženjen je i ima dvoje dece.