Zašto naše svinje ne plove niz Dunav

Da li bi tran­sport Du­na­vom mo­gao da bu­de al­ter­na­tiv­ni put za br­ži i jef­ti­ni­ji pre­voz do Ru­si­je na ko­je smo pro­šle go­di­ne iz­ve­zli za tre­ći­nu ma­nje svinj­skog me­sa ne­go 2014. Ima li in­te­re­sa za to i da li su na­ša reč­na tran­sport­na pred­u­ze­ća sprem­na za ta­kve po­du­hva­te?

Is­tra­ži­va­nje „Po­li­ti­ke” po­ka­zu­je da su od­go­vo­ri na ova pi­ta­nja za Sr­bi­ju i da­lje ne­po­zna­ni­ca. Da stvar bu­de još go­ra – ni­ko ni­je ni po­ku­šao da bar­ža­ma, iz ne­ke od na­ših lu­ka, pre­ve­ze svinj­sko me­so do ne­kog od luč­kih me­sta na oba­li Cr­nog mo­ra. Čak i dva nad­le­žna mi­ni­star­stva (po­ljo­pri­vre­de i sa­o­bra­ća­ja) ni­su sa­gla­sna da li nam je za tran­sport duž ove re­ke po­treb­na do­zvo­la Evrop­ske uni­je ko­ja nam, zbog vak­ci­ni­sa­nja svi­nja pro­tiv kla­sič­ne ku­ge, za­bra­nju­je iz­voz i pre­voz tog me­sa pre­ko svo­jih te­ri­to­ri­ja. Zbog to­ga na­ši kon­tin­gen­ti pu­tu­ju i do me­sec da­na pa iz­voz me­sa na ru­sko tr­ži­štu po­sta­je sve ma­nje is­pla­tiv.     

Pri­vred­na ko­mo­ra Sr­bi­je ini­ci­ja­ti­vu o tran­spor­tu me­sa i hra­ne pre­ko Du­na­va po­kre­nu­la je još pre go­di­nu da­na. Ide­ja je bi­la da se svinj­sko me­so bar­ža­ma tran­spor­tu­je do Cr­nog mo­ra, tač­ni­je po­seb­nim kon­tej­ne­ri­ma sa ras­hlad­nim ure­đa­ji­ma. Za­pe­ča­će­ni kon­tej­ne­ri bi se u Cr­nom mo­ru pre­to­va­ri­va­li na ru­ske bro­do­ve. Od ta­da ni­šta kon­kret­no ni­je pred­u­ze­to, ni­ti je ika­da ura­đe­na ozbilj­na ana­li­za is­pla­ti­vo­sti tog pu­ta u od­no­su na sa­da­šnje tran­spor­te pre­ko Ba­ra, Se­ver­nog mo­ra do Sankt Pe­ter­bur­ga.

Pre­ma tu­ma­če­nju Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja, sa sta­no­vi­šta me­đu­na­rod­nog pra­va, ne po­sto­ji ni­ka­kva pre­pre­ka za tran­sport svinj­skog me­sa duž Du­na­va.

– Du­nav je, kao i mo­re, me­đu­na­rod­ni plov­ni put na ko­me je plo­vid­ba slo­bod­na za bro­do­ve svih za­sta­va na ce­loj du­ži­ni od Kel­haj­ma u Ne­mač­koj do Cr­nog mo­ra – ka­žu u ovom mi­ni­star­stvu. U me­đu­na­rod­nim vo­da­ma, do­da­ju, ne va­že za­bra­ne pre­vo­za po­je­di­ne vr­ste ro­be, osim ako je reč o opa­snom te­re­tu. U slu­ča­ju tran­spor­ta svinj­skog me­sa Du­na­vom (kroz EU te­ri­to­ri­je Ru­mu­ni­je i Bu­gar­ske) ovo me­so se sva­ka­ko ne bi mo­glo tre­ti­ra­ti kao opa­san te­ret.

– Zdra­vo me­so se ne mo­že tre­ti­ra­ti kao opa­san te­ret. Me­đu­tim, ako je zbog od­re­đe­nih svoj­sta­va ili kva­li­te­ta ro­ba za­bra­nje­na u ne­koj od po­du­nav­skih ze­ma­lja, od­no­sno EU, ka­da je reč­ni tran­sport Du­na­vom u pi­ta­nju, tre­ba ima­ti u vi­du va­že­ću Kon­ven­ci­ju o re­ži­mu plo­vid­be na Du­na­vu – tzv. Be­o­grad­sku kon­ven­ci­ju – na­vo­di se u od­go­vo­ru da­tom „Po­li­ti­ci”. 

