Izbor pre izbora jedne televizije

Jedna domaća televizija imala je pre neki dan prilog o početku predizborne kampanje, tačnije o opoziciji. Prilog je počeo ovako: „Ima li opozicija uopšte nekakav plan ili samo želju da dođe do parlamenta ili vlasti... do sada nismo čuli nijedan konkretan predlog za bolji život građana Srbije.” Hm, mislim ja, prilog je počeo pomalo čudno: baš „nijedan konkretan predlog”, iako su, s druge strane, najmanje tri opozicione grupe već iznele detaljne izborne programe. Možda nisu bili dovoljno konkretni, na primer, poput plana za „Beograd na vodi”? Bilo kako bilo, prilog je tekao dalje.

Sada su u pomoć tezi o opoziciji bez programa pozvani i građani u uličnoj anketi. Ovo su bile njihove ocene opozicije: „Ništa nisu uradili”, „Svi su isti”, „Niko mi se ne sviđa”, „Ja im ne verujem”, „Od ovih starih ni jedan ne valja, svi su isti”. Verovali ili ne, anketirani građani su potpuno jedinstveni – svima je opozicije preko glave. Pošto je „narod” izneo svoju jedinstvenu ocenu, televizija se obratila intelektualcima. Čini se da su njihove ocene potpuno u skladu sa anketom. Prvi sagovornik je rekao: „Oni, ovakvi kakvi su, ne mogu ništa da urade”, „Oni treba da znaju da su gubitnici”, „Ja se čudim da se neki od njih uopšte i pojavljuju, treba da se povuku”. Drugi sagovornik je nešto blaži: „Opozicija u Srbiji nije ni koherentna ni konzistentna.” Bogami, poruka je dosta jasna, od ove opozicije nema ništa.

Za potpuno pokrivanje teme opozicije, osim priče o staroj opoziciji, ostalo je i pitanje novih lica, to jest može li se pojaviti neka nova opozicija. Naša televizija ni kada je reč o tom pitanju ne gaji nikakve sumnje: „Novih ljudi na opozicionim listama nema, a po svemu sudeći, neće ih ni biti u bliskoj budućnosti.” Verovali ili ne, budućnost ne predstavlja veliki problem za izveštavanje našim televizijama. O budućnosti se može izveštavati isto kao i o prošlosti. O ovom pitanju novih lica govorio sam i ja kao treći sagovornik novinarske ekipe. Kazao sam da nema mnogo novih lica u politici zbog opšte autoritarnosti društva, zbog koje se neki lideri stranaka ne menjaju decenijama, ali i zbog okolnosti koja je karakteristična za savremena društva, da se politikom bavi mali krug ljudi i da se ljudi teško odlučuju da iz svojih profesija pređu u politiku.

Međutim, rekao sam da opoziciju čine i građani i da je dužnost svakog građanina da se makar svojim glasom uključi u politiku. Pomenuo sam da je to važno, pogotovo u uslovima medijske kontrole koja postoji, i da, pošto do izbora ima skoro tri i po meseca, ima dovoljno vremena za pojavljivanje novih lica. Ukupno gledano, razgovarali smo pet-šest minuta, a moja glavna teza je bila da danas nije toliko vreme za priču o manama opozicije, koliko za građanski angažman. Od ovih pet-šest minuta razgovora, u televizijskom prilogu pojavilo se samo 11 sekundi o tome kako se politikom bavi mali broj ljudi, što se, verovali ili ne, sasvim uklopilo u tezu da novih lica neće biti. Televizija je zaključila da „bez obzira na neuspehe, poraze i gubitak poverenja građana, većina lidera opozicije se ne odriče te titule”. I pored određenog istraživačkog truda, anketiranja građana, razgovora sa trojicom analitičara, poruka se nije promenila: ova opozicija ne valja ništa, a nove neće ni biti. Možemo samo da konstatujemo „gubitak poverenja”.

Uostalom, kome pa još opozicija i treba? Imali su 10-12 godina da pokažu šta znaju. Mi sasvim lepo možemo da funkcionišemo samo sa vlašću. Imati jednu, apsolutnu vlast, sa konkretnim rešenjima, ono je o čemu sanja svaki građanin. Rečima našeg priloga, „opozicija bi imala iole neku šansu tek kada bi pokazala da joj je stalo do boljeg života građana Srbije više nego do sopstvenih interesa”. Što do sada, dakle, nisu pokazali. Šteta je, tako reći, što uopšte trošimo novac i vreme na predizbornu kampanju, kada se već zna da je vlasti stalo do boljeg života građana, a opoziciji nije, kada nam to potvrđuju naizgled nezavisni mediji. Možemo odmah da damo sadašnjoj vlasti svih 250 poslanika i uživamo u boljem životu. Demokratija je samo prividno potrebna narodu, mnogo bolji je sistem u kome opozicije nema. Verovali ili ne.

Urednik sajta dvogled.rs.