Najveću žabu već smo progutali

Komercijalna banka krenuće u ofanzivu, ne samo na srpskom, nego i na regionalnom bankarskom tržištu, ne zadržavajući se samo u Crnoj Gori i Bosni, preciznije Republici Srpskoj, gde je odavno prisutna. Poslovne aktivnosti planiramo i na tržištima ostalih bivših jugoslovenskih republika, ali i u Austriji, Rusiji... U ofanzivu ćemo krenuti novim proizvodima, koji bi trebalo, bar za ovaj prostor, da budu novitet, mada za mene i moj tim nisu, jer smo se na njih kao na referencu, oslanjali i pre ulaska u aranžman sa vlasnicima Komercijalne banke. Cilj nije da prevashodno podignemo vrednost banke pred prodaju, nego da podignemo njen kvalitet, a preko toga i njenu vrednost na dugi rok, bez obzira da li će i kada biti prodata.

Ovo je u intervjuu za naš list rekao Aleksander Piker, od pre dva meseca predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke. „Politika” ga je pitala – kakvi su mu planovi pred privatizaciju banke u 2017. godini, ali i o tome šta je svojim biznis planom ponudio akcionarima – državi Srbiji, kao pojedinačno najvećem akcionaru, kao i ostalima – EBRD-u, IFC, nemačkom DEG fond, Svedfondu...

Da li se banka može prodati na zadovoljstvo njenih akcionara? Podaci sa berze, prema tržišnoj vrednosti akcija, pokazuju da vredi 200-220 miliona evra, a samo u skorašnjoj istoriji akcionari su je dokapitalizovali s oko 230 miliona evra. Samo država Srbija sa 110 miliona evra. Jesu li akcionari na gubitku?

To nije adekvatno stvarnoj vrednosti, a još manje tržišnom i realnom potencijalu banke. Siguran sam da se ni vlasnici neće složiti da je to i približno zadovoljavajuća cena za njih. Verujem da je po toj ceni ne bi prodali. Banku nikako ne treba prodavati brzo i po svaku cenu. Treba je postaviti na stabilne temelje na dug rok. Utvrditi jasan i siguran plan razvoja i učiniti je poželjnim „plenom” za potencijalne kupce. Napraviti je bankom o koju će se kupci otimati i investirati i po višoj ceni od tržišne kada se uvere da je snažna i perspektivna.

Kakve ste bilanse zatekli? I sami ste nagovestili da bi banka posle negativnih rezultata u tri kvartala 2015. i celu tu godinu mogla da završi s gubitkom. Otkud taj prvi negativni rezultat u skorašnjoj istoriji kada je banka prethodnih godina redovno imala profit od nekoliko desetina miliona evra, delila je dividende akcionarima, bonuse upravi i zaposlenima?

Tu ste potpuno u pravu. Banci se dogodilo ono što se dešava osobi koja je dugo živela pod prigušenim svetlom, gledajući se samo u svom omiljenom ogledalu. Onda se jednog dana našla pod jakim snopom reflektorskog svetla i shvatila da tu ima i izgužvanih haljina, cipela koje su izašle iz mode, frizure koju treba popraviti, kao što bi se dogodilo Uspavanoj lepotici posle dugog sna. Taj snop jakog svetla se nama dogodio krajem 2015. U kratkom roku su proknjižene ispravke vrednosti (obezvređenja) instrumenata obezbeđenja po osnovu kreditnih plasmana, proknjiženi su troškovi po osnovu obaranja klasifikacije korisnika najvećih kredita. U međuvremenu završeni su neki sudski sporovi, a izvršena su usaglašavanja i knjiženja po osnovu nalaza Posebnog dijagnostičkog ispitivanja Narodne banke Srbije, sa stanjem 31. 3. 2015. Bitno je, međutim, da su pokrića i za ova knjiženja i za ona koja su sprovedena u narednim kvartalima 2015. u celini obezbeđena. Nije uobičajeno da se toliko velika operacija radi u tako kratkom roku, ali kad ako ne sad? U novu razvojnu fazu, a u krajnjoj liniji i u privatizaciju, ulazimo čistih računa i jasne vizije. Iako banka iskazuje gubitak u 2015, najvažnija vest je ta da su se sve neprijatne vesti već dogodile, progutali smo „najveću žabu” da se metaforično izrazim. Banka je stabilna, adekvatno kapitalizovana, štednja je na nivou od 1,6 milijardi evra, a najvažnije je  da se performanse tekućeg poslovanja i tekućeg poslovnog bilansa poboljšavaju.

Koliko su NPL (problematični zajmovi) uzrok gubitaka, odnosno ispravljeno knjiženje tih kredita što je banka navela? Podsećamo da su se zvaničnici banke do juče hvalili kako je udeo ovih problematičnih zajmova upola niži od proseka bankarskog sektora?

Ne bih komentarisao izjave dosadašnjih zvaničnika banke. U datoj situaciji možda je to i bila približna slika stvarnog stanja. Ona se u međuvremenu promenila. Toga smo svesni i nad novom realnošću u pogledu loših zajmova ne vredi da kukamo. Možda je jedan od razloga zbog kojih su akcionari mene postavili na čelo banke, upravo to, što prema rešavanju NPL-a imam potpuno drugačiji i vrlo proaktivan stav. Uveren sam da dobrim upravljanjem NPL-om banka može ne samo da ga drži u granicama proseka, nego može i na njemu sasvim lepo da zaradi. Pri tome ne mislim na rešenje koje je danas najčešće – prodaja uz ogromne diskonte, čak i u bescenje.

S obzirom na to da ste radili u Srbiji u Unikredit banci 2004–2007. poznavalac ste ovdašnjeg bankarskog tržišta. Ipak, kako Vam se prilike sada čine, osam ili devet godina kasnije? Da li se nešto, zbog krize, promenilo?

Promena nabolje je što su pale kamate za korisnike kredita, ali je to, na drugoj strani problem i za štediše i za banke. Loše je što zahvaljujući globalnoj krizi nema dovoljno investicija. Privreda ne pokazuje znake značajnijeg oporavka iako i tu vidimo male, ali važne promene nabolje. To dovodi do paradoksa da u bankarskom sektoru ima novca, ali ne i dovoljno kvalitetnih projekata u koje se taj novac može plasirati.

Čini se da taj paradoks „tišti” i Komercijalnu banku, jer ste lider u deviznoj štednji sa 1,6 milijardi evra. Da li banka ima problem da proda taj novac, jer bez toga imate samo trošak?

U situaciji kad evidentno vlada nedostatak kvalitetnih korisnika kredita, višak novca zaista može postati problem, a ne prednost. Deo problema se rešava smanjivanjem troška, obaranjem pasivnih kamata koje su ulazne cene novca za banke, što je proces koji se ubrzano odvija na srpskom tržištu i koji će se sigurno nastaviti. Na drugoj strani zaista je veoma teško naći kvalitetne zajmotražioce, u zoni prihvatljivog rizika. Ovo je sve veći problem, ali uspešnost menadžera se najbolje i meri time kako su rešili taj problem.