Pre­ma čla­nu 27. Be­o­grad­ske kon­ven­ci­je, ko­ja va­ži za sve dr­ža­ve pot­pi­sni­ce ugo­vo­ra, pa u tom smi­slu i Ru­mu­ni­ju i Bu­gar­sku, u slu­ča­ju ka­da oba­le Du­na­va pri­pa­da­ju te­ri­to­ri­ji jed­ne dr­ža­ve ona ima pra­vo da ro­bu od­re­đe­nu za tran­zit sta­vi pod pe­čat (za­pe­ča­ti) ili pod stra­žu ca­rin­skih slu­žbi. Ima ta­ko­đe pra­vo i da od ka­pe­ta­na (za­kup­ca ili vla­sni­ka bro­da) zah­te­va pi­sme­nu iz­ja­vu o to­me da li pre­vo­zi ro­bu či­ji uvoz za­bra­nju­je ta dr­ža­va. Me­đu­tim – ne­ma pra­vo da za­bra­ni tran­zit ta­kve ro­be. Ove for­mal­no­sti ne mo­gu bi­ti po­vod za pre­gled ro­be ni­ti za za­dr­ža­va­nje tran­zi­ta – na­vo­de u Mi­ni­star­stvu sa­o­bra­ća­ja.

Sa dru­ge stra­ne u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de ka­te­go­rič­ni su da je tran­zit svinj­skog me­sa kop­ne­nim i reč­nim pu­tem tre­nut­no ne­mo­guć. Na tu te­mu se, ka­žu, vo­de in­ten­ziv­ni raz­go­vo­ri sa pred­stav­ni­ci­ma EU. 

– Mi smo već du­že vre­me u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa EU po pi­ta­nju mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja Du­na­va kao me­đu­na­rod­nog reč­nog pu­ta, ko­ji bi mo­gao znat­no da skra­ti du­ži­nu i vre­me pu­to­va­nja na­ših po­šilj­ki – ka­žu u Upra­vi za ve­te­ri­nu, mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de.

Po­red sa­gla­sno­sti EU dr­ža­va za re­a­li­za­ci­ju ta­kvog tran­spor­ta po­treb­no je, do­da­ju, da ima­mo i tač­ne pro­ce­ne po­ten­ci­jal­nih ko­li­či­na ro­be i ana­li­zu is­pla­ti­vo­sti svih tro­ško­va. Kao i da ostva­ri­mo teh­nič­ke pred­u­slo­ve za tran­sport me­sa i pro­iz­vo­da od me­sa, jer Du­na­vom, tre­nut­no, ne­ma ta­kvog tran­spor­ta.

–  Odo­bra­va­nje tran­zit­nog ko­ri­do­ra za ro­bu ko­ja ni­je uskla­đe­na sa EU stan­dar­di­ma, Du­na­vom ili dru­mom, zna­čaj­no bi olak­ša­lo na­šu tr­go­vi­nu sa dr­ža­va­ma Ca­rin­skog sa­ve­za, Ukra­ji­ne, kao i Mol­da­vi­je, dr­ža­ve ko­ja je čla­ni­ca CEF­TA spo­ra­zu­ma, ali se te­ri­to­ri­jal­no ne gra­ni­či sa dr­ža­va­ma tog sa­ve­za – za­klju­ču­ju u ovom mi­ni­star­stvu. 

Čak i da nam prav­ne mo­guć­no­sti ni­su pre­pre­ka (ili ne­po­zna­ni­ca) či­nje­ni­ca je da se ovaj reč­ni put u te svr­he tre­nut­no ne ko­ri­sti, kao i da ni­jed­na do­ma­ća bro­dar­ska kom­pa­ni­ja tre­nut­no ni­je u sta­nju da od­go­vo­ri na ta­kve zah­te­ve. Čak i pred­stav­ni­ci kla­nič­ne in­du­stri­je ka­žu da je tran­sport Du­na­vom bio raz­ma­tran kao al­ter­na­tiv­na op­ci­ja. Me­đu­tim, za di­stri­bu­ci­ju me­sa i pro­iz­vo­da od svinj­skog me­sa neo­p­ho­dan je pro­pi­sa­ni tem­pe­ra­tur­ni re­žim, od­no­sno od­go­va­ra­ju­ća in­fra­struk­tu­ra u svim lu­ka­ma, ta­ko da reč­ni tran­sport za njih tre­nut­no ni­je pri­hva­tlji­vo re­še­nje.