Da li će izborna kampanja koštati kao proširenje beogradskog aerodroma

Ako ne nalete na Deda Mraza, kako napominje Vojislav Šešelj, vanparlamentarni radikali će u predstojećoj izbornoj kampanji imati za troškove oko 20 miliona dinara, ili oko 160.000 evra. Za razliku od njih, naprednjaci su svog Deda Mraza, u obliku države Srbije, pronašli kada su 2014. uzeli natpolovičan broj mandata u Skupštini Srbije. Zahvaljujući Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, država je majka svim parlamentarnim strankama, posebno najjačim, dok je istovremeno maćeha onima koje ne pređu cenzus – njima ne daje ništa dok se ne raspišu izbori.

Izvesnost lokalnih i pokrajinskih izbora primorala je stranke da se pripremaju za njih, ali s najavom vanrednih parlamentarnih, počeli su da razmišljaju i o dodatnim troškovima. Ali, izgleda da, osim lidera radikala, koji je očigledno već napravio računicu, drugi još nisu izvukli digitrone. Iz dve najveće partije, Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije – ćute. Na molbu da nam kažu jesu li napravili okvirne procene troškova za predstojeću kampanju ostali su nemi.

Možda im je malo i neprijatno da govore o tome, jer je, sudeći po prethodnoj potrošnji, sigurno reč o ogromnim ciframa. Pre dve godine, naime, koalicija oko SNS-a u kampanji je potrošila oko osam miliona evra, a drugoplasirani savez oko SPS-a nešto manje od tri miliona evra. Ipak, da je cenzus od pet odsto mogao da se preskoči i sa sumom od oko 830.000 evra, dokazala je koalicija oko Demokratske stranke. Međutim, trošenjem tih oko sto miliona dinara za kampanju 2014. došla je u minus (prihodi su joj bili oko 71 milion dinara) iz kojeg se do danas nije izvukla.

Na pitanje da li će taj dug uticati na predstojeći predizborni marketing DS-a, Milan Popović, sekretar demokrata, odgovara da to formalno nema veze jedno s drugim, ali bi svakako moglo da se oseti.

„Ne dovodimo nikog u zabludu, finansijska situacija je takva da moramo da vodimo računa o svakom dinaru”, navodi Popović.

Kako ističe, već sad je jasno da će DS koristiti sredstva koja mu od države pripadaju po zakonu. Deo novca, kao i sve druge partije, Popović očekuje i od prijatelja i simpatizera stranke.

„Ali još ne znamo kolika će ta sredstva biti. Suština je da nećemo moći da priuštimo ni najmanji luksuz i da ćemo se apsolutno prilagoditi skromnim uslovima u kojima cela država i društvo žive, pa tako i DS”, kaže za „Politiku” Popović.

U Socijaldemokratskoj stranci Borisa Tadića kažu da još ne prave planove, jer vanredni parlamentarni izbori još nisu zvanično raspisani.

„Čeka se da to zvanično uradi nadležna institucija, jer smatramo da Glavni odbor SNS-a nije taj koji raspisuje izbore. Ali se svakako razmišlja i o kampanji, zbog čega već imamo unutarstranačke konsultacije”, naglašava za naš list Konstantin Samofalov, portparol SDS-a.

Vojislav Šešelj je za „Politiku” objasnio kako misli da s onim skromnim sredstvima sprovodi kampanju. Na poslednjim izborima 2014, podsetimo, radikali su uložili 15 miliona dinara i – ostali daleko ispod cenzusa (dva odsto glasova), ali tada im je lider još bio u haškom pritvoru. Sada im istraživanja javnog mnjenja predviđaju sigurna mesta u poslaničkim klupama.

„Znam da smo i 2014. imali skromna sredstva. I sada će nam glavna biti pešačka kampanja od vrata do vrata, ali i javne tribine, mitinzi i TV emisije, gde nam televizije budu dostupne”, najavljuje za „Politiku” Šešelj.

Tim rečima, on očigledno aludira na svoj zahtev upućen RTS-u pre nekoliko dana, kad je zatražio da javni servis „bude apsolutno neutralan u odnosu na sve političke partije” upravo zbog teške finansijske situacije „svih stranaka osim vladajućih”. Radikali, naime, predlažu da se postigne dogovor po kojem bi svaka stranka čija lista bude proglašena, dobila na javnom servisu određenu minutažu za besplatno emitovanje propagandnih spotova.

To je bila mala modifikacija prethodnog predloga lidera Nove stranke Zorana Živkovića, koji se založio za potpunu zabranu komercijalnog reklamiranja stranaka. Najavljujući da će predložiti izmene zakona u tom pravcu, on je izneo procenu da bi se državi time uštedelo gotovo 50 miliona evra.

To zvuči kao ogromna cifra, posebno ako se u vidu ima nalaz sociologa Zorana Stojiljkovića, da celokupna izborna kampanja u Srbiji košta između jedne i tri milijarde dinara (od 10 do 20 miliona evra, koliko je, poređenja radi, najavljeno da će koštati obnova Aerodroma „Nikola Tesla”). Primera radi, za kampanju 2014. izdvojeno je 2,1 milijardu dinara. Od toga, najviše sredstava otišlo je za javno oglašavanje – 70 procenata. Godine 2012. udeo za oglašavanje iznosio je čak 77 odsto ukupnih troškova.

Jasno je da se mediji nikako ne bi obradovali sprovođenju Živkovićeve ideje u delo, jer ona podrazumeva da nijednoj stranci ne bude dozvoljeno da plati reklamu u medijima, bilo da su oni elektronski ili štampani, niti da koristi bilborde.

„Takve kampanje i reklame mnogo koštaju, a plaćaju ih građani”, poručuje Živković.

Predsednik Nove stranke verovatno misli na to da se najviše sredstava za kampanje dobija iz državne kase. Ove godine, za parlamentarne izbore, biće opredeljeno oko 580 miliona dinara (4,7 miliona evra), što je, zbog promene zakona, znatno manje nego pre dve godine, kad je strankama podeljeno 800 miliona dinara iz budžeta. Stranke su se još, naravno, namirivale i iz donacija i kredita.

Međutim, kako naglašavaju u organizaciji „Transparentnost Srbija”, u predstojećoj izbornoj trci postoji još jedan rezervoar novca za kampanju koji ide naruku najjačim strankama. Izmenama zakona, naime, dopušteno je da se za finansiranje izborne kampanje koriste budžetska sredstva dobijena za redovan rad.

„To je dodatno produbilo jaz između velikih parlamentarnih stranaka i ostalih učesnika u izbornoj trci u mogućnostima da se predstave biračima”, saopštavaju iz „Transparentnosti”.