Merkelova seče krila opoziciji

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – U susret martovskim pokrajinskim izborima u nemačkim pokrajinama Baden-Virtemberg, Rajnland-Pfalc i Saksonija-Anhalt, nervoza među vladajućim strankama postaje sve veća budući da na talasu nezadovoljstva javnosti zbog izbegličke krize u Nemačkoj raste popularnost desničarske i antievropske partije Alternativa za Nemačku (AfD). Prema najnovijim anketama AfD uživa podršku 10 odsto biračkog tela, što predstavlja rast uglavnom nauštrb Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel koja beleži pad od dva odsto i sada bi zajedno sa sestrinskom CSU ukupno osvojila 36 odsto Nemaca.

Njihov koalicioni partner – Socijaldemokratska partija (SPD) – beleži stabilnu podršku 25 odsto birača, ali je zajedno sa demohrišćanima krenula da na sve načine onemogući uspon AFD-u, koji na saveznim izborima 2013. „za dlaku” nije uspeo da prebaci izborni cenzus od pet odsto glasova i uđe u Bundestag. Nemačka vlada najpre je krajem prošle godine promenila zakon kako bi onemogućila dosadašnji način finansiranja AfD-a, potom se saznalo od službe državne bezbednost da nadzire ovu stranku, a sada na sve načina nastoji da utiče da AFD ostane u medijskom mraku, i to tako što vladajuće stranke pritiskaju javne televizije da u TV debate ne zovu predstavnike AfD.

AfD je nastao kao ekonomsko-liberalni pokret, koji prezire evropsku monetarnu uniju i evro, zasnivajući pre tri godine svoju kampanju isključivo na zalaganju da se Nemačka vrati na korišćenje nemačke marke. Ovoj partiji su kritičari prebacivali da igra opasnu igru „pecanje” birača u desničarskim vodama, da je populistička i da ima želju da stekne političke poene na širenju straha od apokaliptičnih scenarija po imovinu i štedne uloge Nemaca.

Uprkos neuspehu da uđe u Bundestag i tome da se stranka pocepala pa su je napustili pojedini osnivači, uključujući i predsednika partije, AfD je novi zamajac dobio prošle godine kada je Nemačku zapljusnuo talas od 1,1 milion izbeglica. Kritika evra je pala u treći plan, a sada AfD insistira na antiizbegličkim stavovima, zbog čega ga pojedini evropski analitičari stavljaju u isti koš sa evropskim desničarskim strankama, poput holandske Stranke za slobodu, francuskog Nacionalnog fronta i mađarskog pokreta Jobik.

Osim toga, pojedini ruski mediji su pre dve godine pisali da je AfD među evropskim strankama koje su deo novog međunarodnog konzervativizma, pod navodnim vođstvom ruskog predsednika Vladimira Putina. Tada je isticano da bi Rusija mogla preko AfD-a da kupuje zlato, budući da je ova nemačka stranka krenula da finansira svoj rad trgovinom zlatom. Ovu finansijsku strategiju AfD je zasnovao na presudi nemačkog Ustavnog suda koji je naložio strankama da ako žele da budu finansirane iz javnih budžeta  moraju najmanje polovinu svojih prihoda da steknu iz vlastitih izvora.

Sud u Karlsrueu je time želeo da natera stranke da više prikupljaju donacije pristalica, a da se manjim delom finansiraju od novca poreskih obveznika.

AfD je smatrao da to daje politički uticaj lobističkim grupama pa je umesto prikupljanja priloga krenuo u unosnu trgovinu zlatnicima i zlatnim polugama, tvrdeći da se kod njih zlatne poluge mogu kupiti jeftinije nego kod banaka. Iako je list „Frankfurter algemajne cajtung” utvrdio da to baš i nije bilo tačno, AfD-u je ova trgovina išla veoma dobro pa je na osnovu dobijenog profita značajno povećao ukupne prihode, a u skladu sa tadašnjih zakonom povećao i iznos novca koji dobija iz javnih fondova.

Dok je nemački ministar finansija Volfgang Šojble mesecima isticao da je AfD „bruka za Nemačku”, nemačka vlada je promenila zakon o finansiranju stranaka pa onemogućila AfD-u da se uspešno finansira samo na trgovini zlatom, već ga je naterala da prikuplja donacije građana ukoliko želi da dobiju i novac koji im pripada iz javnih fondova.

Dok je potpredsednica AfD-a Beatriks fon Storh ovaj zakon ocenila kao „egzistencijalni napad na AfD”, uticajni politički magazin „Špigl” je otkrio da je vladajući SPD u jednom dokumentu traži od Savezne službe za odbranu ustava (nemačke državne bezbednosti) da ubuduće špijunira AfD zbog njegovih, kako ističu, „opasnih desničarskih tendencija”.

Poslednji u nizu pritisaka na AfD dogodio se minulih dana kada je pod pritiskom SPD-a i opozicionih Zelenih (koji su na vlasti u pojedinim pokrajinama) regionalni javni servis SRV zabranio pojavljivanje predstavnika AfD-a u TV debatama uoči pokrajinskih izbora. Sličan pritisak je izvršila i potpredsednica CDU Merkelove Julija Klekner, koja je odbila da se pojavi u TV debati na koju je pozvan predstavnik AfD-a.

To je izazvalo debatu o demokratiji u Nemačkoj, pri čemu su pojedini novinari, poput Riharda Menga, smatrali da je zabrana za AfD-a uvedena s pravom, ističući da „se ne smeju dati isti uslovi za predstavnike diskriminatora”, misleći na AfD koji propagira antiizbegličke stavove.

S druge strane, dopisnik iz Nemačke švajcarskog lista „Tages ancajger” Dominik Ajgenman smatra da zabrana samo pomaže AfD-u i omogućava mu da stekne još više glasova predstavljajući se kao žrtva „dominantnog (političkog) diskursa”.

Prema anketama, i većina Nemaca (53 odsto) nije saglasna da se AFD-u zabrani učešće na javnim debatama na državnim televizijama, dok 34 odsto smatra da desničarskim stavovima ipak nije mesto na televizijskim ekranima.